U pozadini veličanstvenih Magelanovih oblaka, udaljenih od nas svega 180.000 svetlosnih godina, proteže se neobičan mlaz gasova, sa još neobičnijim nazivom: Magelanov potok. Poreklo tih gasova možda sadrži rešenje zagonetke o poreklu i krajnjoj sudbini najpoznatijih i nama najbližih (bliža nam je jedino Sagitarijusova patuljasta) satelitskih galaksija našeg Mlečnog puta – Velikog i Malog Magelanovog oblaka.
Postoje dve hipoteze o poreklu ove struje hladnog vodonikovog gasa: jedna je da je ova struja ili "potok" nastala prilikom prolaska ovih galaksija kroz galaktički halo Mlečnog puta, a druga je da je ovaj mlaz nastaje usled snažnih gravitacionih sila naše ogromne galaksije.
Merenja neznatnih ugaonih pomeranja izvršena pomoću satelita Hipparcos (High Precision Parallax Collecting Satellite), koga je 8. avgusta 1989. godine raketom Ariana 4 lansirala Evropska svemirska agencija (ESA), pokazala su da se Magelanovi oblaci kreću za Potokom. Najnovija radio merenja su locirala sveže količine gasova koje emituju Oblaci, čime je samo potkrepljena novija, plimska teorija. Kroz nekoliko stotina miliona godina najverovatnije će i sami Magelanovi oblaci postati žrtve iste plimske sile.
