Astronomi kažu da bi mapiranje naše galaksije i rekonstrukcija njene evolucije bilo mnogo lakše kada bi zvezde mirovale u mestu umesto što se kreću kroz galaksiju. Ovako, one pre ili kasnije odlutaju daleko od mesta svog rođenja i izgube se u mnoštvu svoje zvezdane familije.

Takvo ponašanje zvezda otežava precizno određivanje porekla zvezda i praćenje istorije naše galaksije. A poznavanje istorije galaksije astronomima puno govori i o budućnosti galaksije. Zbog toga astronomi pokušavaju da reše misteriju kretanja zvezda, to jest da utvrde mesta njihovog nastanka. Kako to mogu da urade? Taj posao je na prvi pogled beznadežan i većina bi od njega odustala, ali astronomi ne.

Oni polaze od toga da svaki događaj u svemiru ostavlja neki svoj trag. Treba ga samo pročitati – što je lako reći, ali astronomi su našli način da to i urade. 

Ukratko, ako vidite u polju neki kamen od npr. zlata, gde ćete da tražite mesto njegovog nastanka? Pa tamo gde zlata ima, dakle u nekom rudniku lata. Otprilike, tako nešto astronomi i rade. Oni ispituju hemijski sastav zvezde i zatim na osnovu toga traže mesto gde je zvezda mogla da nastane. Ako vide zvezdu na periferiji galaksije bogatu metalima (tj. hemijskim elementima težim od vodonika i helijuma) onda oni znaju da ta zvezda nije na mestu svog rođenje, znaju da je ona tu dolutala iz neke oblasti gde tog materijala ima u izobilju. Znate da mermer koji nađete u Vojvodini nije iz Vojvodine nego iz nekog mesta gde tog kamena ima. OK, ovo je samo primer koji objašnjava ideju. 

Dakle, astronomi izračunavaju starost i hemijski sastav zvezdane populacije. Zatim istražuju moguće puteve kretanje zvezda. Migracija zvezda zavisi od više faktora. U spiralnim galaksijama, kao što je Mlečni put, zvezde pod uticajem gravitacije galaktičkih kraka i galaktičke prečke (dakle spiralne galaksije imaju krake ili ruke kako ih još zovu, a neke imaju i centralnu prečku) mogu da budu izbačene iz svog mesta nastanka tj. iz svojih orbita. Takođe i manje galaksije u blizini Mlečnog puta vrše određen gravitacioni uticaj na zvezde naše galaksije te im remete putanje.

Da ponovimo gradivo: posmatra se hemijski sastav zvezde i računa njeno moguće kretanje usled uticaja gravitacije kraka, prečke i okolnih malih galaksija. U galaksiji na različitim mestima postoje različite količine hemijskih elemenata. Zvezde nastale u određenim regionima imaju sastav tog regiona. 

E sad, da bi utvrdili mesta rođenja zvezda tim istraživača astronoma je koristio podatke opservatorije La Silla u Čileu. Analizirali su 600 zvezda, utvrdili njihovu starost i količinu gvožđa u njima – što je elemenat nastao u eksplozijama supenovih. Prilikom nastanka novih zvezda taj elemenat, gvožđe, ulazi u sastav novih zvezda i time omogućava određivanje njihovog porekla. 

Galaksija tekstMlečni put sa kracima, prečkom i položajem Sunca

Na ovaj način astronomi su došli do podatka da zvezde u našem susedstvu vode poreklo iz udaljenih delova galaksije i da su na današnju poziciju stigle prevaljujući dugi put. Računarske simulacije su pokazale da su starije zvezde rođene bliže centru galaksije, a mlađe bliže galaktičkoj periferiji. A to je u skladu sad teorijom da se formacije zvezda kreću ka daljim delovima galaksije. I naše Sunce je tokom svog životnog veka od 4,6 milijardi godina prevalilo svoj put dug nekih 2000 svetlosnih godina od mesta nastanka. 

Naučnici očekuju da primenom ovog metoda i na osnovu podatka GAIA satelita i zemaljskih spektroskopskih istraživanja, u budućnosti mnogo preciznije mere migraciju zvezda i tako bolje upoznaju galakitičku istoriju, a na osnovu toga i da dođu do dobre procene budućeg kretanja zvezda, te do saznanja kako će galaksija izgledati kroz narednih nekoliko milijardi godina.

 


Iz istorije Mlečnog puta

 

Kobasica dramatično izmenila oblik naše galaksije  govori se takođe o jednom sudaru naše galaksije sa drugom, mnogo manjom

A u drugom o pomenutoj budućnosti: Vesti iz budućnosti: sudar Mlečnog puta sa M31

Evo i činjenica: Činjenice o Mlečnom putu


 


Dodaj komentar