1. Najupadljivija crta crne rupe je da je crna, ali baš, baš. Apsolutno crna jer niti odašilje bilo kakvo zračenje niti ga reflektuje. Zato je i dobila naziv crna rupa. Crna jer jeste crna, a rupa jer u nju sve može da upadne, a ništa da ispadne. To je bukvalno rupa bez dna. A radi se o tome da je gravitacija crne rupe toliko snažna da sve oko sebe upija bez ikakve šanse da bilo šta iz nje izađe. Čak i kad biste u njoj (što je inače sasvim nemoguće) nekako uključili snažan reflektor svetlo iz rupeške ne bi izašlo.

Pa kako ipak znamo da crna rupa postoji? Po posledicama. Ako vidite da se neka zvezda okreće oko ničega onda je to dobar znak da ona obilazi crnu rupu. Usput pogledajte ima li nekog zračenja u blizini. Kada materija sa zvezde počne da srlja u rupu ona se, ta materija, zagreva i počinje da sija u X spektru.

Naravno da je utvrđivanje navedenog posao za profesionalce koji raspolažu odgovarajućom opremom -  ovo su samo natuknice i provokacija za dalje čitanje.

2. Pretpostavlja se, što je u mnogim slučajevima i dokazano, da svaka veća galaksija u svom središtu gaji veliku, masivnu, zapravo super-masivnu crnu rupu. Najverovatnije u tome ni naša galaksija nije izuzetak. Procene naučnika kažu da je ta crna rupa četiri miliona puta masivnije od Sunca.

Srećom, daleko smo od te crne rupe i tako smo, bar od nje, bezbedni.

sgr lg
Sagittarius A u infracrvenom (crveno i žuto od ST Habl) i X zracima (plavo od svemirskog teleskopa Chandra).
Credit: X-ray: NASA/UMass/D.Wang et al., IR: NASA/STScI

3. Crne rupe su završna faza džinovskih zvezda. Krajnje pojednostavljeno: u zvezdama usled nuklearnih reakcija gasovi teže da se rašire i tako povećaju zapreminu zvezde. Ali gravitacija ima suprotno dejstvo. Kada velika zvezda istroši svoje nuklearno gorivo njena pritisak gasova popušta i gravitacija postane dominantna što dovodi do toga da se zvezda uruši, sažme, sabije toliko da - nastane crna rupa. Jedno pametnije objašnjeno imate ovde.

4. Crnih rupa ima raznih veličina.

Supermasivne imaju masu kao više miliona, pa čak milijardi Sunca. Takve se nalaza u centrima galaksija.

Stelarne su osrednje i najčešće crne rupe. Rasute su po Mlečnom putu. Imaju masu koja se meri desetinama i pa naviše masa Sunca

Primordijalne su najmanje crne rupe, od veličine atoma pa do onih koje imaju masu čitavih planina

5. Čudne stvari događaju se oko rupe.

Kada sa pristojnog odstojanja posmatrate čoveka koji pada prema crnoj rupi vidite da njegov sat kuca sve sporije. To usporavanje vremena se zove dilatacija. E sad, usporavanje vremena je sve veće i veće dok konačno potpuno ne stane. Ovo izlazi iz Opšte teorije relativnosti. Do usporavanja vremena dolazi zato što crna rupa iskrivljuje vreme (i prostor).

Ali, istovremeno nesretniku koji hrli ka crnoj rupi njegovo vreme izgleda sasvim u redu, i posmatrano iz njegove perspektive zapravo vaše vreme ide sve brže i brže.

I tako sve to traje dok jadnik ne pređe horizont događaja. Eh: horizont događaja. Ovako: to je sfera oko crne rupe koja razdvaja čitav prostor na dva dela između kojih je komunikacija nemoguća. Nemoguća jer ništa ne može iz tog omeđenog prostora da izađe.

Dakle, onaj čovek se opasno približava crnoj rupi, vidimo da se njegovo vreme usporava. Kada dođe do horizonta događaja za nas njegovo vreme staje. Prosto.

Vše o svemu tome: Ajnštajn za početnike

6. Prva crna rupa je otkrivena šezdesetih godina prošlog veka, ali se tada nije znalo da je to crna rupa. Taj objekat je dobio oznaku Cygnus X-1. Prema Nasi ta crna rupa je 10 puta masivnija od Sunca. U njenoj blizini se nalazi moćna zvezda superdžin. Crna rupa iz te zvezde usisava njene gasove u procesu koji izaziva emisiju X zraka.

cygx1 ill
Cygnus X-1, 6070 svetlosnih godina daleko (umetnički prikaz).
Credit: NASA/CXC/M.Weiss

7. Postoje izvesne nedoumice oko najbliže crne rupe. Jedno vreme se smatralo da je crna rupa V4641 Sgr, udaljena nekih 1600 svetlosnih godina od nas i da je nama i najbliža, ali su kasnija istraživanje pokazala da je to rastojanje potcenjeno. Vikipdeija navodi da je najbliža crna rupa u zvezdanom sistemu A0620-00. Ona se nalazi na 2800 svetlosnih godina daleko od nas. U svakom slučaju obe pomenute razdaljine su dovoljne da nas crne rupe ne brinu.

8. Postoje mnoge zapanjujuće teorije o crnim rupama. Svaka prkosi razumu i svaka nudi neslućene posledice koje naročito koriste autori SF romana i filmova.

Šta ako čovek upadne u crnu rupu? Zagonetno pitanje na koje neki odgovaraju ovako: crne rupe su crvotočine koje povezuju delove univerzuma. Ako upadnete u crnu rupu izaći ćete  u sasvim drugom delu univerzuma. Prosto, ali i nedokazano. Nedovoljno poznavanje crnih rupa i nemogućnost da povežemo opštu teoriju relativnosti sa kvantnom mehanikom je tolika da ne možemo izvoditi pouzdane zaključke o crvotočinama. Da li one postoje ili ne zadatak je za nove, možda još nerođene fizičare.

wormhole
Prikaz crvotočine.
Credit: Wikipedia

9. Velika je sreća što su crne rupe opasne samo iz blizine, inače ne bi bilo nikog da suprotno konstatuje. Drukčije rečeno: crne rupe nisu opasne na daljinu i možete ih spokojno proučavati. Ali ako pređete određenu granicu, pomenuti horizont događaja – ostaje vam samo da se prepustite sudbini. Nema povratka. Ali da nema ove granice vremenom bi sve bilo usisano….

10. Crne rupe se sreću u brojnim SF filmovima i literaturi. Ako želite da izbliza upoznate crnu rupu pogledajte (ako već niste) film Interstelar. Naučnici kažu da je film u skladu sa naukom, ili da se bar ne kosi s njom. Bar ne mnogo.


Zanimljive činjenice o našoj galaksiji

Činjenice o Jupiteru

Činjenice o Suncu

Činjenice o Suncu

10 (i više) zanimljivih činjenica o Veneri

10 zanimljivih činjenica o Neptunu

10 činjenica o neutronskim zvezdama

Nekoliko naj činjenica o kometama

10 činjenica o Saturnu

10 zanimljivih činjenica o Uranu


 


Dodaj komentar