Snimljeno foto-aparatom i teleobjektivom, bez teleskopa.

U petak 29. juna, konačno je nebo bilo vedro i odlučio sam da ponovo potražim Saturn u opoziciji. Posle zalaska sunca, već su se sjajili Venera i Jupiter, i stvarno – eno ga Saturn! Može da se uoči već posle 8 sati uveče na jugoistoku, tačno preko puta sunca. Onda sam se okrenuo ponovo ka strani gde je zašlo sunce, pretraživao još malo severozapad i na kraju sam našao i Merkur! Tako da sam neko vreme posmatrao prizor od pet planeta na nebu: Merkur, Venera, Zemlja, Jupiter i Saturn – sve u jednoj širokoj traci zvanoj: ekliptika. Od svih ovih planeta Zemlja je bila najveća u vidnom polju i najbolje se videla, ostale planete su bile plavičaste tačkice.

E onda sam polako pripremio svoju opremu za snimanje i kad se dobro smrklo upro objektiv prvo kratko u Jupiter, a potom u Saturn, sa namerom da ga što bolje snimim.

Iako sam napravio puno proba, video sam da od njega neću dobiti neku lepu sliku, suviše je daleko, stidljiv je i skriva se od mene. Na kraju sam se okrenuo ponovo ka Jupiteru i snimio njega, za utehu. I kako to već često biva, ako sam hteo da dobro vidim Saturn, onda ne mogu sve dobro da vidim i na Jupiteru, jedan satelit mu se sakrio. Svi sajtovi koji pokazuju položaje Jupiterovih satelita, složno su objavili da je te noći u to doba Evropa bila iza Jupitera.

Na poslednjoj slici je oprema sa kojom je izvršeno snimanje.

Ljubomir Pavković

Kanada

C85 876 b1 2xa2 copy

 C85 883 b1 2xa2 copy

C85 910 a2 isiza1 copy

C85 II 101 a1 700 copy

 

Još nekoliko fotografija Ljubomira Pavkovića:

 

Author: Ljubomir Pavković

Dodaj komentar