| Nikola Božić
Astronomi su iz Kalifornije detektovali najbližu i najsjajniju supernovu tog tipa u poslednjih 25 godina, hvatajući svetlucanje male umiruće zvezde koja je od nas daleko 21 milion svetlosnih godina.
Ovo otkriće, objavljeno sredinom prethodne nedelje, napravljeno je na Palomarskoj opservaotriji i uz pomoć super kompjutera na Berkliju. Rano otkriće eksplozije ovako bliske zvezde, napravilo je pravu pometnju među astronomija, i amaterima i profesionalcima. Svi oni očekuju da posmatraju supernovu sa teleskopima koji su ima na raspolaganju, uključujući i Hablov svemirski teleskop.
Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, koji stoje iza ovog otkrića (pod pomalo čudnom oznakom PTF 11 kly), smatraju da će ovaj retki fenomen, biti verovatno najistraživanija supernova u istoriji.
PTF 11 kly je otkrivena u galaksiji pod imenom Vetrenjača u sazvežđu Velikog Medveda. Na udaljenosti od oko 21 milion svetlosnih godina ova supernova se praktično nalazi u našem komšiluku.
Dosadašnja otkrića ovim 48-inčnim teleskopom na Palomarskoj opservaotriji su bila supernove na udaljenosti većoj od 1 milijarde svetlosnih godina, pa je njihova svetlost bila dosta slaba da bi ona bila interesantna široj publici.
Ova supernova je detektovana prvi put 24. avgusta i već za jedan dan je postala 20 puta sjajnija. Očekuje se da maksimum sjaja dostigne tokom ovog vikenda, kada će postati vidljiva svim ljubiteljima neba kroz dvoglede oili male teleskope. Tom prilikom će sve zvezde u ovoj galaksiji biti zasenjene svetlošću ove supernove.
Supernova je eksplozija zvezde koja izbacuje ogromnu energiju za izuzetno kratak vremenski period. Sjaj supernove u odnosu pre eksplozije se poveća više miliona puta. Posle eksplozije sjaj postepeno opada tokom nedelja i/ili meseci. Supernova u jednom kratkom roku zasenjuje svojim sjajem celu svoju galaksiju. Suncu bilo bi potrebno oko 10 milijardi godina da proizvede energiju jedne prosečne supernove tipa II. Ali Sunce je, dakako, isuviše malo da bi ikada moglo da postane supernova.
Supernova ovog tipa, Tipa 1, nastaje kada supermasivni i gusti beli patuljak, zvezda veličine Zemlje, sa masom sličnoj Sunčevoj, eksplodira kao gigantska termonuklearna bomba. Eksplozija raznosi materiju u svim smerovima, brzinom koja može biti i 10% brzine svetlosti. Od ove materije će biti izgrađene neke buduće zvezde i planete.Slične supernove su i ranije detektovane u ovoj galskiji (1909, 1951. i 1970. godine), ali je ovog puta oprema mnogo sofisticiranija. Zato ova rana detekcija daje naučnicima pogled na ovaj fenomen bez presedana.
Kako eksplodiraju zvezde
Evolucija zvezda
Za astronome je pravi zgoditak posmatranje supernovih iz naše Galaksije. Tokom istorije u našoj Galaksiji dokumentovane su najmanje tri pojave supernovih. Stari Kinezi su zapisali da su videli supernovu 1054. godine. Pojavila se sjajna zvezda koja se mogla uočiti čak i po dnevnom svetlu. Danas ostatke ove eksplozije poznajemo, i to je Krab maglina u sazvežđu Bika. Naredna supernova je zabeležena 1572. godine i poznata je kao Tiho Braheova zvezda. Naredna, Keplerova supernova, kako se naziva, pojavila se na nebu 1604. godine.
U galaksiji veličine Mlečnog puta statistički trebalo bi da se dogodi prosečno jedna supernova svakih 100 godina. Ipak, poslednja supernova u Mlečnom putu za koju mi znamo se dogodila pre više od 4 veka. Veliki deo Galaksije mi ne možemo videti usled apsorpcije prašinom koje najviše ima u pravcu središta Mlečnog puta. Ali, ipak, astronomi već dugo čekaju da konačno vidimo eksploziju supernove u našoj Galaksiji.