eso1507sr — Naučno saopštenje

MUSE moćniji od Habla

26. februar 2015.  Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1507

Instrument MUSE na ESO Veoma velikom teleskopu omogućio je astronomima najbolji 3D pogled u daleka prostranstva univerzuma. Bio je usmeren u pravcu Hablovog južnog dubokog polja tokom 27 sati, a nova posmatranja otkrila su udaljenosti, kretanja i druge osobine mnogo više galaksija nego što je ikada ranije snimljeno u ovom deliću neba. Dobijeni rezultati prevazilaze podatke dobijene sa Habla i otkrivaju objekte koje do sada nismo mogli da vidimo.

eso1507a 1
MUSE precizniji od Habla u regionu Hablovo južno duboko polje
eso1507b 1
MUSE-ov pogled na Hablovo južno duboko polje
eso1507c 1
Hablovo južno duboko polje u sazvežđu Tukana
eso1507d 1
Hablovo južno duboko polje - Nekoliko prozora ka univerzumu
VIDEO ZAPISI
eso1507a 1
ESOcast 72: Zavirite duboko u 3D svemir
eso1507b 2
PR video eso1507b
MUSE-ov pogled na Hablovo južno duboko polje
eso1507c 2
MUSE-ov pogled na Hablovo južno duboko polje
eso1507d 2
MUSE-ov pogled na Hablovo južno duboko polje
eso1507e 2
Video zapis MUSE podataka o Hablovom južnom dubokom polju

Snimanjem slika različitih regiona na nebu, sa veoma dugačkom eskpozicijom, astronomi su kreirali mnoge slike dubokih polja koje nam otkrivajumnogo toga o ranom univerzumu. Najpoznatija ovakva slika je originalna slika Hablovog dubokog polja, sa NASA/ESA svemirskog teleskopa Habl, snimama tokom perioda od nekoliko dana 1995. godine. Spekatukalrna slika je ubrzo promenila naše shvatanje univerzuma u njegovim ranim fazama. Dve godine kasnije, pojavila se slična slika južnog neba - Hablovo južno duboko polje.

Međutim, ove slike nisu sadržale sve odgovore na naša pitanja - da bi saznali više o galaksijama sa slika dubkog polja, astronomi su morali pažljivo da posmatraju iste regione i sa drugim instrumentima, što je predstavljalo težak i vremenski iscrpljujuć posao. Sada, po prvi put, novi instrument MUSE može da obavlja dva posla odjednom i to mnogo brže.

Jedno od prvih posmatranja za koje je bio zadužen MUSE, nakon što je instaliran na VLT-u 2014. godine, bilo je dugo posmatranje u pravcu Hablovog južnog dubokog polja (engl. Hubble Deep Field South - HDF-S). Rezultati su prevazišli sva očekivanja.

"Posle samo nekoliko sata posmatranja, brzo smo pregledali podatke i pronašli veliki broj galaksija - što je bilo veoma ohrabrujuće. Kada smo se vratili u Evropu, počeli smo sa obradom podataka do detalja. Bilo je kao pecanje u dubokim vodama i svaki novi ulov je stvarao puno uzbuđenja i diskusija o vrstama koje smo pronalazili", objašnjava Roland Bacon (Centre de Recherche Astrophysique de Lyon, France) glavni istraživač na MUSE instrumentu i lider tima odgovornog za njegovo instaliranje.

Za svaki deo slike HDF-S-a sa MUSE instrumenta ne postoji samo piksel, već i spektar koji nam otkriva intenzitet različitih komponenata - boja svetlosti u toj tački - to nam daje ukupno oko 90 000 spektara [1]. Pomoću njih računamo udaljenosti, sastav i unutrašnja kretanja hiljada udaljenih galaksija, pored malog broja veoma bledih zvezda u Mlečnom putu.

Iako je ukupno vreme ekspozicije mnogo kraće od Hablovog, HDF-S MUSE podaci otkrili su nam više od 20 bledunjavih objekata u ovom malom parčetu neba koje Habl nije uspeo da detektuje [2].

"Najveće uzbuđenje usledilo je nakon otkrivanja veoma udaljenih galaksija koje nisu bile vidljive čak ni u "najdubljim" Hablovim slikama. Posle toliko puno godina napornog rada na instrumentu, ovo je bilo snažno iskustvo za mene, da prisustvujem ostvarenju naših snova", dodaje Roland Bacon.

