Astronomi su otkrili protozezdu u razvoju sa brzim uzastopnim izbačajima materije u okolni prostor u obliku mlazeva koristeći (1) Atakama milimetarski i submilimetarski teleskopski niz. Dokaz ovakvog razvoja jeste par isprekidanih mlazeva materije koji se raspršuju u okolni prostor polazeći od polova ove protozvezde.
|
|
| Isprekidani mlazevi materije sa mlade protozvezde KARMA-7 koju su astronomi snimili koristeći ALMA teleskop. Mlazevi-blizanci, svaki dužine 2,46 triliona kilometara, su uočljivo isprekidani ukazujući na to da se zvezda razvija iz protozvezde u jednom vremenski isprekidanom procesu. B. Sakston (NRAO/AUI/NSF), A. Planket, ALMA (NRAO/ESO/NAOJ) |
Poznata kao KARMA-7, protozvezda je jedna od nekolicine sličnih objekata u zvezdanom jatu Južna Zmija a koje se nalazi približno na 1400 svetlosnih godina od naše planete. Ovaj skup bliskih zvezdanih objekata u razvoju je prvi put detektovana i nazvana po teleskopu (2) Kombinovani nizu za astronomsko istraživanje u milimetarskom opsegu (Karma teleskop).
Mlada protozvezda prolazi periode naglog razvoja razdvojenih stanjima mirovanja, kako navodi Adele Planket, istraživač na Južnoj Evropskoj Opservatoriji (ESO). Te tačkaste zvezdane formacije su važne jer omogućavaju jasan uvid u interakcije među gusto zbijenim mladim zvezdama u jednom zvezdanom jatu, takođe u navodu Adele Planket.
Zvezde se formiraju u gustom oblaku prašine i gasa. Kako se materija kondenzuje i zvezda započinje sa razvojem, tako se i okolni materijal sakuplja u ravan rotirajući disk. Sa ovog diska se materija pretače na površinu zvezde. Usled energiji kretanja materije u rotirajućem disku i u usled uticaja zvezdanog magnetnog polja, jedan deo ove materije biva izbačen sa zvezdinih polova u okolni prostor u obliku para mlazeva, mlazeva-blizanaca. Ti mlazevi materije se mogu posmatrati radio teleskopom kakav je ALMA.
U nekolicini skorašnjih istraživanja protozvezda u regionu Južne Zmije, astronomi su bili iznenađeni otkrićem jedne protozvezde sa brilijantno uobličenim mlazevima za koje se čini da po pravilu naizmenično započinju i nestaju u kratkom vremenskom periodu od sto godina. Posmatrana protozvezda i njeni mlazevi su orjentisani tako da se gornji mlaz uglavnom udaljava od nas dok se donji uglavnom približava ka nama.
Ovi uočljivi mlazevi omogućavaju uvid u akrecioni disk protozvezde što je obično skriveno kod drugih protozvezda. S obzirom da je sam proces akrecije zaklonjen okolnim gasom i prašinom, posmatranje mlaza materije predstavlja važan posredan način posmatranja procesa akrecije. Ono što predstavlja problem pri ovakvom načinu proučavanja procesa akrecije jeste bliskost zvezda u razvoju i njihovog međusobnog uticaja. Iz tog razloga astronomima su neophodna posmatranja uz pomoć jedno ovakvog moćnog teleskopa kakav je ALMA kako bi razdvojili pojedine aktivnosti mlazeva protozvezda.
Podaci dobijeni ALMA teleskopom ukazuju na 22 jasna događaja izbačaja mlazeva sa protozvezde KARMA-7. Ovi mlazevi se prostiru 2,46 triliona kilometara od protozvezde i utiču na okruženje drugih protozvezda i njihovih mlazeva materije tako što stupaju sa njima u interakciju.
Predhodna posmatranja nisu omogućavala razlikovanje mlazova sa KARMA-7 od mlazeva drugih protozvezda u okruženju. Ti izvori su toliko mladi i bliski jedni drugima da niti vidljiva svetlost niti posmtranje u bliskoj infra crvenoj oblasti ne pružaju jasnu predstavu o protozvezdama i mlazevima materije, navodi Planket. Ovo pokazuje koliki je značaj korišćenja ALMA teleskopa za posmatranje regiona sa protozvezdama, ističe Planket.
Izvor:
1 Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA)
2 Combined Array for Research in Millimeter-wave Astronomy (CARMA) telescope