Sama tema koja nam se nameće za naučno istraživanje jeste u svojoj osnovi multidisciplinarna, njom će se baviti mnoge nauke i to istovremeno i u saradnji da bi se na ovo pitanje dobio valjan odgovor. Ovu temu ćemo da otvorimo filozofijom što je i normalno jer su se iz filozofije razvile sve glavne nauke savremene ljudske civilizacije. Ako krenemo sa tih pozicija otvorićemo jedno neslućeno polje istraživanja i to na jedan specifičan način sa željom da spajanjem oblasti saznanja ostalih nauka izađemo pred čitaoce sa jednim obimnim i utemeljenim skupom dostignutog znanja na postavljeno pitanje.

oraoTaj odgovor neće biti tako lak jer će on ipak sadržati pogled na život i to na način kako ga mi na Zemlji poznajemo sa jednom velikom ogradom s obzorom da će buduće generacije pojam života stalno proširivati novim saznanjima i otkrićima. To znači da život na Zemlji ne mora da bude opšti obrazac za postanak i funkcionisanje samoga života u svekolikoj vasioni i sasvim sam siguran da će se sa tim oblicima novog života buduć e generacije sretati i shvatati koliko je sam pojam Života u stvari sveobuhvatan. Ako kao filozofi krenemo u analizu samoga pojma života i iz njega izvedemo sve ono što on u sebi sadrži mislim da ćemo moći da damo zemaljski pogled i odgovor šta on u stvari jeste.

Za sam pojam života neophodno je postajanje bića kao prvi neophodni uslov za njegov nastanak. Bez bića život nije moguć jer je samo biće manifestavcija istog. Biće nastaje, ono traje, razvija se i stvara, i ono što je najvažnije može da u sebi sadrži razne oblike inteligencije. Biće jeste osnov poimanja Života. Ono je višeslojna celina, materijalna i duhovna. Bez bića dakle nije moguće naći život na drugim planetama u onakvom obliku kakvog ga mi poznajemo. Materijalni deo bića nije sporan posto se ceo univerzum sastoji od istih elemenata pa se tako i život u tom okruzenja rađa. Ti uslovi su zadati i oni se lako mogu identifikovati kao način da se da podloga bića kao materijalne stvari. Kad govorimo o materijalnom delu bića onda govorimo o živoj materiji te s toga sa sigurnošću možemo reći da je to jedan od uslova za nastanak života. Kako živa materija nastaje i koji su uslovi za to potrebni danas jeste predmet nauke koja na to ima relevantne temeljne odgovore a istraživanja na tom polju ozbiljno su odmakla ka otkrivanju većne tajne kako živa materija nastaje.

Drugi važan deo materijalnog dela bića jesu organi i procesi koji idu ka održavanju, razvoju i stvaranju novoga života. Taj sistem čak i kod najprimitivnijih oblika života postoji. Moramo naglasiti da se život kao materijalni deo bića prilagođ ava i ima tu moć prilagođavanja što mu daje moć da se razvije i na gorim planetama po svojim uslovima nego što je Zemlja. Wilhelm Diltaj jedan od znamenitih filozofa savremene epohe stavlja pojam života u centralni deo svoje filozofske koncepcije. Njegova moć jeste moć rađanja, stvaranja, i proizvođenja. Razlika između rađanja i proizvođenja se sastoji u tome što je rađanje stvaranje novog života (kontaktom dva ista bića različitog pola ili samorađanje iz sebe samog), a proizvođ enje (kao odlika više inteligentnih bića) stvaranje proizvoda i uslova za bolji život od strane samoga bića. Kako biće postaje složenije tako i njegov materijalni deo postaje složeniji jer sa razvojem više organa u biću postaju i složeniji procesi koji ih prate da bi sistem kao celina mogao da funkcioniše u - nekoj sredini po zadatim uslovima na kojima se taj život razvio.

Postoji i onaj drugi deo bića koji nije materijalni nego duhovni deo. Tu se mora napraviti razlika između duše i duha s obzirom da je duh sveobuhvatniji i u sebi sadrži i dušu kao sopstevenu manifestaciju.

