M
ars je upravo prošao opoziciju, ali još uvek dominira istočnim nebom, i još uvek je zahvalnih 15 uglovnih sekundi u prečniku. Sada je pravi momenat za slikanje crvene planete – od sad pa nadalje biće sve manji i svetlosno slabiji i biće sve teže.
 
Sinoć su kiša i jak vetar neočekivano počeli da jenjavaju još pre zalaska sunca, a ono malo oblaka što je ostalo brzo se raspršilo kako je temperatura počela da pada.Odmah sam počeo da hladim teleskop jer sam znao da će zbog pada temperature uslovi biti veomi teški i da su šamse da dostignem željeni ekvilibrijum skoro nikakve.

 

Rad u dvorištu je olakšavao skoro pun Mesec, koji je te večeri bio prethodnica Marsu. Dok sam sedeo čekajući da se teleskop ohladi i da se Mars „popne“ dovoljno visoko, shvatio sam da je Mesec već idealno pozicioniran za slikanje. Probao sam par kratkih video sekvenci i seeing je pokazivao znake poboljšanja.

Dok sam tako „šarao“ po Mesecu pala mi je na pamet ideja – svi znaju da je Mesec 30 uglovnih minuta u prečniku (plus-minus, malo se menja zbog ekcentriteta orbite). I svi lako vizualizuju Mesec jer ga manje više viđaju redovno na nebu.

Ali koliko ljudi stvarno može da predstavi sebi koliki je zaista Mars (trenutno 15 sekundi)? Da probamo. Strelica pokazuje na Mars, ovde prokazan u pravoj, proporcionalnoj razmeri sa Mesecom.

mm1

Mnogo interesantnije poredjenje je ono „izbliza“, koristeći velike fokusne dužine koje se obično upotrebljavaju za slikanje planeta. Na 9 metara efektivnog fokusa koje obično koristim za Mars, Mesec izgleda sasvim drugačije od onoga na šta smo navikli. Brda i planine se jasno očitavaju naspram crnila kosmosa. Krateri nisu samo „rupe u siru“ već pokazuju sijaset detalja po obodu i unutar centralnog dela. Mesec prestaje da bude apstraktno nebesko telo – on postaje stvarni svet, svet koji lako možemo da zamislimo da hodamo po njemu.

mm2-crop
Detalj. Pogledajte celu fotografiju u raznim veličinama

Mars je u poređenju još uvek predaleko, na njemu se razaznaju samo najveći detalji. Još uvek izgleda kao perfektna sfera, nebeski raznobojni kliker devedeset dva miliona kilometara daleko.

Pomislite samo – da sednemo u vasionski brod koji se kreće skoro brzinom svetlosti, put do ovih mesečevih brda uzeo bi nam jedva nešto više od jedne sekunde. Pored samog Meseca bismo proleteli tako brzo da ne bismo ni stigli da vidimo detalje. Do crvenog „boga rata“ u našem fiktivnom nebeskom brodu trebalo bi nam još više od pet minuta.  

Obe slike su, naravno, fotomontaže.

Za prvu montažu sam iskoristio stari sminak prve četvrti koji sam zabeležio pre nekoliko godina. Mesec je sinoć bio skoro pun, i kao takav ne baš fotogeničan (ne vide se lepo krateri). Druga montaža je napravljena od snimaka koji su zabeleženi iste večeri, u stvari u istom satu (Mesec ufotkan u 23:20 po lokalnom vremenu dok je Mars eksponiran dvadesetak minuta kasnije). Snimak Marsa za obe montaže je isti, skaliran po potrebi.

Da nije uvek potrebno za vizualizaciju varati u Fotošopu dokazuje pravi mozaik koji sam uslikao 2003 godine tokom okultacije – Mesec je tada prošao preko Marsa („grazing occultation“).

Te godine je Mars doduše bio daleko veći no sada - rekordnih 25 uglovnih sekundi. Bio je to najveći Mars što ćemo ikada videti za naših života. U stvari i daleko duže. Sledeći put će nam crvena planeta biti tako blizu tek daleke 2287!

 

mm3
Gornje fotografije nalaze se i odeljku AM na Flick

 
Od istog autora u AM online 2: Altazimutna montaža          
U AM:

Još par sličica Marsa

Messierov Maraton u Australiji

Putem Kumove slame...


4-1000


Druge gotografije AM na Flickr

Na toj slici postavio sam žutu liniju između Merkura i tačke desno. Ako se to rastojanje promeni do poslednjeg snimka, znači u pitanju je telo koje se brzo kreće. Tu istu liniju paralelno prenosim i na sliku 3b i da – vidi se da se desna tačka dosta pomerila. Ali, i Merkur se brzo kreće oko Sunca, a i nebeski svod je zakrivljen, hm… nisam baš sasvim siguran da li sam dobro uradio merenje. Zato na prvoj slici gde sam snimio i Saturn, to je slika 2c, postavljam novu, zelenu liniju između Merkura i Saturna. Tu istu liniju prenosim na poslednju sliku 3b i vidim da je stvarno došlo do promene položaja.

Setim se: Saturn se kreće sporije od Merkura, smatraću da se on nije pomerio, hajde da mi on predstavlja zvezdu nekretnicu. Na slikama 2c i 3b postavljam još jednu, plavu liniju između Saturna i tačke desno i opet je vidljivo da se sporna desna tačka pomerila i to tačno u pravcu Sunca (crne strelice) – dakle to je kometa ISON. Ako sam pogrešio, neka me čitaoci AM isprave.

Slika 1a je u originalu jako tamna jer je to prva slika koju sam snimio u mrklom mraku i to napamet u predviđeni deo neba, pa je naknadno jako posvetljenja u računaru i zato ima tako izraženi šum. I slika 2a je prilično tamna, pa dajem i uvećanu verziju 2b na kojoj se bolje uočavaju tačkice.

Za ljubitelje astronomije, najbolja slika je ona potpisana, bez rednog broja, pa posle svih pomoćnih i dobro “išaranih” slika, tu ostavljam za uživanje.

Bratislav Ćurčić
Author: Bratislav Ćurčić
Bratislav Ćurčić se bavi astronomijom, pravljenjem teleskopa i astrofotografijom još od davnih gimnazijskih dana, pre bezmalo četiri decenije. Od 1988 uživa u prelepom južnom nebu iznad Australije (kao i u prelepim "ovozemaljskim" predelima širom prastarog južnog kontinenta). Kad ne pravi teleskope ili ne pešači Outback-om sa rancem na leđima onda planira nove teleskope ili nova putovanja. Sledeći projekat mu je pravljenje 300mm katadioptričkog astrografa (dva ogledala i tri sočiva), kao i poseta poljima oko Mundrabille u Zapadnoj Australiji, gde je pronadjen jedan od najvećih meteorita ikada na Zemlji . "Samo" 5000km vožnje, prava sitnica :-)

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Bratislav
0 #2 Bratislav 16-04-2014 00:50
Vladimire,
koristio sam Celestron 11 (280/2800mm) sa 2x apohromatskim Barlow socivom koje je "radilo" na 3X. Kamera je monohromatska, QHY5L-II sa Edmund setom dichroic RGB filterima. Tehnika je predmet serije clanaka koji se jos uvek pisu, bice nadam se uskoro objavljeni na AM.
Vladimir Kerleta
0 #1 Vladimir Kerleta 15-04-2014 19:12
Postovani Bratislave, zanima me kojom tehnikom ste snimali Mars? Koji teleskop imate i koje okulare. Kazete da ste postigli 9 metara fokusne duzine. Sa cime ste to postigli?
Dodaj komentar