Galaksije

Stidljivi galaktički komšiluk 16. septembar 2015.

eso1536cPatuljasta galaksija Vajar, na najnovijoj slici snimljenoj uz pomoć Širakougaone kamere na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu, bliski je komšija naše Galaksije. Uprkos maloj udaljenosti na kojoj se nalaze, ove dve galaksije imaju veoma različite prošlosti i karaktere. Galaksija sa slike mnogo je manja i starija od Mlečnog puta, što je čini interesantnim objektom za proučavanje kako formacije zvezda, tako i galaksija u ranom svemiru. Međutim, s obzirom na slabašan sjaj koji sa nje potiče, proučavanje ovog objekta nije ni malo lak zadatak.

ALMA po prvi put uočila skup galaksija u ranom svemiru

eso1530aTeleskop ALMA (engl. Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) upotrebljen je za detekciju najudaljenijih oblaka gasa u kojima se formiraju zvezde, a koji se nalaze u normalnim galaksijama u ranom svemiru. Najnovija posmatranja omogućila su astronomima da steknu uvid u prvobitno formiranje galaksija i da razumeju na koji način su očistile "kosmičku maglu" tokom razdoblja rejonizacije. Po prvi put, ovakve galaksije se vide kao nešto više od bledih mrlja.

Džinovska galaksija ne prestaje da raste

eso1525aNajnovije opservacije sprovedene sa ESO Veoma velikim teleskopom otkrile su da je džinovska galaksija Mesje 87 progutala čitavu galaksije srednje veličine tokom poslednjih milijardu godina. Po prvi put, tim astronoma je bio u prilici da prati kretanja 300 sjajnih planetarnih maglina kako bi pronašao jasan dokaz ovog događaja, ali je pronašao i dokaz o postojanju viška sjaja koji je preostao od galaksije-žrtve.

Najdetaljnija slika dalekog svemira do sada

eso1522a

Kampanja duge osnovice (engl. Long Baseline Campaign) teleskopa ALMA je proizvela neverovatno detaljne slike jedne udaljene galaksije koja se vidi posredstvom efekta gravitacionog sočiva. Slika nam prikazuje uvećane regione formiranja zvezda u galaksiji, kakve do sada nismo imali prilike da vidimo, posebno sa ovoliko detalja i na ovoj udaljenosti. Nova posmatranja su daleko detaljnija od onih sa NASA/ESA Svemirskog teleskopa Habl i otkrivaju grudve u kojima se formiraju zvezde u galaksiji koje su ekvivalent džinovskoj verziji Orionove planetarne magline.

Džinovske galaksije odumiru polazeći od centra

eso1516aAstronomi su po prvi put pokazali kako su skupine zvezda u „mrtvim galaksijama” zamrle milijardama godina ranije. Veoma veliki teleskop ESO-a i,,Habl” (NASA/ESA) su otkrili da nakon tri milijarde godina posle Velikog praska ove galaksije i dalje stvaraju zvezde na svojim spoljnim stranama, dok to više ne čine u unutrašnjim delovima. Izgleda da je gašenje procesa stvaranja zvezda počelo u jezgrima galaksija i onda se proširilo na njene spoljne delove. Rezultati će biti objavljeni 17. aprila 2015. godine u časopisu Science.

Zavirite duboko u 3D svemir

eso1507aInstrument MUSE na ESO Veoma velikom teleskopu omogućio je astronomima najbolji 3D pogled u daleka prostranstva univerzuma. Bio je usmeren u pravcu Hablovog južnog dubokog polja tokom 27 sati, a nova posmatranja otkrila su udaljenosti, kretanja i druge osobine mnogo više galaksija nego što je ikada ranije snimljeno u ovom deliću neba. Dobijeni rezultati prevazilaze podatke dobijene sa Habla i otkrivaju objekte koje do sada nismo mogli da vidimo.

MUSE nam otkriva pravu priču iza sudara galaksija

eso1437eNovi instrument na ESO Veoma velikom teleskopu (engl. Very Large Telescope - VLT), MUSE, omogućio je istraživačima da imaju do sada najbolji uvid u spektakularni kosmički sudar. Nova posmatranja otkrivaju nam po prvi put kretanje gasa koji je "otkinut" od galaksije ESO 137-001 koja se kreće velikom brzinom kroz ogromno galaktičko jato. Rezultati će dati odgovor na dugogodišnju misteriju - zbog čega formiranje zvezda prestaje u galaktičkim jatima.

Interesantno poravnavanje kvazara milijardama godina unazad

eso1438aNajnovije opservacije Veoma velikog teleskopa (VLT) u Čileu otkrile su interesantna poravnavanja na najvećim skalama koja do sada nisu bila uočena u kosmosu. Evropski tim istraživača otkrio je da su ose rotacija posmatranih centralnih supermasivnin crnih rupa paralelne jedna s drugom na udaljenostima od nekoliko milijardi svetlosnih godina. Tim je takođe uočio da su ose rotacija ovih kvazara poravnate i sa strukturama na velikoj skali kosmičke mreže u kojoj borave.