Duša se do sada shvatala dvojako ili kao animalni deo duha ili kao pola animalni, a pola razumski. Zavisno u kakvoj je filozofskoj koncepciji ona bila kao pojam primenjivana. Ono što nas ovde najviše zanima, a vezano je za duh jeste inteligencija. Ona može da bude različitoga nivoa poimanja ali je za sve forme inteligencije zajedničko to da ga čine dve stvari, informacija i energija. Nema inteligencije bez informacije koja se prenosi kroz um (duh) i energije koja jeste prenosnik te informacije. Ta energija jeste bioenergija mada je dosta teško pretpostaviti kakva će ona biti kod bića koja nisu sa Zemlje. Verovatno će to biti glavni zadataka naučnika da proniknu u tajnu te vrste inteligencije i načina njegovog funkcionisanja. To će biti glavna odrednica za određenje i klasifikovanje novootkrivenih bića. Široko polje koje se otvara na filozofski način a tiče se samoga bića i njenog eventualnog postojanja van planete Zemlje, stvoriće nove teorije o životu u vasioni i pokrenuti gotovo sve nauke koje će taj fenomem morati da izučavaju zajedno i u saradnji.

Fenomen života je jedna ipak velika misterija koja je još daleko od našeg razumevanje bez obzira na to što su neke nauke već ozbiljno poodmakle u razumevanju tog fenomena. Još se uvek ne može uticati na postanak života negde gde ga nema, jer formula za to nije otkrivena, a kada bude može se desiti da baš ljudska vrsta može da ga stvori negde u vasioni gde za to postoje dovoljni uslovi. To je već polje ljudske mašte i time bi smo izgubili egzaktnost ozbiljnost a time i naučnost u razumevanju fenomena života. Međutim ljudska je mašta pokretač svake želje za istraživanjem i da nje nema ne bi bilo ni kapitalnih otkrića u ljudskoj istoriji. Nauka se samo filozofskim pogledom na fenomen života neće zadovoljiti, ona mora stalno da se ispunjava novim saznanjima zato je početak projekta za razumevanje života i njegovog funkcionisanja kako na Zemlji tako i na drugim planetama izazov za svakoga koji ima i malo razvijenu maštu. Odgovori su tu i da bi smo ih otkrili moramo znati kako da postavimo pitanje, nije greška u odgovorima već u loše formulisanim pitanjima.


Author: Ivan Vojnović

Komentari   

Verisa
0 #1 Verisa 05-09-2010 14:11
Zahvaljujem se autoru na ovom i slicni clancima, kao temi za sva buduca razmisljanja o sopstvenom zivotu jer zivot negde u galaksiji verovatno ce ostati i dalje na filozofskom tumacenju.
Na pitanje upucenom samom sebi: Zasto covek postoji?
Iz razlicitih uglova posmatranja mislim,da prirodi nije bila neophodna ljudska vrsta, bez nje bi se zivot na zemlji odvijao mozda i kvalitetnije i prirodnije a da se organizam procesom evolucije izdigao i usavrsio bas slicno kao savremena nauka i tehnologija u rukama coveka.
Nijadan proces u atmosveri nije zaustavljen i okoncan ili kontrolisan (dirigovan) jer bi tada postojao i pocetak postanka.Dali se stvarno nekad nesto desilo (pokrenulo), kako i zasto? Citao sam da se stvari nisu ni dogodile, da galaksila nema pocetka stvaranja, sto je za nas um na nivou coveka neshvatljiv. U prirodi samog ljudskog bica je da sve ima snoju dimenziju, pocetak i kraj, jasne i vidljive granice i u celosti, ono sto mali i slozen mozak coveka moze da prihvati u svoju memoriju.Covek je stvoren po istom principu koji vazi za zive organizme a to je, produzetak vrste. Ostali razlozi su nebitni i neobavezujuci kao sto su duzina ljudskog veka,nacin zivota, inteligencija i dr.
Produzetak vrste je jos jedan fenomen koji se ne moze dokazivati, kako i zasto, nemoze se kontrolisati, obustaviti nekom naredbom ili coveka ubediti da netreba on imati dece(ima ih dovoljno na planeti)
jer instikt i unutrasnja potreba organizma funkcionise spontano svojom voljom sa jakim hormonskim i energijskim potencijalom,pr osto se ne moze zadrzati a fenomen potrebe produzetka vrste za mene nema odgovor.
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži