Najnovije opservacije objašnjavaju zašto su galaksije poput Mlečnog puta toliko česte u svemiru

17. septembar 2014.   Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1429.

eso1429aKliknite da biste uvećali

Svaki od objekata sa slike ilustruje 30 galaksija u sudaru. Konture u svakoj pojedinačnoj galaksiji ukazuju na rasprostranjenost ugljen-monoksida, dok boje ukazuju na kretanje gasa. Gas koji se udaljava od nas predstavljen je crvenom bojom, dok je plavom bojom predstavljen onaj gas koji nam se približava. Konture zajedno sa bojama koje prelaze iz crvene u plavu ukazuju na disk od gasa koji se rotira oko centra galaksije. 

Autorska prava:  ALMA (ESO/NAOJ/NRAO)/SMA/CARMA/IRAM/J. Ueda et al.


Decenijama, naučnici su verovali da spajanje galaksija rezultira nastankom eliptičnih galaksija. Sada su istraživači, po prvi put, koristeći teleskop ALMA i druge radio teleskope pronašli dokaz da galaksije u sudaru zapravo formiraju galaksije sa diskom i da je ovo veoma čest slučaj u svemiru. Ovaj neočekivani rezultat mogao bi da objasni zašto u svemiru ima toliko spiralnih galaksija kao što je Mlečni put.

Međunarodni tim istraživača, koji predvodi Junko Ueda, postdoktorant u Japanskom udruženju za promociju nauke, sproveo je insteresantne opservacije koje pokazuju da većina galaksija u sudaru u obližnjem svemiru – u opsegu od 40 – 600 miliona svetlosnih godina od Zemlje – daje takozvane galaksije sa diskom. Njih – uključujući i spiralne i lentikularne galaksije – definišemo kao regione koji imaju oblik palačinke, ispunjene prašinom i gasom i koje se razlikuju od eliptičnih galaksija.

 

Jedno vreme je bilo opšte prihvaćeno da galaksije u sudaru formiraju eliptične galaksije. Tokom ovih silovitih interakcija, galaksije ne samo da dobiju na masi dok proždiru jedna drugu, već menjaju svoj oblik tokom vremena, koji dovodi do menjanja tipa galaksije.

Kompjuterske simulacije iz sedamdesetih godina prošlog veka predvidele su da bi spajanje dve slične galaksije sa diskom dovelo do formiranja eliptične galaksije. Simulacije su predvidele da je većina galaksija danas eliptičnog oblika, što je u suprotnosti sa posmatranjima koja ukazuju na to da većina galaksija ima disk. Međutim, nedavne simulacije sugerišu da sudari mogu dovesti do formiranja galaksija sa diskom.

Kako bi identifikovai konačni oblik galaksija nakon spajanja i putem opservacija, grupa  istraživača je proučavala disribucijau gasa u 37 galaksija koje su u finalnim fazama sudara. Teleskop ALMA (engl. The Atacama Large Millimeter/sub-millimeter Array) i nekoliko drugih radio teleskopa [1] korišćeni su kako bi se posmatrale emisije ugljen-monoksida (CO), indikatora molekularnog gasa.

Istraživanje ovog tima je do sada najveća studija molekularnog gasa u galaksijama i daje nam jedinstveni uvid u to kako se Mlečni put formirao. Istraživanje je otkrilo da skoro sve galaksije u sudaru imaju oblik palačinke sačinjene od molekularnog gasa i stoga se može zakljuiti da su to buduće galaksije sa diskom. Ueda objašnjava: “Po prvi put imamo posmatrački dokaz da galaksije u sudaru mogu postati galaksije sa diskom. Ovo je veliki i neočekivani korak ka razumevanju misterije rađanja galaksija sa diskom.”

