Na samom početku 2008. godine iz Amerike je stigla vest o otkriću najveće crne rupe u svemiru. Iz Amerike, zato što je pročitana na 211-tom sastanku Američkog astronomskog društva koji je održan od 7. do 11. januara iste godine u Ostinu, Teksas. Otkriće inače pripada finskom timu astronoma na čelu sa prof. Maurijem Valtonenom (opservatorija Tourla). Opreza radi rećićemo da ne postoji limit za masu neke crne rupe pa se izloženo na sastanku Društva odnosi ipak samo na dosada istraženi svemir.

a30sm Članak je preuzet iz
Astronomije broj 30

A sad o rupi. Ona se nalazi 3,5 milijarde svetlosnih godina daleko od nas, u kvazaru OJ 287 koji se opet nalazi u sazvežđu Raka (Cancer). Rupa je pravi monstrum među crnim rupama jer ima masu od čak 18 milijardi Sunca! Toliko imaju i neke omanje galaksije. Druga rupa po masi lakša je od ove čitavih šest puta.

oj287b
Kvazar OJ 287 i njegove dve crne rupe, umetnička predstava

Ovde počinje najzanimljiviji deo priče. U kvazaru OJ 287 postoji još jedna crna rupa. Ona je mnogo manje mase - oko 100 miliona Sunca. Zahvaljujući njoj, astronomi su i mogli da izmere masu velike rupe: merenjem gravitacionog uticaja velike rupe koji trpi mala. Mala rupa kruži oko velike po izduženoj elipsi i obiđe je jednom u 12 godina. U tom dvanaestogodišnjem periodu dva puta se toliko primakne velikoj crnoj rupi da prolazi kroz njen akrecioni disk. Svaki taj prodor izaziva snažnu provalu zračenja u vidu bljeska koji se dobro uočava i sa Zemlje.

grafikon
Precesija orbite male crne rupe u kvazaru OJ 287

Sad na red dolazi teška teorija. Orbita male crne rupe nije fiksirana u prostoru, već se tokom vremena i sama obrće. To, samo po sebi nije neobično jer se tako ponašaju i orbite u Sunčevom sistemu. U spletu brojnih gravitacionih uticaja orbite i ne mogu da miruju te se one polako okreću što postaje uočljivo nakon više hiljada godina. To rotiranje se inače zove precesija.

Međutim, problem s ovom malom crnom rupom je što njena orbita ne da se pomiče, nego prosto leti. U toku samo jednog orbitalnog perioda ona napravi zaokret za čitava 33 stepena. To se ne može objasniti gravitacionim uticajem nekih trećih suseda jer je otklon preko svakog očekivanja velik. Ali objašnjenje postoji.

Pred istim problemom astronomi su bili pre stotinak godina kada su shvatili da se orbita Merkura obrće brže nego što je to predviđao Njutnov zakon gravitacije. Po tom zakonu, svako telo vrši gravitacioni uticaj srazmerno masi i rastojanju tela ali kada se sve to izračuna izlazi je da se Merkur opire tom zakonu i da njegova orbita precesira brže. Razlika između prakse i teorije u slučaju Merkura nije bila velika, svega 43 lučne sekunde što je značilo da umesto da orbita Merkura načini čitav krug jednom u 244 000 godina ona je to čini za 225 000 godina. Dakle razlika nije bila upadljiva ali je nervirala astronome i to više od pola veka, tj. sve dok Albert Ajnštajn, 1915, u proračune nije uključio i svoju opštu teoriju relativnosti. Rezultat koji je dobio bio je savršen: Merkurova precesija brža za 43 lučne sekunde (do ubrzanja dolazi zbog dodatnog gravitacionog polja koje nastaje zbog prisustva energije samog gravitacionog polja.) Sam Ajnštajn je kasnije pričao da je zbog dobijenog rezultata nekoliko dana bio van sebe od sreće.

