Brazil namerava da u najskorije vreme odabere novog partnera za svoj kosmički program. Izbor će biti izmedju Rusije i SAD. Ključni element ovog projekta je lansiranje komercijalnih satelita sa brazilskog kosmodroma Alkantara. Njegova lokacija blizu ekvatora omogućava lansiranje satelita na orbitu sa minimalnim utroškom goriva, a to znači pod vrlo povoljnim cenama.
Tokom zadnjih deset godina Brazil je na projektu lansiranja komercijalnih satelita “Alkantara-Ciklon-4” saradjivao sa Ukrajinom. Medjutim, zbog finansijskih problema novog ukrajinskog rukovodstva ovaj projekat je zapao u ćorsokak. U februaru ove godine, Brazil je oficijelno prekinuo saradnju sa Ukrajinom i krenuo u potragu za novim partnerom.
|
U ovom procesu Brazil se rukovodi sa nekoliko kriterijuma, uključujući diplomatske odnose sa potencijalnim kandidatom i pod kojim uslovima se projektom predlaže korišćenje tehnologija. U igri su Rusija i SAD.
Direktor brazilske kosmičke agencije Hose Rajmond Koeljo je naglasio da je Rusija veoma zainteresovana za saradnju sa Brazilom. On je pored toga rekao da se Rusija, kako se izrazio nalazi na “avangardnim pozicijama” kosmičkih tehnologija.
Za to vreme, poziciju SAD-a u pregovorima sa Brazilom opterećuju nekoliko poteškoća. Pre svih politički odnosi dve države nisu najsjajniji. Pored toga, ugovor koji je Brazil potpisao sa SAD-om 2000. o lansiranju američkih satelita sa kosmodroma Alkantara poništio je brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva. Razlog, ugovor je omogućavao potpunu kontrolu američke strane nad delom infrastrukture brazilskog kosmodroma. Videvši da u Brazilu duvaju neki novi vetrovi, Vašington je odustao od ove klauzule u ugovoru, ali i dalje insistira na novom ugovoru kojim bi Brazilu bilo zabranjeno da prodaje ikakve satelitske tehnologije trećoj strani. Ovaj zahtev je još više zagrejao odnose dve države, pogotovo kada se zna da Brazil saradjuje sa mnogim državama u sferi kosmičkih istraživanja, uključujući Francusku, Izrael i Kinu sa kojom već dvadeset godina ima zajedničke projekte.
Takodje, da pomenemo da je Brazil u ranijoj fazi programa Medjunarodne kosmičke stanice bio jedan od učesnika ovog projekta, ali je kasnije zbog finansijskih problema napustio program MKS. Pa ipak, 2006. na MKS je boravio do sada jedini brazilski kosmonaut Markus Cezar Pontes. On je desetodnevnu kosmičku misiju obavio u svojstvu “učesnika kosmičkog leta”, odnosno neprofesionalnog kosmonauta, iako je šest godina ranije Pontes dobio u SAD kvalifikaciju profesionalnog astronauta specijaliste misije spejs šatla. On je trebao da leti u kosmos 2004. i to na MKS i time na neki način simbolizuje učešće Brazila u ovom projektu. Medjutim, Brazil je pre ove misije istupio iz programa MKS, zatim je usledila katastrofa šatla Columbia, tako da je Pontes morao da sačeka nekoliko godina i obavi kosmički let na ruskom brodu “Sajuz TMA-8”.
Jedna malo poznata činjenica iz istorije brazilskog kosmičkog programa sa ljudskim posadama je da je davno pre Pontesa, još 1983. posle posete američkog predsednika Regana Rio de @aneriu, Brazil organizovao prvi izbor kandidata za misije na američkim šatlovima. Odabrana su šest kandidata, medju kojima su kasnije dvojici dat primat. Uz veliko poštovanje prema svima koji su se pripremali za letove u kosmos, a nikada im to nije pošlo za rukom, spomenućemo njihova malo poznata imena - Marko Antonio Andrada Sikuira i Paolo Pio Gabriel Kamili. Kao stručnjak za korisni teret koji je trebao da leti na šatlu (aparatura za sondiranje teritorije Brazila) osnovni kandidat je bio Sikuira, dok je Kamili, kao najmladji medju kandidatima (tada je imao samo 27 godina), smatran za potencijalnog dublera. Misija prvog brazilskog astronauta je planirana za oktobar 1987. Medjutim u jeku priprema, januara 1986. za vreme lansiranja eksplodirao je šatl Challenger. Ova tragedija je u nepovrat odnela šanse za prve letove ne samo brazilskog, već i britanskog i indonežanskog astronauta.