Međutim, ostaje još mnogo toga da se otkrije. Ueda dodaje:"Morali bi da se fokusiramo na formiranje zvezda u diskovima tih galaksija. Dodatno, morali bi da posmatramo mnogo dalje u svemiru. Znamo da je većina galaksija u dalekom svemiru takođe sa diskom. Međutim, ono što ne znamo je da li su sudari galaksija takođe odgovorni za njihovo formiranje ili su se formirale postepeno iz hladnog gasa. Možda smo na ovaj način pronašli opšti mehanizam koji može da se primeni na čitavu istoriju rađanja galaksija u Univerzumu."

Beleške

[1] Podaci su dobije uz pomoć teleskopa ALMA; Combined Array for Research in Millimeter-wave Astronomy: niza od 23 antene koje rade u milimetarskom opsegu u Kaliforniji; Submillimeter Array – niz od osam paraboličnin antena koje rade u submilimetarskom opsegu na Mauna Kei na Havajima; Plateau de Bure Interferometer; NAOJ Nobeyama Radio Observatory, radio teleskop prečnika 45 metara; američki teleskop National Radio Astronomy Observatory, prečnika 12 metara; američki teleskop Five College Radio Astronomy Observatory od 14 metara; 30-metarski teleskop IRAM; kao dodatak i Swedish-ESO Submillimeter Telescope.

Više informacija

Teleskop ALMA je partnerski poduhvat Evrope, Severne Amerike i istočne Azije, u saradnji sa Republikom Čile. ALMA-u finansira ESO u Evropi, Američka nacionalna naučna fondacija  (National Science Foundation, NSF) u Severnoj Americi, u saradnji sa Nacionalnim istraživačkim odborom Kanade (National Research Council of Canada, NRC) i Nacionalni naučni odbor Tajvana (National Science Council of Taiwan NSC) i Nacionalni institut za prirodne nauke (National Institutes od Natural Sciences, NINS) u istočnoj Aziji u saradnji sa Kineskom akademijom (Academia Sinica) na Tajvanu. Izgradnju i rad teleskopa ALMA omogućio je ESO u Evropi, Nacionalna radio-astronomska opservatorija (National Radio Astronomi Observatory, NRAO) u Severnoj Americi, kojom upravljaju Ujedinjeni univerziteti (Associated Universities, Inc. AUI) i Nacionalna astronomska opservatorija Japana (National Astronomical Observatory of Japan, NAOJ). Ujedinjena opservatorija ALMA (Joint ALMA Observatory, JAO), pruža jedinstveno vođstvo i rukovođenje izgradnjom, puštanjem u rad i funkcionisanjem ALMA-e.

Ovo istraživanje objavljeno je u radu: The Astrophysical Journal Supplement (August 2014) as Ueda et al. "Cold Molecular Gas in Merger Remnants. I. Formation of Molecular Gas Discs".

Tim čine: Junko Ueda (JSPS postdoctoral fellow/National Astronomical Observatory of Japan [NAOJ]), Daisuke Iono (NAOJ/The Graduate University for Advanced Studies [SOKENDAI]), Min S. Yun (The University of Massachusetts), Alison F. Crocker (The University of Toledo), Desika Narayanan (Haverford College), Shinya Komugi (Kogakuin University/ NAOJ), Daniel Espada (NAOJ/SOKENDAI/Joint ALMA Observatory), Bunyo Hatsukade (NAOJ), Hiroyuki Kaneko (University of Tsukuba), Yoichi Tamura (The University of Tokyo), David J. Wilner (Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics), Ryohei Kawabe (NAOJ/ SOKENDAI/The University of Tokyo) i Hsi-An Pan (Hokkaido University/SOKENDAI/NAOJ)

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Junko Ueda
JSPS postdoctoral fellow/NAOJ
Tel.: +88 422 34 3117
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Lars Lindberg Christensen
Head of ESO ePOD
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6761
Mob.: +49 173 3872 621
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Masaaki Hiramatsu
NAOJ Chile Observatory EPO officer
Tel.: +88 422 34 3630
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1429.

 


Dodaj komentar