Galaksija

Naša galaksija, galaksija u kojoj živimo, pored nas ima i 200 milijardi zvezda, možda i čak i celih 400 milijardi. Sve te zvezde lagano kruže oko galaktičkog jezgra. Suncu je potrebno 225 eventualno 250 miliona godina za jedan krug po galaksiji. Ono inače kroz galaksiju putuje brzinom od 220 kilometara u sekundi. 

Ali ne kruže sve zvezde. Astronomi su otkrili i neke koje lutaju kroz galaksiju i koje su na putu da iz nje izađu. One jure toliko velikim brzinama da će se otrgnuti iz gravitacionog stiska galaksije.  

Za nekoliko desetina takvih zvezda astronomi znaju godinama, ali sada se u njihovom vidokrugu pojavila nova i najbrža od svih do sada poznatih hiperbrzih zvezda. Njena oznaka je LAMOST, njena masa 8,3 solarne mase, a njena brzina iznosi 568 kilometara u sekuni.

Za istraživanja o ovoj zvezdi astronomi su koristili podatke Magelanovog teleskopa u Čileu i podatke satelita GAIA Evropske svemirske agencije. Astronomi veruju da je na svoj put ova zvezda krenula nakon nekog događaja koji joj je dao veliko ubrzanje pre 33 miliona godina. Ali čini se da je taj događaj bio drukčiji od onih koji su kod drugih zvezda izazvali veliko ubrzanje.

Gravitacija je sila koja teži da skuplja stvari, ali pod određenim uslovima ona može i da podstakne brzinu nekih objekata koji onda pojure kao iz praćke da su izbačeni. Primer za to su binarne zvezde u blizini supermasivne crne rupe – a koja se inače nalazi u središtu galaksije. Moćna gravitacija crne rupe može da rastrgne binom tako što jedna zvezda pojuri ka njoj dok druga ogromnom brzinom bude izbačena daleko iz svoje orbite. Ali to je samo jedan scenario, naučnici veruju da sad imaju i drugi. 

Mlecni put spirale crop

Pomoću pribavljenih podataka o zvezdi LAMOST-HVS naučnici su krenuli njenim putem unazad kroz vreme. To ih je dovelo do njenog originalnog mesta u galaksiji, a koje nije ni blizu galaktičkog jezgra, već se nalazi u disku galaksije, u kraku Norma. To, naravno, isključuje uticaj supermasivne crne rupe jer ona postoji samo u središtu galaksije, a ne i u disku. Ali ako je tako onda se postavlja pitanje šta je bio okidač za ubrzanje zvezde LAMOST-HVS? Ne postoji toliko masivna zvezda koja bi mogla da izazove takav uticaj. Ali naučnici smatraju da su našli odgovor. Moguće je da je zvezdu LAMOST-HVS iz njenog mesta izbacilo neko zvezdano jato, ono koje u sebi sadrži bar nekoliko veoma masivnih zvezda i to 30 puta masivnijih od našeg Sunca. 

Druga mogućnost, kažu astronomi, bio bi susret sa osrednjom crnom rupom od stotinak solarnih masa. Ali problem sa ovom opcijom je što postojanje takvih crnih rupa tek treba dokazati. 

A postoji još jedan problem teorije o zvezdanom jatu kao vinovniku izbacivanje zvezde LAMOST-HVS iz originalne orbite. Putanja hiper brze zvezde LAMOST-HVS, kada se krene unazad kroz vreme, vodi do njenog položaja u spiralnom kraku. U redu, ali na toj lokaciji nema poznatih zvezdanih jata koje bi bilo u stanu da načini podvig izbacivanja zvezde kao iz praćke. Doduše, moguće je da takvo jato i postoji ali ga mi ne vidimo sa Zemlje jer je ono sakriveno prašinom koja se inače okuplja u galaktičkim kracima. Samo i to tek treba dokazati, a dotle, još jedna misterija se otvorila pred astronomima. I traži rešenje.

Mlečni put

Mlečni put kakvog nikad ranije niste videli

 


Dodaj komentar