Krajem prošlog veka astronomi su primetili da neke od bezbroj zvezda koje vidimo teleskopom imaju neobično veliki crveni pomak. Crveni pomak nam govori između ostalog i o daljini posmatranog objekata. Što je veći crveni pomak to je objekat dalji. E sad, da bismo videli objekat sa jako velikim crvenim pomakom on mora da zrači mnogo više nego bliski objekat i to mnogo, mnogo više. Više od svakog drugog dobro poznatog objekta i svakako više od bilo koje zvezde. Drugim rečima, pomenute zvezde uopšte nisu zvezde nego nešto drugo

Sve do 1990. nije se pouzdano znalo ništa o poreklu i prirodi tih objekata sem da su „kvazi“ zvezde. Zato su i nazvali kvazistelarni objekti ili skraćeno kvazari. Pun naziv je: kvazistelarni radio izvori ili na engleskom QUASi-stellAR radio source. Iako u njihovom nazivu stoji da su radio izvori kvazari zrače u mnogim delovima elektromagnetnog spektra, uključujući radio-talase, infracrveno zračenje, vidljivu svetlost, ultraljubičastu, X zrake, pa čak i gama zrake.

Do danas je otkriveno preko 100.000 kvazara i svima je, naravno, svojstven veliki pomenuti crveni pomak. Koliki je on? Kreće se od 0,06 do 6,4, što kada se prevede u razdaljinu znači da su nam oni najbliži udaljeni 780 miliona svetlosnih godina, a najdalji preko 13 milijardi svetlosnih godina. Te najudaljenije sada vidimo kako su izgledali onda kada je svemir bio još sasvim mlad.

Kada se sve pomenuto uzme u obzir izlazi da kvazari spadaju u najsjajnije objekte u svemiru. Njih po snazi mogu da zasene jedino kratkotrajni bleskovi supernovih i eksplozije gama zraka. Njihovo zračenje jednako je zračenju stotinu običnih galaksija.

Magnituda vrlo sjajnog kvazara kakav je 3C 273 je tu negde oko 12,9, ali to je prividna magnituda (ona koju vidimo sa Zemlje bez obzira na udaljenost posmatranog objekta). Apsolutna magnituda, a to je sjaj koji se vidi sa određene udaljenosti (10 parseka, tj. 33 svetlosne godine), iznosi -26,7 što približno odgovara sjaju Sunca (samo što Sunce gledamo sa rastojanja od 8,5 svetlosnih minuta, tj. 150 miliona kilometara).

To, što se tiče sjaja, ali postoji i luminoznost koja govori o ukupnoj energiji koju kosmički objekat emituje u sekundi na svim talasnim dužinama. E, luminoznost kvazara je nešto veća od luminoznosti Sunca. Koliko veća? Pa kada govorimo o pomenutom kvazaru to je četiri triliona puta! Ili ako vas ovo nije impresioniralo: to je 100 puta više od ukupne svetlosti koju izrači cela naša galaksija. Dakle, strašno.

A sve ovo smo ispričali da biste sa više pažnje i uzbuđenja pogledali donju fotografiju. Nju je napravio Slavko Stojanov 26. juna, oko ponoći. Svetlost ovog kvazara krenula je ka nama pre 2,4 milijardi godina..

 

Q3C273 ss 700

 Ova fotografija u više rezolucija

 
Još fotografija Slavka Stojanova:
Mesec - Slavko Stojanov
Sigma i duboko nebo


Komentari   
drago
+2 #1 drago 21-12-2017 20:30
Mislim da sve ovo nije tačno!
Ako znamo da je Zemlja ravna, da NASA nikad nije bila na Mesecu nego je dobacila samo do Arizone, i da se ne kaže kajmak nego skorup, onda proizilazi I da quasar ne postoje već se radi o smetnjama u atmosferi
Dodaj komentar