eso1437sr — Naučno saopštenje  Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1437.

10. novembar 2014.

  eso1437b
  Instrument MUSE koji se nalazi na ESO Veoma velikom teleskopu je omogućio naučnicima da imaju do sada najbolji uvid u kosmički sudar. Posmatranja po prvi put prikazuju kretanje gasa koji biva otkinut od galaksije ESO 137-001 dok se ona velikom brzinom kreće kroz jato galaksija. Rezultati koji će na ovaj način biti dobijeni su ključni za rešavanje dugogodišnje misterije o zaustavljanju formiranja zvezda u jatima galaksija.

Ova slika je u bojama koje su skoro pa jednake onima u stvarnosti, dok crvena boja označava oblake vodonikovog gasa.

Autorska prava: ESO/M. Fumagalli

  eso1437c
  Na ovoj slici može se videti položaj udaljene galaksije ESO 137-001 u sazvežđu Južnog trougla (Triangulum Australis). Ovaj deo neba u blizini Mlečnog puta je bogat različitim objektima, međutim za posmatranje ove galaksije koja je dosta bleda potreban je veliki teleskop.

Autorska prava: ESO, IAU and Sky & Telescope

  eso1437d
  Ova slika predstavlja širokougaoni pogled na okolinu galaksije ESO 137-001 koja se nalazi u blizini centra slike. Ovaj deo neba pripada južnim sazvežđima i dom je ogromnim broju zvezda koje su vidljive u prvom planu. Ova slika je formirana uz pomoć slika iz DSS 2 (engl. Digitized Sky Survey 2) kataloga.

Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2

  eso1437e
  Ova slika predstavlja kombinaciju slika sa NASA/ESA Habl svemirskog teleskopa i Chandra X-zračne opservatorije. Na slici se mogu videti, u jarko plavoj boji, tokovi materijala koji biva otkinut od ESO 137-001 galaksije usled pritiska koji nastaje pri njenom prolasku ka centru jata, kao i džinovska reka gasa koja se prostire sve do samog donjeg dela slike i koja je vidljiva samo u X delu elektromagnetnog spektra.

Autorska prava: NASA, ESA, CXC

Tim istraživača na čelu sa Michele Fumagalli, sa grupevangalaktičke astronomijeiInstituta za komputacionu kosmologijuUniverziteta u Duramu, je među prvima koji su imali prilike da koriste ESO-ovMulti-jedinični spektroskopski istraživač- MUSE (engl. Multi Unit Spectroscopic Explorer) - instrument koji se nalazi na VLT-u. Posmatrajućispiralnu galaksijuESO 137-001, koja se nalazi 200 svetlnostih godina od nas, u južnom sazvežđu Južni trougao, uspeli su da steknu, do sada najbolji, uvid u dešavanja u galaksiji dok se sudara saNorma jatom.

MUSE ne daje astronomima samo sliku, već i spektar ili niz boja, za svaki piksel u kadru. Istraživači sakupe oko 90 000 spektara sa ovim instrumentom svaki put kada posmatraju neki objekat, te su u stanju da stvore zapanjujuće detaljnu mapu kretanja i drugih osobina posmatranih objekata[1].

Zbog pritiska koji nastaje pri kretanju tela kroz fluidni ili gasoviti medijum (engl.ram-pressure stripping), galaksija ESO 137-001 gubi materijal od kojeg je sačinjena. Ovaj proces može se uporediti sa silama zaslužnim za razduvavanje krzna na glavipsa koji je istu izbacio kroz prozor automobila u pokretu.U ovom slučaju, radi se o ogromnom oblaku razređenog vrućeg gasa koji okružuje galaktičko jato prema kojem ESO 137-001 "pada" brzinom od nekoliko miliona kilometara na sat[2].

Galaksija na ovaj način gubi većinu gasa - gorivo koje je potrebno da bi se stvorila naredna generacija mladih, plavih zvezda. ESO 137-001 nalazi se u sred galaktičkog preobražaja iz plave, bogate gasom galaksije, u crvenu, siromašnu gasom. Naučnici tvrde da će posmatrani proces pomoći u rešavanju dugogodišnje naučne zagonetke.

"Jedan od glavnih zadataka moderne astronomije je da sazna kako i zašto jata galaksija evoluiraju iz plavih u crvena za kratak vremenski period", rekao je Fumagalli. "Hvatanje galaksije baš u momentu kada prelazi iz jedne u drugu formu pruža nam mogućnost da saznamo na koji način dolazi do ove promene".

Posmatranje ovog kosmičkog spektakla je daleko od jednostavnog. Norma jato leži veoma blizu ravni naše galaksije,Mlečnog puta, te je sakrivena iza ogromnih količina galaktičke prašine i gasa.