Da se vratimo u sadašnjost i temi ovog teksta. Kojoj će se strani privoleti Brazil videćemo, ali je činjenica da je u poslednje vreme Dmitrij Rogozin, vicepremijer Rusije nadležan za odbranu i kosmos, nekoliko puta naglasio da Rusija u Brazilu vidi strateškog partnera u oblasti komercijalnih lansiranja. Takodje, Brazil je spomenut i kao moguća destinacija ruskog plovećeg kosmodroma “Morski start” koji se trenutno nalazi usidren u Kaliforniji. Sa njega se sada skidaju američki delovi, posle čega će “Morski start” moći da otplovi. Gde, to se još uvek nezna, ali dve su destinacije nekoliko puta spomenute – Brazil i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Pored toga, poznato je da je Brazil član BRIKS-a, grupe razvijenih država medju kojima je i Rusija, tako da diplomatski gledano odnosi dve države itekako mogu da odigraju značajnu ulogu u odluči Brazila za budućeg partnera.
Kosmodrom Alkantara je kičma brazilskog kosmičkog programa. On se nalazi na severu Brazila, blizu atlantske obale, u državi Maranhenjo, samo dva stepena južno od ekvatora. Trasa lansiranja sa ovog kosmodroma omogućava postavljenje satelita na orbite viskokog spektra nagiba - od 2 do 100 stepeni. Iako je u upotrebi od 1997. iz Alkantare do sada nije obavljen ni jedan uspešan kosmički start. Naime, još od 1979. Brazil radi na razvoju rakete-nosača VLS-1. Dva prva pokušaja njenog lansiranja nisu bila uspešna. Za vreme priprema za treće lansiranje 22. avgusta 2003. došlo do eksplozije rakete-nosača VLS-1 u kojoj je poginuo 21 čovek. Pored žrtava, jedina lansirna rampa na kosmodromu je potpuno uništena. Stručnjaci Brazila nastavljaju sa razvojem ovog projekta i moguće je da za nekoliko godina obavi prvo lansiranje nove verzije ove rakete (V-04) koja može da na polarnu orbitu izbaci satelita mase od 200 do 400 kg. U ovom projektu takodje učestvuju stručnjaci Nemačke.
Pored VLS-1 (V-04), Brazil saradjuje se Rusijom na razvoju nove porodice lakih raketa-nosača sledeće generacije. Za njih je već podignuto pet lansirnih rampi u okviru projekta koji nosi naziv “Južni krst” koji obuhvata pet različitih tipova raketa-nosača koje koriste tehnologije ruskih raketa “Angara” I motore na tečno gorivo. Prvo lansiranje jedne od ovih raketa se planira 2022. Pored toga, na teritoriji Brazila se nalaze prateće stanice ruskog satelitskog navigacionog Sistema GLONASS, tako da tehnički gledano izmedju Brazila i Rusije već godinama postoji izuzetno plodna saradnja i to na poptuno ravnopravnim odnosima.
Mnoge države vrlo aktivno rade kako u sferi projektovanja nacionalnioh veštačkih satelita, tako i na planu korišćenja satelitskih usluga drugih država. Koliko je kosmos unosna ekonomska sfera dovoljno govori to što preko 60 država imaju trenutno status “kosmičkih država”, tj. aktivne ili pasivne satellite na orbiti. Takodje, mnoge države tehnološki nisu u stanju da samostalnim snagama stvore satelistke tehnologije, ali itekako ispoljavaju zainteresovanost za korišćenje aparatura koje se nalaze u kosmosu, posebno za daljinsko sondiranje njihovih teritorija u cilju njihovog intenzivnijeg socioekonomskog razvoja. Primera radi, tržište snimanja Zemljine površine iz kosmosa Južne Amerike raste ogromnom brzinom. Ono je prošle godine vredelo 145 miliona dolara, dok se za deset godina godina očekuje da dostigne 355 miliona. Normalno, ovoliki porast podrazumeva povećanje lansirnih kapaciteta ovog kontinenta, i to je šansa koju Brazil sa svojom Alkantarom logično ne želi da propusti.
Zbog toga će kao svaka ozbiljna država Brazil itekako dobro razmisliti koga će uzeti za strateškog partnera. Od toga iketako zavisi pozicija Brazila kako na svetskom, tako i na sve zahtevnijem južnoameričkom tržištu lansiranja komercijalnih satelita, na kome ova država namerava da igra vodeću ulogu.
