Krajem prošlog veka astronomi su primetili da neke od bezbroj zvezda koje vidimo teleskopom imaju neobično veliki crveni pomak. Crveni pomak nam govori između ostalog i o daljini posmatranog objekata. Što je veći crveni pomak to je objekat dalji. E sad, da bismo videli objekat sa jako velikim crvenim pomakom on mora da zrači mnogo više nego bliski objekat i to mnogo, mnogo više. Više od svakog drugog dobro poznatog objekta i svakako više od bilo koje zvezde. Drugim rečima, pomenute zvezde uopšte nisu zvezde nego nešto drugo.

Quasar viewed from Hubble
Desno: upotrebljen je koronograf da blokira svetlo kvazara kako bi se lakše uočila galaksija domaćin (fotografija HST)

Sve do 1990. nije se pouzdano znalo ništa o poreklu i prirodi tih objekata sem da su „kvazi“ zvezde. Zato su i nazvali kvazistelarni objekti ili skraćeno kvazari. Pun naziv je: kvazistelarni radio izvori ili na engleskom QUASi-stellAR radio source. Iako u njihovom nazivu stoji da su radio izvori kvazari zrače u mnogim delovima elektromagnetnog spektra, uključujući radio-talase, infracrveno zračenje, vidljivu svetlost, ultraljubičastu, X zrake, pa čak i gama zrake.

Snaga kvazara smatra se da potiče od gomilanja ili propadanja materije u supermasivne crne rupe, koje se nalaze u jezgrima udaljenih galaksija, čineći kvazare tako luminoznom verzijom jedne opštije klase objekata pod nazivom aktivne galaksije. Inače, ni jedan drugi trenutno poznati mehanizam ne bi mogao da objasni toliko veliku snagu i brzu promenljivost zračenja kvazara. (Vikipedija)

Do danas je otkriveno preko 100.000 kvazara i svima je, naravno, svojstven veliki pomenuti crveni pomak. Koliki je on? Kreće se od 0,06 do 6,4, što kada se prevede u razdaljinu znači da su nam oni najbliži udaljeni 780 miliona svetlosnih godina, a najdalji preko 13 milijardi svetlosnih godina. Te najudaljenije sada vidimo kako su izgledali onda kada je svemir bio još sasvim mlad.

Kada se sve pomenuto uzme u obzir izlazi da kvazari spadaju u najsjajnije objekte u svemiru. Njih po snazi mogu da zasene jedino kratkotrajni bleskovi supernovih i eksplozije gama zraka. Njihovo zračenje jednako je zračenju stotinu običnih galaksija.

Magnituda vrlo sjajnog kvazara kakav je 3C 273 je tu negde oko 12,9, ali to je prividna magnituda (ona koju vidimo sa Zemlje bez obzira na udaljenost posmatranog objekta). Apsolutna magnituda, a to je sjaj koji se vidi sa određene udaljenosti (10 parseka, tj. 33 svetlosne godine), iznosi -26,7 što približno odgovara sjaju Sunca (samo što Sunce gledamo sa rastojanja od 8,5 svetlosnih minuta, tj. 150 miliona kilometara).

To, što se tiče sjaja, ali postoji i luminoznost koja govori o ukupnoj energiji koju kosmički objekat emituje u sekundi na svim talasnim dužinama. E, luminoznost kvazara je nešto veća od luminoznosti Sunca. Koliko veća? Pa kada govorimo o pomenutom kvazaru to je četiri triliona puta! (Wikipedia) Ili ako vas ovo nije impresioniralo: to je 100 puta više od ukupne svetlosti koju izrači cela naša galaksija. Dakle, strašno.

Vikipedija


Komentari   
Mrđa
+5 #2 Mrđa 03-02-2019 00:04
Baš zato što su kvazari karakteristični za ranije razdoblje u evoluciji kosmosa, kao neka vrsta prethodnice galaksijama. Zato ih opažamo samo na velikim rastojanjima, tj. vrlo daleko od nas (a ne u našem komšiluku), što će reći da su dominirali kada je kosmos bio znatno mlađi nego što je danas.
dragant
+5 #1 dragant 02-02-2019 18:03
Nije mi baš jasno, pošto su daleko, od skoro 1 do 13 milijardi svetlonih godina, onda su toliko daleko i u prošlosti. Pošto ih nema bliže znači nisu pojava u savremenoj vasioni, nego u vasioni koja se rezvijala. Kako da su supermasivne crne rupe tada takko spektakularno prožirale galaksije ali ne i danas? Možda se taj proces u prethodnim milijardama godina zavšrio, "nestabilne galaksije" su se urušile u crne rupei, tako da danas u našem okruženju postoje samo "stabilne galaksije" i zato u savremenoj vasioni ne vidimo kvazare? Pod savremenom, mislim do nekoliko stotina miliona godina daleko u prošlost, tj. do toliko svetlosnih godina u daljinu. Ili je to statistička slučajnost da ih nema bliže?
Dodaj komentar