Galaksije

Uredni galaktički komšiluk Mlečnog puta

eso1603aMnoge galaksije su prepune prašine, dok druge povremeno imaju neprozračne vrtloge sačinjene od "čađi" u predelima oko zvezda. Međutim, tema proučavanja ove fotografije, koju je zabeležila kamera OmegaCAM sa ESO VLT teleskopa za pregled u Čileu, veoma je neobična – mala galaksija kataloške oznake IC 1613, pravi je čudak! IC 1613 sadrži veoma male količine kosmičke prašine, omogućavajući astronomima da istražuju njenu strukturu do sitnih detalja. Ovo nije samo stvar “urednosti” – čistoća ove galaksije ključna je za naše razumevanje svemira koji nas okružuje.

VLT ponovo razmatra čudni kosmički sudar

eso1547dSpektakularni rezultat 360 miliona godina dugog kosmičkog sudara otkriven nam je, sa velikim brojem detalja, na novoj slici ESO-ovog Veoma velikog teleskopa (engl. Very Large Telescope - VLT) na Paranal opservatoriji. Među materijalom koji se sudara nalazi se i retka i misteriozna, mlada patuljasta galaksija. Ova galaksija dala je astronomima sjajnu mogućnost da nauče više o njoj sličnim galaksijama za koje se očekuje da su bile česte u ranom univerzumu, ali su uglavnom previše blede i daleke da bi bile posmatrane trenutno aktuelnim teleskopima.

Rođenje čudovišta

eso1545a

ESO-ov VISTA teleskop pronašao je hordu, do danas skrivenih, masivnih galaksija, koje su postojale kada je univerzum bio u fazi ranog detinjstva. Otkrivanjem i ispitivanjem više ovakvih galaksija nego ikada pre, astronomi su po prvi put saznali kada tačno su se ove džinovske galaksije prvi put formirale.

Stidljivi galaktički komšiluk 16. septembar 2015.

eso1536cPatuljasta galaksija Vajar, na najnovijoj slici snimljenoj uz pomoć Širakougaone kamere na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu, bliski je komšija naše Galaksije. Uprkos maloj udaljenosti na kojoj se nalaze, ove dve galaksije imaju veoma različite prošlosti i karaktere. Galaksija sa slike mnogo je manja i starija od Mlečnog puta, što je čini interesantnim objektom za proučavanje kako formacije zvezda, tako i galaksija u ranom svemiru. Međutim, s obzirom na slabašan sjaj koji sa nje potiče, proučavanje ovog objekta nije ni malo lak zadatak.

ALMA po prvi put uočila skup galaksija u ranom svemiru

eso1530aTeleskop ALMA (engl. Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) upotrebljen je za detekciju najudaljenijih oblaka gasa u kojima se formiraju zvezde, a koji se nalaze u normalnim galaksijama u ranom svemiru. Najnovija posmatranja omogućila su astronomima da steknu uvid u prvobitno formiranje galaksija i da razumeju na koji način su očistile "kosmičku maglu" tokom razdoblja rejonizacije. Po prvi put, ovakve galaksije se vide kao nešto više od bledih mrlja.

Džinovska galaksija ne prestaje da raste

eso1525aNajnovije opservacije sprovedene sa ESO Veoma velikim teleskopom otkrile su da je džinovska galaksija Mesje 87 progutala čitavu galaksije srednje veličine tokom poslednjih milijardu godina. Po prvi put, tim astronoma je bio u prilici da prati kretanja 300 sjajnih planetarnih maglina kako bi pronašao jasan dokaz ovog događaja, ali je pronašao i dokaz o postojanju viška sjaja koji je preostao od galaksije-žrtve.

Najdetaljnija slika dalekog svemira do sada

eso1522a

Kampanja duge osnovice (engl. Long Baseline Campaign) teleskopa ALMA je proizvela neverovatno detaljne slike jedne udaljene galaksije koja se vidi posredstvom efekta gravitacionog sočiva. Slika nam prikazuje uvećane regione formiranja zvezda u galaksiji, kakve do sada nismo imali prilike da vidimo, posebno sa ovoliko detalja i na ovoj udaljenosti. Nova posmatranja su daleko detaljnija od onih sa NASA/ESA Svemirskog teleskopa Habl i otkrivaju grudve u kojima se formiraju zvezde u galaksiji koje su ekvivalent džinovskoj verziji Orionove planetarne magline.