magellanic clouds irregular dwarf galaxies

Smatra se da su Veliki i Mali Magelanov oblak, patuljaste galaksije, sateliti Mlečnog puta, deo procesa rasta naše galaksije, koja ih apsorbuje tokom vremena.

Nedavno objavljen članak u  Astronomy and Astrophysics govori o prvom detaljnom posmatranju zvezda u prostoru spoljašnjeg haloa Mlečnog puta. Hemijska kompozicija ovih zvezda potkrepljuje teoriju da je Mlečni put apsorbovao druge galaksije.

Međunarodni tim astronoma je koristio optičku spektrometriju visoke rezolucije za procenu hemijskog sastava 28 crvenih džinovskih zvezda u spoljnom halou galaksije. Spektroskopska analiza razlaže svetlost koju emituje zvezda i sortira je po talasnoj dužini, što omogućava astronomima da identifikuju hemijska jedinjenja. Hemijski sastav zvezde daje uvid u sredinu u kojoj se ona formirala i pomaže u određivanju njenog porekla.

 „Brojnost nekih hemijskih elemenata u zvezdama u spoljašnjim područjima haloa Mlečnog puta je iznenađujuće drugačija od informacija koje smo imali o unutrašnjim područjima halo-a“, kaže Giuseppina Battaglia sa Instituto de Astrofísica de Canarias.

Hemijski elementi zvezda spoljnjeg haloa razlikuju se od onih u unutrašnjem halou. Njihova kompozicija je prilično slična zvezdama koje se nalaze u Velikom Magelanovom oblaku, patuljastoj galaksiji satelitu Mlečnog puta. To ukazuje da su satelitske galaksije ostatak većih galaksija čiji je već jedan deo ušao u sastav Mlečnog puta.

 „Teorija koja objašnjava formiranje strukture i galaksija u Univerzumu predviđa da se zvezdani haloi, a naročito njihovi spoljni regioni uglavnom sastoje od komponenti uništenih, manjih galaksija“, kaže Battaglia. „To je u saglasnosti sa opservacijom i nalazima ove studije, gde smo pronašli ostatke kanibalizovanih patuljastih galaksija oko Mlečnog puta.“

Istraživači su koristili tri različita teleskopa za izvođenje studije: Hobby Eberly Telescope na the McDonald Observatory u Teksasu, Very Large Telescope na ESO-inoj Čileanskoj Paranal Observatory, i the Magellan Telescope na Čileanskoj Las Campanas Observatory.

Sa naprednijim teleskopima na vidiku, poput NASA-og svemirskog teleskopa James Vebb, izgledi za proučavanje dalekih zvezda da bi saznali više o istoriji našeg Mlečnog puta, kao i drugih galaksija, nikada nisu bili bolji.

Izvor: Astronomy

 
SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži