Međunarodni tim astrofizičara, uključujući istraživače sa Džodrel Benk observatorije Univerziteta Mančester (Velika Britanija) je nedavno otkrila veoma neobičan zvezdani par i koji je već milionima godina u stanju stalnih erupcija.

mahur

Slika 1. Kompozitna fotografija Liverpool Telescope data(dole, levo) i Svemirskog teleskopa Habl (gore, desno) predstalja Novu super-ostatak. M31N 2008-12a je u sredini fotografije. Izvor ilustracije: www.jodrellbank.manchester.ac.uk 

Profesor O’Brajan dodaje: ”dve zvezde orbitiraju toliko blizu jedna drugoj da materija sa crvenog diva pada na površinu belog patuljka. Tokom jedne godine, pritisak u materiji u akreciji dostiže kritičnu vrednost i dolazi do njegove eksplozije. Deo materije biva odbačen pri čemu ne dolazi do razaranja belog patuljka već se proces akrecije i eksplozija neprekidno odvija tokom vremena.

Nova posmatranja nam otkrivaju činjenicu da se eksplozije odvijaju milionima godina pri čemu dolazi do odbacivanja materije i naduvavanja ogromnog mehura koji okružuje gore navedeni zvezdani sistem u njegovom centru.

Ono što je veoma zanimljivo u vezi navedenog ostatka Nove jeste to što je stotinama puta veći od bilo kog do sada uočenog. Kako bi se uverili da je tako nešto u opšte moguće, mi smo izvršili računarske simulacije više stotina hiljada erupcija. Simulacije su pokazale da je nastanak uočenih veoma naduvanih mehurova upravo moguć zahvaljujući neprekidnim nizom erupcija u periodu dužem od milion godina.” sledi dalje u navodu profesora.

Uprkos posebnostima i silini dešavanja, super ostatak ima još neke upečatljive osobine.

Doktor Mat Dernli, vodeći autor studije sa Astrofizičkog instituta Univerziteta Mančester dodaje: “proučavanje 12a i njegov super ostatak nam može pružiti uvid u to koliko neki beli patuljci mogu da porastu i dostignu gornju kritičnu masu kao i način na koji dolazi do njihove eksplozije koju opažamo kao supernovu tipa Ia. Pomenuti tip supernovih nam je ključan kao alat kojim proučavamo širenje i rast vasione”.

Dr Rebeka Hausnel, drugi autor studije i post-doktorant istaživač Univerziteta Pensilvanija je bila prisutna na Space Telescope Science Institutkada je uzela učešće u istraživanju. Ona objašnjava sledeće.

“Eksplozije supernovih tipa Ia predstavljaju neke od najsnažnijh eksplozija u čitavoj vasioni i za nas su dobro poznat i koristan istraživački alat u oblasti kosmologije. Rekurentna Nova M31N 2008-12a je najverovatnije nama trenutno poznati kandidat za eksploziju Supernove tipa Ia i pruža nam jedinstvenu mogućnost da proučimo jedan takav sistem pre nego što uđe u završnu fazu.”

Zvezdani sistem koji čini ostatak Nove je udaljen 2,5 milona svetlosnih godina od nas i nalazi se u Andromedinoj galaksiji, u našem najbližem galaktičkom komšiluku a nosi naziv M31N 2008-12a ili jednostvnije 12a.

Na osnovu skorašnjih posmatranja kao i koristeći se savremenim hidrodinamičkim simulacijama sprovedenim na Univerzitetu Džon Mur (Liverpul, V. Britanija) i Džodrel Benku, astrofizičari su takođe otkrili da gore opisane erupcije stvaraju ogroman međuzvezdani mehur.

Kako bi sebi predočili silinu erupcija, dovoljno ih je uporediti sa eksplozijom hidrogenske bombe veličine kugle zemaljske (!) pri čemu se odbaci ukupno materije dovoljno da se načini čitav Mesec i raspršuje se u svim pravcima brzinama reda više hiljada kilometara u sekundi.

Profesor Tim O’Brajan, jedan od autora studije i profesor astrofizike i direktor Jordrell Bank Centre for Astrophysics objašnjava: “često se dogodi da uočimo novu zvezdu na nebu. Iako smo svedoci takvih događanja već hiljadama godina, astronomi su tek nedavno shvatili da nisu uvek u pitanju novorođene zvezde već eksplozije nekih veoma starih zvezda.

Mali broj pomenutih Nova eksplodira više puta i predstavljaju redak fenomen koji se ponavlja tokom jedne decenije ili duže. Jedinstvenost gore opisanog sistema predstavlja veoma učestalo ponavljanje erupcija.”

Dve zvezde u sistemu Nove uklljučujući i mehur koji ih okružuje predstavljaju crvenog diva, većeg i u stadijumu evolutivnog razvoja starijeg od našeg Sunca kao i belog patuljka, njegovog pratioca. Beli patuljak predstavlja mrtvu zvezdu veličine planete Zemlje ali mase gotovo 1,5 Sunčeve. Činjenica je da se dve pomenute zvezde kreću po orbitama jedne oko druge na veoma bliskom rastojanju što prouzrokuje zvezdane eksplozije.

Izvor teksta:

www.jodrellbank.manchester.ac.uk

Napomena:

Ostatak Nove predstavlja izbačenu materiju iz sistema tokom dešavanja Nove dok je u tekstu reč o tzv. super-ostatku Nove i koji po veličini daleko nadmašuje do sada uočene ostatke Nova (prim. aut.)


Dodaj komentar