Vansolarne planete

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 14. DEO

 

19

HABITABILNOST SATELITA U SUNČEVOM SISTEMU

U Sunčevom sistemu četiri prirodna satelita vaze kao potencijalno habitabilna: Evropa i Ganimed u Jupiterovom sistemu i Enceladus i Titan u Saturnovom sistemu. Kod Evrope, Ganimeda i Enceladusa se njihova potencijalna habitabilnost zasniva na verovatnoj egzistenci jednog ili više slojevitih okeana u njihovoj unutrašnjosti, koji su tečni zbog zagrevanja gravitacionim silama, na osnovu njihovih eliptičnih putanja.

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 13. DEO / 3

35

HABITABILITET UNUTRAŠNJIH PLANETA SUNČEVOG SISTEMA

MARS je posebno zanimljiv za istraživanje porekla života, jer je ova planeta veoma slična Zemlji u njenom ranom stadijumu nastanka. Hladna klima i nedostatak tektonike ploča su doprinele tome da je Mars velikim delom ostao nepromenjen. Najmanje dve trećine Marsove površine je staro vise od 3,5 milijardi godina. Zbog toga bi Mars mogao da poseduje pre-biotičke uslove koji vode do abiogeneze (ili nastanka organskih iz neorganskih molekula), čak i ako tamo život nikada nije postojao. Mars danas izgleda kao suva pustinjska planeta. Habitabilna zona u Sunčevom sistemu se završava malo ispred putanje Marsa. Međutim, brojne misije na Mars su dovele do zaključka da je atmosfera Marsa pre nekoliko milijardi godina bila daleko deblja i da je na površini Marsa postojalo veoma mnogo tečne vode.

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 13. DEO / 2

19

HABITABILITET UNUTRAŠNJIH PLANETA SUNČEVOG SISTEMA

Terestrične ili zemljolike planete u našem Sunčevom sistemu pripadaju istoj klasi kamenih planeta, ali se ipak drastično razlikuju po svom sastavu i osobinama, kao sto su prečnik i masa, pritisak, temperatura u unutrašnjosti i veličina planetarnog jezgra. Takođe se razlikuju i površina, kao i uslovi na površini. Venera i Zemlja imaju gustu atmosferu, Mars i Merkur samo tanke egzosfere. Terestrične planete su tokom svog formiranja bile pod uticajem vise temperature i jace gravitacije, pa su zato manje i bogate tvrđim materijalima, kao što su silicijum i gvožđe. Ove planete imaju oko pet puta veću gustinu od vode i imaju retku atmosferu. Struktura sve četiri terestrične planete našeg Sunčevog sistema je slična, jer se u njima nalaze metalna jezgra oko koga se nalazi silikatni omotač. Za pojas asteroida, koji se nalazi između Marsa i Jupitera se smatra da je to bila neuspela, neformirana, peta terestrična planeta.

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 13. DEO / 1

15

HABITABILITET UNUTRAŠNJIH PLANETA SUNČEVOG SISTEMA

Terestrične ili zemljolike planete u našem Sunčevom sistemu pripadaju istoj klasi kamenih planeta, ali se ipak drastično razlikuju po svom sastavu i osobinama, kao sto su prečnik i masa, pritisak, temperatura u unutrašnjosti i veličina planetarnog jezgra. Takođe se razlikuju i površina, kao i uslovi na površini. Venera i Zemlja imaju gustu atmosferu, Mars i Merkur samo tanke egzosfere. Terestrične planete su tokom svog formiranja bile pod uticajem vise temperature i jace gravitacije, pa su zato manje i bogate tvrđim materijalima, kao što su silicijum i gvožđe. Ove planete imaju oko pet puta veću gustinu od vode i imaju retku atmosferu. Struktura sve četiri terestrične planete našeg Sunčevog sistema je slična, jer se u njima nalaze metalna jezgra oko koga se nalazi silikatni omotač. Za pojas asteroida, koji se nalazi između Marsa i Jupitera se smatra da je to bila neuspela, neformirana, peta terestrična planeta.

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 12. DEO

07

SPEKTAR EKSTRATERESTRIJALNE PLANETE DAJE UVID U MOGUĆNOST ŽIVOTA NA NJOJ
Spektar jedne planete je kao otisak prsta. On nam pruža vazne informacije o atmosferi planete. Time možemo bolje da razumemo kako je planeta nastala i da li poseduje tragove života. 2010. godine su astronomi posmatrali mladu, svetlu zvezdu HR 8799, koja je od Zemlje udaljena 130 svetlosnih godina.  Ona ima 1,5 puta veću masu od Sunca, a oko nje kruže tri planete koje imaju sedam do deset puta veću masu od Jupitera. Te planeta su od svoje zvezde udaljene 20-70 puta vise nego Zemlja od Sunca. Osim toga, su otkrivena i dva pojasa asteroida u tom sistemu. Sa time su naučnici prvi put da direktno izmere spektar ekstrasolarnih planeta koje kruže oko zvezde slične Suncu.

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 11. DEO

02

Najnovija posmatranja teleskopa ALMA otkrila su da protoplanetarni disk, koji se nalazi oko mlade zvezde MWC 480 sadrži velike količine acetonitrila (CHCN), kompleksnog molekula sačinjenog od ugljenika. Oko zvezde ima toliko puno acetonitrila da bi sa njime mogli da se napune svi okeani na Zemlji. Ova zvezda je stara  oko milion godina. U poređenju sa njom, Sunce je staro više od 4 milijardi godina. Naziv zvezde MWC 480 potiče iz Mount Wilson Catalog-a B i A zvezda, koje imaju sjajne linije vodonika u svojim spektrima. Ovaj kompleksni molekul i njegova jednostavnija verzija, cijanovodonična kisleina (HCN), pronađeni su u hladnim predelima protodiska formiranog oko mlade zvezde, u oblasti za koji astronomi veruju da je sličan Kajperovom pojasu - carstvu ledenih planetezimala i kometa u našem Sunčevom sistemu, iza orbite Neptuna.

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 10. DEO

01

U Sunčevom sistemu je Zemlja jedina planeta koja ispunjava sve uslove za život. Da li u našoj kosmičkoj okolini postoji vanzemaljski život je još uvek pitanje. Teoretski bi mogao da postoji tečni okean ispod ledene kore Jupiterovog meseca Evropa, u kome postoje organizmi koji su se prilagodili ekstremnim uslovima. Da li je to tačno, tek će se pokazati.

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 9. DEO

03

Putanja i rotacija jedne planete takođe imaju vaznu ulogu za razvoj života na njoj. Ako kruži na previše ekscentričnoj putanji oko svoje zvezde, najverovatnije se bar delimično nalazi izvan habitabilne zone. Što je veći ekscentricitet, to su veće temperaturne razlike na površini. Do jednog određenog stepena, biomolekuli i živa bića mogu da izdrže ove razlike i da se prilagode.