Napokon, Ministarski samit Evropske kosmičke agencije (ESA), koji se održao ovih dana u Sevilji ('Space19+') postigao je potpuni uspeh. Ti ministarski sastanci ESA-e predstavljaju presudne momente, u kojima mnogi programi bivaju sasečeni na osnovu raspoloživog novca. Dogovaranje 22 zemlje, ponekad sa sukobljenim interesima, toliko je složeno, da je zaista čudo da ESA uspeva išta da lansira u kosmos. Ne zaboravimo da, prema formatu sudelovanja partnerskih zemalja, novac koji neka država ulaže mora joj biti vraćen u obliku ugovora (očigledno, nije uvek moguće postići ovu ravnotežu u 100% slučajeva), što je uslov koji komplikuje čitav proces. U svakom slučaju, generalni direktor ESA-e, Nemac Jan Wörner, očekivao je da će dobiti €14.500 miliona za programe koji će biti finansirani u narednih pet godina. Na kraju, različite zemlje koje čine ESA odlučile su da stave na sto €14.388 miliona (od toga 12.500 miliona u sledeće tri godine), što je najveći budžet u istoriji kosmičke agencije.

e1
Samit ministara 'Space19+' u Sevilji.

Je li ovo je puno? Uspeh ovih samita obično se meri ne toliko u novcu, koliko po broju otkazanih programa. U tom smislu možemo reći da je 'Space19+' postigao ogroman uspeh, jer nije bilo potrebe otkazati nijedan program (iako su fakat neki ostali 'kratki'). Za Evropu, najkorisniji program je 'Copernicus' – koji je zapravo zajednički projekt sa Evropskom komisijom – za posmatranje Zemlje. 'Copernicus' je odgovoran za već poznate satelite 'Sentinel', koji prate Zemlju na različitim talasnim dužinama. Toliko su uspešni da su dobili više novca nego što se očekivalo: €2541 milion umesto €2390 miliona. Ovo povećanje će omogućiti razvoj novih 'Sentinela' i drugih satelita (CHIME, CIMR, CO2M, CRISTAL, LSTM ili ROSE-L) u narednim godinama.

e2
Raspored para za različite Esine programe.

e3
Količina para prema članicama.

S druge strane, naučni program će dobiti povećanje od 10% kako bi dosegao gotovo 3 milijarde evra, što će omogućiti ubrzanje razvoja velikih kosmičkih opservatorija 'ATHENA' i 'LISA' koje treba da budu lansirane sa godinom dana razlike (od 2031.). 'ATHENA' će biti najveći kosmički teleskop koji će rendgenski moći da promatra nebo, dok će 'LISA' predstavljati skup od tri satelita koji će leteti u takvoj formaciji da mogu da stvore divovski laserski interferometar kadar da detektuje gravitacione talase vrlo velike talasne dužine. To što će dva projekta raditi istovremeno vrlo je dobra vest, jer će se savršeno nadopunjavati: mnoge nasilne epizode koje generišu gravitacione talase imaće svog rentgenskog uzročnika koji će 'ATHENA' moći da otkrije da bi razjasnio njihovu prirodu.

e4
Ciljevi programa 'Copernicus'.

e5
Buduća rendgenska opservatorija 'ATHENA' (Advanced Telescope for High ENergy Astrophysics). Trebala bi da bude 100 jača od najboljih postojećih rendgenskih teleskopa – 'Chandra' i 'XMM-Newton'.

e6
Misije 'ATHENA' i 'LISA'.

Istraživački programi su dobili gotovo sve što im je bilo potrebno (1953 miliona naspram zatraženih 1980 miliona). To će osigurati evropsko sudelovanje u američkom lunarnom programu 'Artemis'. ESA je potvrdila da će izgraditi dva modula za njihovu lunarnu stanicu 'Gateway' – 'iHAB' i 'SPRIT' (System Providing Refueling, Infrastructure and Telecommunications) – i izdvojiti €300 miliona za početak izgradnje. Potvrđeno je i da će ESA izgraditi servisne module za lunarne misije sa posadama 'Artemis 3 i 4'. ESA takođe želi da ISS ostane naseljena do 2030. Trenutno, sporazum između partnera orbitne stanice predviđa da će ona ostati operativna do 2024, iako svi pretpostavljaju da će to biti produženo do 2028. godine.

e7
Modul 'iHAB' stanice 'Gateway' biće napravljen zajedno sa Japancima.

e8
Trenutna konfiguracija stanice 'Gateway' u programu 'Arthemis' sa modulima 'PPE' (Power and Propulsion Element), 'HALO'(Habitation and Logistics Outpost), teretnim brodom i lunarnim modulom 'HLS' (Human Landing System).