Uz pomoćMUSE-a, koji se nalazi na VLT 8-metarskom teleskopu u Paranal opservatoriji u Čileu, naučnici su imali priliku da ne detektuju samo gas koji okružuje galaksiju, već i na koji način se on kreće. Novi instrument je toliko efiksan da je nakon prvog sata posmatranja bilo moguće dobiti slike galaksije u visokoj rezoluciji kao i podatke o distribuciji i kretanju gasa.

Posmatranja ukazuju na činjenicu da su spoljašnji delovi ESO 137-001 galaksije u potpunosti ostali bez gasa. Ovo je posledica činjenice da je hladniji gas, koji se nalazi u ESO 137-001, izguran od strane toplijeg gasa iz jata, u toku kretanja galaksije ka centru jata. Do ovog procesa prvo dolazi u spiralnim granama, gde su zvezde i materija tanje rasprostranjeni nego u centru i gravitacija slabo drži materiju na okupu. Sa druge strane, u centru galaksije, gravitaciona sila je dovoljno jaka da se odupre ovom kosmičkom odmeravanju snaga i tu se još uvek može naći i posmatrati gas.

Nakon određenog vremena sav gas iz galaksije ESO 137-001 će biti udaljen od nje u pozadinu i ostati svedok ove dramatične kosmičke krađe gasa. Gas koji je nekada pripadao ovoj galaksiji će zajedno sa vrućim gasom koji pripada jatu formirati zadivljujuće repove koji će se prostirati na udaljenosti preko 200 000 svetlosnih godina. Tim istraživača pažljivo je posmatrao kretanje ovih tokova materijala da bi stekao uvid u turbulencije koje se stvaraju u ovim interkacijama.

Začuđujuća je činjenica da nova posmatranja uz pomoć MUSE-a pokazuju da odvojeni gas nastavlja da rotira na isti način na koji je to radila galaksija kojoj je pripadao, čak i nakon odvajanja od nje. Nadalje, istraživači su bili u mogućnosti da primete da kretanje zvezda u galaksiji ESO 137-001 ostaje nepromenjeno. Ova zapažanja idu u prilog činjenici da je za odvajanje gasa od galaksije zaslužna ne gravitacija, već drugi gas - onaj koji pripada jatu[3].

Matteo Fossati (Universitäts-Sternwarte, Minhnen i Max-Planck-Institut für extraterrestrische Physik, Garching, Nemačka) ko-autor rada zaključio je: "Sa detaljima koje imamo zahvaljujući MUSE-u približavamo se punom razumevanju procesa koji se dešavaju u ovakom jednom sudaru. Vidimo kretanje galaksijei gasa sa puno detalja - nešto što ne bi bilo moguće bez novog i unikatnog instrumenta kakav je MUSE. Ova i posmatranja koja će uslediti će nam omogućiti da steknemo bolji uvid u evoluciju galaksija".

[4]

Beleške

[1] MUSE je prvi veliki spektrograf integrisanog polja koji je postavljen na 8-metarski teleskop. Radi poređenja može se spomenuti da su prethodne studije ESO 137-001 galaksije uspele da sakupe ne više od 50 spektara. 

[2] NASA/ESA Habl svemirski teleskop zaslužan je za spektakularnu sliku ovog objekta, ali za razliku od MUSE-a, ne može da nam otkrije na koji se način kreće materijal u njemu.

[3] Kada bi gravitacija bila zaslužna za odvajanje gasa od galaksije, naučnici bi mogli da vide remećenje kretanja objekata u samoj galaksiji.

[4] Tekst je prevela Jovana Petrović, Department of Astronomy, Faculty of Mathematics, University of Belgrade.

Više informacija

Ovo istraživanje predstavljeno je u radu pod nazivom: “MUSE sneaks a peek at extreme ram-pressure stripping events. I. A kinematic study of the archetypal galaxy ESO137-001, koji će se pojaviti u izdanjuMonthly Notices of the Royal Astronomical Society,10.11.2014. godine.

Tim sačinjavaju: Michele Fumagalli (Extragalactic Astronomy Group and Institute for Computational Cosmology, Durham University, United Kingdom), Matteo Fossati (Universitäts-Sternwarte München and Max-Planck-Institut für extraterrestrische Physik, Garching, Germany), George K. T. Hau (ESO, Santiago, Chile), Giuseppe Gavazzi (Università di Milano-Bicocca, Italy), Richard Bower (Extragalactic Astronomy Group and Institute for Computational Cosmology, Durham University, United Kingdom), Alessandro Boselli (Laboratoire d'Astrophysique de Marseille, France) and Ming Sun (Department of Physics, University of Alabama, USA).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Michele Fumagalli
Institute for Computational Cosmology, Durham University
Durham, United Kingdom
Tel.: +44 191 334 3789
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Matteo Fossati
Universitäts-Sternwarte München and Max-Planck-Institut für extraterrestrische Physik
Munich, Germany
Tel.: +49 89 30000 3890
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1437.

 


Dodaj komentar