Priča sa zapadne strane

Mesec-620-1

Veća fotografija 2102 x 985 px     Veća fotografija sa ucrtanim lokacijama 2102 x 985 px

Ovaj detalj Meseca snimio je Slavko Stojanov januara ove godine. Ako stavite kursor na fotografiju videćete da je autor neka područja označio. U prvom pravougaoniku na levoj strani nalazi se krater Aristarchus. Ime je dobio po Aristrahu sa Samosa koji je živeo između 310 i 230. godine pre nove ere. Krater Aristarchus je lako uočljiv jer je pomalo usamljen u okeanu Bura. Em je tlo okeana tamno, em je područje oko kratera izrazito blještavo i kao takvo naglašeno markantno. Zapravo krater i njegova okolina spadaju u najsvetlije detalje koje postoje na Mesecu. Mogu se videti čak i kada nad čitavom tom delu vlada noć. Krater je pravilnog kružnog oblika. Njegov prečnik iznosi oko 40 kilometara, a dubok je oko 3700 metara. Da dodamo još da je Aristarh ostao upamćen kao privi u pisanoj istoriji koji je smatrao da se Zemlja okreće oko Sunca. Sve do Kopernika smatralo se obrnuto. O krateru i Aristarhu više potražite na gore navedenom linku, tj. ovde.

deo
Lokacija snimljenog područja na Mesecu

Kad ste već kod ovog kratera ne zaboravite da uočite i Vallis Schroteri. To je krivudava dolina, najduža takve prirode na Mesecu. Bila je cilj spuštanja nesuđenog Apola 18. Kao što znate, nakon Apola 17 ceo program posete Mesecu bio je prekinut.

U srednjem pravougaoniku nalazi se krater Kepler. To je vrlo lep omanji ktarer pravilog oblika, a prečnika 32 kilometra. Iz njega izviru dugi zraci koji se naročito dobro vide kada je Mesec pun. Ime je dobio po Johanu Kepleru, velikom nemačkom astronomu koji je svojim zakonima o kretanju planeta znatno doprineo razvoju nauke u njenom modernom smislu. I o krateru i o Kepleru malo više imate ovde.

Pored Keplera desno (na 2 sata) vidi se plitak krater Encke. Dubok je manje od 1000 metara, a širok 28 kilometara. Od Keplera je udaljen nešto više od sto kilometara. Toliko o njemu.

Krajnji desni pravougaonik omeđava more Vlage (latinski: Mare Humorum). Kružnog je oblika, a površina mu je nešto veća od površine Mađarske.

To je tipično lunarno more, kružnog oblika i prečnika 420 kilometara. Na njegovom severnom obodu ugnezdio se prostrani krater Gassendi. Da se nalazi u Vojvodini prekrio bi dobar njen deo. Njegov prečnik iznosi 110 kilometara. Znatno je popunjen lavom iz mora Humorum tako da se od njega vide samo ivice zida i po koji vrh koji izviruje iznad tla. A na severnom obodu tog kratera nalazi se još jedan, manji krater. Njegova kataloška oznaka je Gassendi A, a širok je oko 33 kilometara.

Inače Pierre Gassendi po kome je ovaj krater dobio ime je francuski filozof, astronom, matematičar itd. iz 16. i 17. Veka.

Luna 7 je poletela u jeku žestoke trke Sovjeta i Amerikanaca za osvajanje Meseca. Bilo je to oktobra 1965, ali letelica nije uspela meko da sleti. Raspala se o Mesečevo tlo 7. Oktobra 1965.

Leva crvena zvezdica označava mesto sletanja Lune 17. Ova sovjetska letelica stigla je na mesec 10 novembra 1970. godine u vreme kada se trka za osvajanje Meseca između njih i SAD lagano stišavala. Luna je na Mesec donela i prvi Lunohod, što je bio podvig za istoriju.

Donja plava tačka je mesto na koje se spustio američki lender Surveyor 1. Bilo je to 2. juna 1966. godine. Zadatak mu je, između ostalog bio, prikupljanje podataka o lunarnoj površini potrebnih za spuštanje čoveka na Mesec.

Gornja plava tačka je poprište izuzetno interesantne priče koju prenosimo iz članka Marsovci sa Zemlje:

Aprila 1967. u okean Bura, na Mesecu, meko je spuštena letelica Servejor 3. Dve i po godina kasnije, novembra 1969. svega tri stotine metara dalje, sletela je posada Apola 12, druga ljudska misija koja je kročila na Mesec. Članovi misije su odskakutali tih 300 metara, skinuli sa Servejora jednu kameru i potom je vratili na Zemlju. Kasnije su, među slepljenim sočivima kamere, pronađene bakterije streptokoke koje su tu nekako dospele još u fabrici, prilikom sklapanja aparata. Te bakterije su provele preko dve godine u aparatu na Mesecu - i nastavile normalno da žive čim su osvežene zemaljskim sokovima života: vodom i hranom. Bakterije su, vidite, zaista tolerantna bića.

 
Od istog autora:
 

Kometa ISON iz Novog Sada

Trag aviona na Sunčevom disku

4 velika Jupiterova satelita

Pocepana pega na Suncu

Na toj slici postavio sam žutu liniju između Merkura i tačke desno. Ako se to rastojanje promeni do poslednjeg snimka, znači u pitanju je telo koje se brzo kreće. Tu istu liniju paralelno prenosim i na sliku 3b i da – vidi se da se desna tačka dosta pomerila. Ali, i Merkur se brzo kreće oko Sunca, a i nebeski svod je zakrivljen, hm… nisam baš sasvim siguran da li sam dobro uradio merenje. Zato na prvoj slici gde sam snimio i Saturn, to je slika 2c, postavljam novu, zelenu liniju između Merkura i Saturna. Tu istu liniju prenosim na poslednju sliku 3b i vidim da je stvarno došlo do promene položaja.

Setim se: Saturn se kreće sporije od Merkura, smatraću da se on nije pomerio, hajde da mi on predstavlja zvezdu nekretnicu. Na slikama 2c i 3b postavljam još jednu, plavu liniju između Saturna i tačke desno i opet je vidljivo da se sporna desna tačka pomerila i to tačno u pravcu Sunca (crne strelice) – dakle to je kometa ISON. Ako sam pogrešio, neka me čitaoci AM isprave.

Slika 1a je u originalu jako tamna jer je to prva slika koju sam snimio u mrklom mraku i to napamet u predviđeni deo neba, pa je naknadno jako posvetljenja u računaru i zato ima tako izraženi šum. I slika 2a je prilično tamna, pa dajem i uvećanu verziju 2b na kojoj se bolje uočavaju tačkice.

Za ljubitelje astronomije, najbolja slika je ona potpisana, bez rednog broja, pa posle svih pomoćnih i dobro “išaranih” slika, tu ostavljam za uživanje.


Komentari   
Gilih Zoltan
0 #1 Gilih Zoltan 20-02-2014 12:59
Lepo smisljeno i jos bolje uradeno.Pozdrav od Zoltana.
Dodaj komentar