Posmatrajući pažljivo sve spektre dobijene posmatranjem Hablovog južnog neba uy pomoć MUSE-a, tim je izmerio rastojanja do 189 galaksija - od nekih koje su nam relativno blizu, pa sve do nekih koje su postojale kada je naš univerzum bio star svega milijardu godina. Ovopredstavlja čak deset puta više novih merenja udaljenosti od broja koje smo imali ranije, a koji se odnosi na ovaj deo neba.

Za galaksije koje su nam bliže, MUSE može da izmeri veliki broj različitih karakteristika. Ova posmatranja nam otkrivaju brzinu i način rotacije galaksije i kako njene osobine variraju na različitim mestima. Ovo je veoma bitan način za razumevanje evolucije galaksija u kosmičkom vremenu.

"Sada kada smo pokazali jedinstvenu sposobnost instrumenta MUSE da istražiudaljene delove univerzuma, posmatraćemo i druga duboka polja, kao što je Hablovo ultra duboko polje. Moći ćemo da prostudiramo hiljade galaksija i otkrijemo nove veoma blede i daleke galaksije. Ove male, "bejbi" galaksije, koje posmatramo u stanju u kojem su bile pre oko 10 milijardi godina, postepeno su se razvijale u galaksije kakav je Mlečni put danas", zaključio je Roland Bacon.

[3]

Beleške

[1] Svaki spektar pokriva određeni raspon talasnih dužina, od plavog do bliskog infracrvenog dela (375-930 nanometara).

[2] MUSE je posebno osetljiv na objekte koji emituju svetlost u par određenih talasnih dužina koje se pojavljuju kao svetlije tačke u podacima. Galaksije u ranom univerzumu često imaju takve spektre, jer sadrže vodonikov gas koji sija pod uticajem ultraljubičastog zračenja vrelih, mladih zvezda.

[3] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju i astrofiziku.

Više informacija

Ovo istraživanje predstavljeno je u radu: “The MUSE 3D view of the Hubble Deep Field South”, autora R. Bacon et al. i biće objavljeno u časopisu Astronomy & Astrophysics 26.-og februara 2015. godine.

Tim sačinjavaju: R. Bacon (Observatoire de Lyon, CNRS, Université Lyon, Saint Genis Laval, France [Lyon]), J. Brinchmann (Leiden Observatory, Leiden University, Leiden, The Netherlands [Leiden]), J. Richard (Lyon), T. Contini (Institut de Recherche en Astrophysique et Planétologie, CNRS, Toulouse, France; Université de Toulouse, France [IRAP]), A. Drake (Lyon), M. Franx (Leiden), S. Tacchella (ETH Zurich, Institute of Astronomy, Zurich, Switzerland [ETH]), J. Vernet (ESO, Garching, Germany), L. Wisotzki (Leibniz-Institut für Astrophysik Potsdam, Potsdam, Germany [AIP]), J. Blaizot (Lyon), N. Bouché (IRAP), R. Bouwens (Leiden), S. Cantalupo (ETH), C.M. Carollo (ETH), D. Carton (Leiden), J. Caruana (AIP), B. Clément (Lyon), S. Dreizler (Institut für Astrophysik, Universität Göttingen, Göttingen, Germany [AIG]), B. Epinat (IRAP; Aix Marseille Université, CNRS, Laboratoire d’Astrophysique de Marseille, Marseille, France), B. Guiderdoni (Lyon), C. Herenz (AIP), T.-O. Husser (AIG), S. Kamann (AIG), J. Kerutt (AIP), W. Kollatschny (AIG), D. Krajnovic (AIP), S. Lilly (ETH), T. Martinsson (Leiden), L. Michel-Dansac (Lyon), V. Patricio (Lyon), J. Schaye (Leiden), M. Shirazi (ETH), K. Soto (ETH), G. Soucail (IRAP), M. Steinmetz (AIP), T. Urrutia (AIP), P. Weilbacher (AIP) i T. de Zeeuw (ESO, Garching, Germany; Leiden).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Roland Bacon
CRAL - Centre de recherche astrophysique de Lyon
Saint-Genis-Laval, France
Tel.: +33 478 86 85 59
Mob.: +33 608 09 14 27
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1507


Dodaj komentar