eso1537sr-latn — Foto izdanje

23. septembar 2015.

eso1537a

Nova slika, u ružinim bojama, regiona u kojem se formiraju zvezde - Messier 17, slikana je pomoću širokougaonog imidžera (engl. Wide Field Imager) na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na ESO La Sija opservatoriji u Čileu. Ovo je jedna od najoštrijih slika koja prikazuje celu planetarnu maglinu, otkrivajući ne samo njenu punu veličinu već i fine detalje kroz kosmički pejzaž gasnih oblaka, prašine i novorođenih zvezda.

Planetarna maglina koja se vidi na slici, nazivana je, tokom godina, sa više imena nego i jedan drugi objekat ove vrste. Iako joj je zvanični naziv Messier 17, njeni nadimci su: Omega Nebula, Labudova maglina, "Checkmark" maglina, Potkovica - i da ne zaboravimo jedan morski - Jastog maglina.

Messier 17 se nalazi na oko 5500 svetlosnih godina od Zemlje, u blizini ravni Mlečnog puta i u sazvežđu Strelca. Objekat se prostire na velikom delu neba - njegov gas i oblaci prašine imaju prečnik od oko 15 svetlosnih godina. Ovaj materijal omogućava rađanje novih zvezda i nova, širokougaona slika otkriva veliki broj zvezda ispred i iza Messier 17 objekta.

Maglina ima kompleksnu crvenu strukturu sa gradacijom ka ružičastoj boji. Ove boje su specifični potpis sijajućeg vodonikovog gasa. Kratkoživeće plave zvezde koje su se skorije formirale u Messier 17 emituju dovoljno ultraljubičaste svetlosti za zagrevanje okolnog gasa do te mere da on počinje da značajno sija. U centralnom regionu boje su svetlije, neki delovi deluju čak belo. Ova bela boja je prava - rezultat je mešanja svetlosti od najtoplijeg gasa sa zvezdanom svetlošću koja se reflektuje od prašine.

Masa gasa u maglini procenjena je na više od 30 000 puta više od mase Sunca. Takođe, ovaj objekat sadrži otvoreno zvezdano jato od 35 zvezda, poznato kao NGC 6618 [1]. Ukupan broj zvezda u maglini je zapravo mnogo veći, poseduje oko 800 zvezda u svom centru, a još mnogo više ih se formira u spoljašnjim regionima.

Kroz rozikasti sjaj može se primetiti mreža tamnijih regiona prašine koja zaklanja svetlost u ovoj maglini. Materijal koji blokira svetlost i sam sija - iako ovi delovi deluju tamno na slici u vidljivom delu spektra, i oni sami sijaju i to je uočljivo kada se za posmatranje koriste infracrvene kamere.

Ova maglina duguje svoje zvanično ime francuskom lovcu na komete Čarlsu Mesijeu koji je uključio ovaj objekat kao sedamnaesti u svoj poznati astronomski katalog iz 1764. godine [2]. Bez obzira na ne previše kreativno ime kao što je Messier 17, ova cvetna maglina je ipak očaravajuća.

Ova slika nam dolazi sa ESO-ovog programa kosmičkih dragulja (engl. Cosmic Gems programme)[3].

[4]

eso1537a

Region formiranja zvezda Messier 17

Nova slika, u ružinim bojama, regiona u kojem se formiraju zvezde - Messier 17, slikana je pomoću širokougaonog imidžera (engl. Wide Field Imager) na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na ESO La Sija opservatoriji u Čileu. Ovo je jedna od najoštrijih slika koja prikazuje celu planetarnu maglinu, otkrivajući ne samo njenu punu veličinu već i fine detalje kroz kosmički pejzaž gasnih oblaka, prašine i novorođenih zvezda.

Autorska prava: ESO

eso1119g

Region u kojem se rađaju zvezde u sazvežđu Strelca 

Ova mapa pokazuje lokaciju regiona formiranja zvezda - Messier 17, koji se često naziva Omega ili Labudova maglina, unutar sazvežđa Strelca. Na mapi se mogu videti zvezde koje su vidljive golim okom kada su uslovi pogodni, a samo jato je označeno zelenim kvadratom unutar crvenog kruga. Pomoću amaterskog teleskopa srednje veličine ovaj objekat se može posmatrati i videti kao sjajna izmaglica.

Autorska prava: ESO, IAU and Sky & Telescope

eso0925b

DSS slika Omega magline (M 17)

Ova je kompozitna slika Omega magline (M 17) koja je napravljena zahvaljujući Digitized Sky Survey 2 (DSS2). Polje koje se vidi na ovoj slici je otprilike 4,7 x 3,7 stepeni.

Autorska prava:
ESO/Digitized Sky Survey 2. Acknowledgment: Davide De Martin.

Beleške

[1] Ovo ime se ponekad koristi i za ceo region u kojem se formiraju zvezde.

[2] Astronom Jean Philippe de Chéseaux je otkrio ovaj objekat 1745. godine ali njegovo otkriće dobilo puno pažnje među astronomima, te je Mesije nezavisno ponovo otkrio ovaj objekat i stavio ga u svoj katalog 20 godina kasnije.

[3] ESO program kosmičkih dragulja je progam sa ciljem izrade interesantnih, intrigantnih i vizuelno privlačnih slika objekata korišćenjem ESO teleskopa, a u cilju edukacije i informisanja javnosti. Program koristi teleskopsko vreme koje nije namenjeno za naučna posmatranja. Svi podaci koji su prikupljeni mogu se koristii i u načne svrhe i dostupni su astronomima kroz ESO-ovu naučnu arhivu.

[4] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju; Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1537.


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18