Galaksije

Džinovska eksplozija u oblaku prašine

Uz pomoć opservacija teleskopa ALMA (the Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) po prvi put su direktno mapirani molekularni gas i prašina u galaksiji u kojoj se desio bljesak gama zraka (gama bljesak) – najveća poznata eksplozija u svemiru. Ono što je iznendailo naučnike je da su uočili manje gasa od očekvanog, a mnogo više prašine, što pojedine bljeskove gama zraka čini “tamnim bljeskovima”. Ovaj naučni rad izlazi u časopisu Nature 12. juna 2014. godine i biće to prvi naučni rezultat koji je ALMA postigla u slučaju gama bljeskova. Osim toga, pokazaće nam i koliko ALMA može da nam pomogne da što bolje razumemo ove objekte.

Mega Zemlja

Zemlja-Kepler-10cAli, sve te, već otkrivene planete, predmet su daljeg, brižljivog izučavanja brojnih planetologa širom sveta i povremeno nas iznanade, pa i zbune neki novi podaci i nove karakteristike neke vansolarne planete. Jedna od takvih, koja u zadnje vreme privlači pažnju naučnika, ali i šire čitalačke publike, jeste planeta Kepler-10 c.

Galaktički serijski ubica (FOTO)

Nova slika sa teleskopa Evropske južne opservatorije, koji se nalazi u Čileu, prikazuje dve različite galaksije: NGC 1316 i njenu manju komšinicu NGC 1317. Iako veoma blizu, ove dve galaksije su vodile potpuno različite živote. Mala spiralna galaksija NGC 1317 vodila je miran i povučen život, dok je NGC 1316, prepuna “ratnih” ožiljaka, u svoj burni život uključila još nekoliko galaksija.

Krstarenje kroz univerzum

krstarenje-crop

kameraU ovoj animaciji nalazi se blizu 400 000 galaksija sa realnim slikama i pozicijama preuzetim od Sloan Digital Sky Survey, (jedan od najambicioznijih i najuticajnijih astronomskih programa pretraživanja neba) Prostor koji obuhvata animacija odgovara crvenom pomaku od 0,1 što iznosi oko 1,3 milijarde svetlosnih godina od nas.

Zbogom Mlečni pute, zdravo Mlečnomeda

Mlecni_put_spirale-crop

ZA PET milijardi godina, kažu astronomi, Sunce i Zemlja će – zajedno sa svim ljudima ako ih uopšte bude u solarnom sistemu – dakle, svi ćemo biti stanovnici „Mlečnomede“, tvorevine koja će nastati nakon silovitog sudara Mlečnog puta i naše prve komšinice, džinovske galaksije Andromede.