Hoags objectNedavno smo objavili fotografiju koju vidite levo. Na njoj se nalazi galaksija toliko neobičnog oblika da se jedan čitalac zapitao šta zvezde ove galaksije drži na okupu.

Evo celog pitanja:

Kosovska Mitrovica: A sta drzi sve te zvezde u galaksiji, ako nema masivne crne rupe, kao sto su nam vec objasnili, naime, da masivna crna rupa u centru galakcije, drzi sve te zvezde na okupu? Ako nema masivne crne rupe, sta ima? Dakle teorija o masivnim crnim rupama,u ovom slucaju,vise ne vazi.


Ali, otkud prstenaste galaksije? Bez obzira što sadrže milijarde zvezda galaksije su pre svega prazan prostor jer su rastojanja između zvezda ogromna. Zato kada se dve galaksije sudare veoma retko dođe do fizičkog kontakta dve zvezde te u sudarima galaksija nema dramatičnih, titanskih ekspolozija. Ali na delu je uticaj gravitacije koja ume da ispretura zvezde galaksija nakon čega one dobijaju drukčiju, često sasvim neobičnu formu.

Da dodamo još da pomenuta galaksija nije usamljen slučaj. Postoji više glaksija sličnog oblika.

ringam2 hst   Ovo je takođe jedna prstenasta galaksija, Ring Galaxy AM 0644-741, koja je svoj prstenast oblik dobila nakon što je kroz nju prošla druga galaksija. 
arp147 hst big   Slična sudbina je i ove dve prstenaste galaksije: Double Ring Galaxies of Arp 147
Arp 148  

Na ovoj slici sve napred rečeno je mnogo upadljivije. Vidimo kako, poput strele, jedna galaksija probija drugu. Jednim imenom obe galaksije su poznate kao Arp 148. Cela konfiguracija daleko je skoro 465 miliona svetlosnih godina, a nalazi se u Velikom medi. Par se proteže na 80 hiljada svetlosnih godina.

Sve gore prikazane galaksije snimljene su pomoću Svemirskog teleskopa Habl.
 

Konačno, šta u ovim probušenim galaksijam zvezde drži na okupu
i kakva je u tome uloga gigantske crne rupe?

ODGOVOR:

Svaka masa privlači svaku drugu masu. Zemlju drži uzajamno privlačenja svih atoma koji je čine. Svaku galaksiju drži uzajamno privlačenje svih zvezda, međuzvezdanog gasa i prašine i čestica tamne materije u toj galaksiji.

Centralne crne rupe daju doprinos, ali je on mali. Na primer, u slučaju naše Galaksije masa centralne crne rupe je samo oko 0.00001 ili hiljaditi deo jednog procenta mase naše Galaksije.

Udeo je veći kod gigantskih galaksija kao M 87, oko 0.001 ili desetina procenta, ali je i dalje osetno manji od uticaja ostale materie u toj galaksiji koja drži samu sebe na okupu.

Pozdrav

Milan Mijić

   


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži