VLT teleskop za pregled neba snimio jato Fornaks
13. april 2016.
Nova slika sa VLT teleskopa za pregled neba (VST) na ESO opservatoriji Paranal u Čileu prikazuje izvanrednu skupinu galaksija poznatu kao jato Fornaks, koje se nalazi na južnom nebu u istoimenom sazvežđu Fornaks (Peć). Ovo jato udomljava galaksije različitih veličina i oblika, a neke od njih kriju tajne.
Galaksije su, kako se čini, društvene životinje koje se okupljaju u velikim grupama, poznatim kao jata. Tačnije, na okupu ih drži gravitacija koja potiče od velike količine tamne materije, ali i od galaksija koje možemo da uočimo. Jato sadrži, prema procenama, negde između 100 i 1000 galaksija koje u prečniku imaju između 5 i 30 miliona svetlosnih godina.
Jata galaksija se ne pojavljuju u striktno određenim oblicima pa je teško proceniti gde počinju a gde se završavaju. Međutim, astronomi su procenili da se centar jata Fornaks nalazi u predelu na oko 65 miliona svetlosnih godina od Zemlje. Ono što je poznato sa većom preciznošću je da jato čini oko 60 velikih galaksija i sličan broj patuljastih galaksija. Jata poput ovog su česta pojava u svemiru i ilustruju moćno dejstvo gravitacije na velikim udaljenostima koja može da drži na okupu ogromne mase pojedinačnih galaksija u jednom regionu.
U centru jata, u središtu tri sjajne, ali razmazane izbočine, sa leve strane slike, nalazi se cD galaksija - galaktožder. cD galaksiaj poput ove, označene kataloškim brojem NGC 1399, podseća na eliptične galaksije, međutim mnogo su veće i sa ogromnim jedva uočljivim omotom [1]. Ovo se dešava iz razloga jer su rasle na taj način što su gutale manje galaksije koje je "namamila" gravitacija ka centru jata [2].
I zaista, postoje dokazi da se ovi procesi dešavaju i u ovom trenutku - ako pogledate izbliza. Nedavno je tim astonoma koji je predvodila Anričeta Jodis (INAF – Osservatorio di Capodimonte, Napulj, Italija) [3], otkrio jedva primetan "most" svetlosti koji povezuje NGC 1399 i jednu manju galaksiju NGC 1387, uz pomoć podataka sa ESO-vog VST-a. Ovaj svetlsoni most, koji do sada nije bio uočen (isuviše beldunjav da bi se video na ovoj slici) plavlji je od obe galaksije što nam govori da sadrži zvezde koje su nastale od otrgnutih gasa manje galaksije. Uprkso činjenici da gotovo nema dokaza o bilo kakvoj vrsti interakcija unutar jata Fornaks, čini se da se NGC 1399 još uvek "hrani" svojim komšijama.
U desnom donjem uglu slike nalazi se velika spiralna galaksija sa prečagom, NGC 1365. Ovo je odličan primer ovog tipa galaksija u kojoj je jasno vidljiva prečaga koja prolazi kroz centralni deo galaksije, a spiralni kraci izviru iz nje. Međutim, NGC 1365 krije mnogo više nego što na prvi pogled izgleda. Ona je klasifikovana i kao Sajfert galaksija, sa sjajnim, aktivnim galaktičkim jezgrom, u kojoj se nalazi supermasivna crna rupa.
Ovu fantastičnu fotografiju snimio je VLT teleskop za preglede(VST) na ESO opservatoriji Paranalu Čileu. Sa prečnikom ogledala od 2.6 metara VST je po današnjim standardima veliki teleskop, koji je bio specijalno dizajniran za preglede velikih delova neba. Ono što ga čini posebnim je veliko vidno polje i kamera OmegaCAMod 256 megapiksela. Uz pomoć ovog instrumenta VST može da snima detaljne slike velikih delova neba veoma brzo, ostavljajujući onim zaista velikim teleskopima poput VLT-a (Very Large Telescope) da ispituju detalje pojedinačnih objekata.
 |
 |
Beleške
[1] Slika prikazuje samo centralni deo jata Fornaks, koje se prostire na dosta većoj površini neba.
[2] Centralna galaksija jata je uglavnom najsjajnija, međutimu ovom slučaju najsjajnija je NGC 1316, locirana na obodima jata, u područjima koji nisu obuhvaćeni slikom. Poznata i kao Fornaks A, ona je moćan izvor radio talasa na nebu. Radio talasi koje možemio posmatrati specijaloizovanim teleskopima potiču iz dva produžetka galaksije koji se prostiru sa obe strane objekta. Energija radio talasa potiče iz supermasivne crne rupe koja se krije u centru galaksije, a koja emituje dva nasuprot orijentisana džeta visoko-energetskih čestica.
[3] Rad “The Fornax Deep Survey with VST. I. The extended and diffuse stellar halo of NGC1399 out to 192 kpc” autora E. Iodice, M. Capaccioli , A. Grado , L. Limatola, M. Spavone, N.R. Napolitano, M. Paolillo, R. F. Peletier, M. Cantiello, T. Lisker, C. Wittmann, A. Venhola , M. Hilker , R. D’Abrusco, V. Pota, i P. Schipani obajveljen je u žurnaluAstrophysical Journal.
Više informacija
ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.
Linkovi
Kontakt
Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Serbia
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Connect with ESO on social media
Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1612.