E isti slučaj, kao sa Merkurom, je i sa orbitom male crne rupe u kvazaru OJ 287. Najnoviji bljesak sa kvazara uočen je 13. septembra 2007. godine, a finski tim je izračunao da bi se, bez efekta koji predviđa opšta teorija relativnosti, bljesak dogodio 20 dana kasnije.

Šta reći, nego sjajno. S jedne strane teorija relativnosti je objasnila jednu pojavu, s druge, uspešno objašnjenje je još jedna u nizu potvrda same teorije opšte relativnosti.

Da dodamo na kraju još i procenu Valtonena da su rupe iz kvazara OJ 287 na putu spajanja do čega će doći za sledećih 10 000 godina.



Komentari   
dragant
0 #10 dragant 12-12-2018 21:01
U testu stoji: "Merkurova precesija brža za 43 lučne sekunde (do ubrzanja dolazi zbog dodatnog gravitacionog polja koje nastaje zbog prisustva energije samog gravitacionog polja.)" Ne radi se od dodatnom gravitaconom polju, celokupno gravitaciono polje Sunca uzima u obzir Njutnov zakon pa ne daje tačan rezultat. Radi se o tome da u blizini velike mase prostor-vreme se deformiše (što je suština opšte teorije relativnosti) i dodatno utiče na kretanje Merkura. Isti je slučaj sa gravitaocionim sočivima koja nastaju kada svetlost udaljenih galaksija prolazi, na putu ka nama, pored masivnih crnih rupa.
Ssasa
0 #9 Ssasa 11-12-2018 18:22
Meni se cini da je crna rupa u Feniks klasteru veca od ove gore pomenute. Ma sitnica za jedno 2 milijarde mase Sunca. Sta tek reci za crnu rupu Ton 618 !
Luka Pavlovic
+1 #8 Luka Pavlovic 10-07-2017 08:20
Stvarno zapanjujuće! Crna rupa
sa masom od 18.000.000.000
sunaca! Stvarno je neverovatno
šta sve ima u ovom našem unive-
rsumu! :o
:lol: 8)
bogdan
0 #7 bogdan 20-03-2016 17:35
To je sramota.Neko bi trebao da zapusi crnu rupu da ne iscuri ceo kosmos.
miki
+2 #6 miki 06-07-2015 16:26
Ja volim Crne rupe i Neutronske zvezde jer one pokazuju nasu manjinu i velicinu naseg doma: Planete Zemlje
kristijan velkovski
+1 #5 kristijan velkovski 31-12-2014 08:19
crna rupa je dalje od nas ama ipak je strasna ima vise vrsti na rupi ama ova za ovaa rupa je strasnija nego sto sam mislio ja ipak gi volim crnite rupi :-) :eek:
Rajko Rapaic
+4 #4 Rajko Rapaic 26-03-2013 10:05
Ako sam dobro shvatio, spajanje se vec odigralo, i bljesak zracenja odavno putuje ka nama.
Zna li se o kolikom fluksu/energiji je rec?
Mladen
+2 #3 Mladen 23-03-2013 11:42
E najveća rupa a nema slike sa Hablovog oka prava sramota. Uzgred obožavam crne rupe jer pokazuju istinu. Da je sve prolazno i propadljivo samo su black hole "vječne".
dragan1
+2 #2 dragan1 01-12-2012 09:40
Spajanje dve crne rupe je verovatno spektakl. Možda su se dešavala i tokom 20. veka samo nisu uočena.
Dzevad Jusic
+2 #1 Dzevad Jusic 12-09-2010 22:53
ja kao simpatizer Elektro-kozmolo gije moram da dodam da ovi bljeskovi pokazuju da ove emisije eletricne struje kroz plazmu hrane energijom tijela u prostoru(zvijez de,planete,kome te...). Zato svi treba da se oslobodimo straha i prestanemo ih zvati monstrumima jer da nije tzv. crnih rupa ni univrzum ne bih bio odrziv tako da mi ne bih danas ni postojali
Dodaj komentar


 

leksikon 190

stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18