dvostruki_ajnstajnov_prsten

Mada na prvi pogled neugledna, ova fotografija ima izuzetno veliki i teorijski i praktični značaj, jer pruža uvid u tamnu materiju i tamnu energiju, u prirodu udaljenih galaksija, čak i u zakrivljenost svemira.

Prema opštoj teoriji relativnosti, u oblastima u kojima vladaju jaka gravitaciona polja, odnosno u oblastima u kojima postoje tela velikih masa, dolazi do zakrivljenja prostor-vremena, čime se zapravo savija i put koji prelazi svetlost - ili bilo koji drugi elektromagnetni talas. Što je telo masivnije, to je efekat izraženiji. Kao što sabirno sočivo (lupa) može fokusirati snop svetlosti koji dolazi iz »beskonačnosti« u malu tačku - žižu, sličan (ali ne i ekvivalentan) efekat može izazavati i neko telo vrlo velike mase; dobri kandidati su crne rupe i galaksije. Takvo masivno telo može se ponašati kao i optičko, sabirno sočivo, fokusirajući svetlost nekih daljih i skrivenijih nebeskih objekata, i uzevši u obzir ovu sličnost, efekat je dobio ime - gravitaciono sočivo. Međutim, i kod gravitacionih sočiva, kao i kod optičkih uređaja, postoje nesavršenosti koje nam mogu izobličiti sliku udaljenog objekta; poznat je primer Ajnštajnovog krsta, kada se jedan udaljeni objekat pojavljuje uvišestručen na fotografijama koje beleže naši instrumenti.

Međutim, na ovoj fotografiji Svemirskog teleskopa Habl (HST, Hubble Space Telescope), vide se dva prstena formirana ovim efektom. Reč je o čak tri galaksije koje se nalaze na istoj vizuri, tako da prednja galaksija formira po jedan prsten, Ajnštajnov prsten, od svake od galaksija. Prednja galaksija, ona koja se ponaša kao sočivo, udaljena je oko tri milijarde svetlostnih godina od nas, a ostale dve oko šest i jedanaest milijardi svetlosnih godina. Sve se to dešava u sazvežđu Lav, na koordinatama R. A. 09h 46m 56.s68 (J2000), Dec. +10° 06' 52."6.

Izvor:

http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/2008/04/full/

 


Author: Ivan Stamenković

Dodaj komentar