Slično tome, lunarna sonda 'Herakles', koja se radi u saradnji s Japanom i Kanadom, još uvek je 'živa' – zahvaljujući injekciji od €150 miliona – kao i zajednički program za sprovođenje, zajedno s Nasom, misije za donošenje uzoraka ('Mars Sample Return Mission'MSR). Misija 'MSR' sastoji se od tri sonde, od kojih će prva biti Nasina misija 'Mars 2020'. ESA – posebno Ujedinjeno Kraljevstvo – želi da izgradi rover 'SFR' (Sample Fetch Rover) kako bi prikupio uzorke koje će za sobom ostavljati 'Mars 2020'. Ovaj rover će poleteti 2026. godine na sondi 'SRL' (Earth Return Orbiter), za koju će biti zadužena NASA. S druge strane, Francuska i Italija će voditi izgradnju orbitera 'ERO' (Earth Return Orbiter) zaduženog za donošenje tih uzoraka s Marsove orbite na Zemlju, a koji će morati da bude lansiran 2028. ili 2030.[1]

e9
Uzorci kreću ka Zemlji! Predlog?

e10
Evropski orbiter 'ERO' napušta Marsovu orbitu sa uzorvima površine.

e12
Uzletni stepen 'Heraclesa' uzleće sa Meseca sa uzorkom.

Najgore je prošla 'Kosmička sigurnost', nova sekcija agencije koja uključuje proučavanje solarne aktivnosti, proučavanje opasnosti od obližnjih asteroida i svemirskih krhotina, jer je dobila samo 432 miliona od traženih 600 miliona. Britanskoj misiji 'Lagrange' nije odobreno planirano financiranje i za sada mogu jedino da se bave razvojem svojih instrumenata (kada kosmička misija ne dobije dovoljno novca da bi bila odobrena, utešna nagrada je mogućnost da razvija instrumente, što je diplomatski način da se kaže da se program nastavlja, ali trpiće kašnjenja i ne može da se isključi moguće otkazivanje). 'Lagrange' je solarna opservatorija koja će biti smeštena u Lagranžovoj tački L5 sistema Zemlja-Sunce. Tako ćemo moći da vidimo aktivne regije naše zvezde pre nego što budu vidljive sa Zemlje. To će biti svojevrsni sistem ranog upozoravanja na solarne oluje.

e13
Misija 'Lagrange' za praćenje solarnih oluja.

Uprkos svemu, misija 'Hera', koja takođe pripada sekciji za kosmički sigurnost, spasila je glavu i krenula napred zahvaljujući financijskoj infuziji iz Nemačke. Vest je stigla kao iznenađenje, jer su mnogi već prežalili ovu misiju. 'Hera' je zapravo reinkarnacija evro-američkog 'AIM-a'[2] (Asteroid Impact Mission), misije koja je  otkazana nakon što 2016. nije izbegla nož Ministarskog samita (zauzvrat, 'AIM' je bila naslednik ambiciozne misije 'Don Quijote', takođe otkazane). 'Hera', u kojoj će značajno učešće imati španska agencija, proučavaće binarni asteroid (65803) Didymos, oko četiri godine nakon što Nasina sonda 'DART' pogodi manjeg člana – ili 'meseca' – sa nadimkom Didymoon'Hera' će nositi male 'rovere' koji će biti izbačeni na površinu asteroida na sličan način kao japanska sonda 'Hayabusa 2'.

e14
'Hera' proučava krater koji će 'DART' napraviti na Didymoonu 2022.

e15
Amblem – jedan među ružnijim – misije 'Hera'.

Sekcija za programe transporta – odnosno 'rakete' – primiće 2240 miliona evra. Lanseri 'VEGA C' i 'Ariane 6' nastavljaju prema planu (u ovom trenutku to ne iznenađuje). Italija se još jednom udaljava od svih[3], a 'SpaceRIDER' takođe nastavlja svoj razvoj u nepoznato, iako prima manje novca nego što se očekivalo zbog nevoljnosti drugih zemalja da učestvuju u (normalnom) programu.

e16
Bespilotni evropski kosmoplan 'SpaceRIDER' (Space Reusable Integrated Demonstrator for Europe Return). Program su pokrenuli Italijani, a imali su ugovor i sa 'Virgin Galactic' za suborbitni let na 'SpaceShipOne'.

e17
'VEGA-C'.

Nakon ovog samita, najveći doprinos Esi je za sada obezbedila Nemačka (22,9%), zatim Francuska (18,5% i 2660 miliona), Italija (15,9% i 2280 miliona) i Velika Britanija (11, 5% i 1650 miliona). Španija učestvuje u kosmičkoj agenciji s 852 miliona eva, tj. 5,9%. Važno je da svi Esini kosmički projekti idu naprijed. Kao što vidimo, nisu sve vesti loši kada govorimo o kosmičkoj politici.

 

[1] Zato sve ide teško, a ionako je komplikovano i teško. Šta su smislili? Prvo rođe Nasin rover. Putuje Marsom, buši i skuplja uzorke. Njih sipa u termose i ostavlja ih za sobom. Potom stiže, drugom raketom, Esin lender sa roverom. On prati kretanje Nasinog rovera i utovaruje termose na leđa. Potom se vraća do svog lendera koji će malom raketom to izbaciti u Marsovu orbitu. Tamo se termosi utovaruju u povratnu sondu koja će uzorke doneti na Zemlju. Aman! Može li komplokovanije?

[2] Evropska letilica, koja je trebala da nosi Nasin impaktor 'DART' (Double Asteroid Redirection Test) težak 500 kg.

[3] Opasna agencija, prilično nezavisna, puno stvari radi sama (uz malu pomoć Amera). 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18