i1Premijer Narendra Modi je najavio da će 2022, kada Indija bude slavila 75 godina nezavisnosti, biti obavljen prvi orbitalni let indijskog kosmonauta u nacionalnom kosmičkom brodu.  

Vest da će Indija za četiri godine sopstvenom raketom-nosačem, sa svog kosmodroma i u kabini nacionalnog kosmičkog broda poslati indijskog kosmonauta na orbitu je poprilično ustalasala pomalo uspavanu kosmonautičku javnost. Istovremeno, usledile su i prve reakcije. Neko se pita može li zemlja u kojoj se svake druge sekundi rodi po jedno dete, za tako kratko vreme da lansira čoveka u kosmos. Drugi smatraju da zemlja u kojoj na  stotine miliona ljudi nema direktno snabdevanje vodom treba da ulaže u razvoj siromašnih oblasti, umesto što troši ogromne pare na kosmos. Treći pak govore dali je Indija tehnički spremna za ovakav poduhvat, da postane tek četvrta država koja je samostalno poslala čoveka u kosmos. 

Sada, sve su oči uprte u indijsku NASA-u koja nosi naziv Indijska organizacija za kosmička istraživanja (ISRO). Njenim stručnjacima se premijer Modi direktno obratio da na 75. godišnjici državnosti Indije, podare let indijskog kosmonauta.

Do sada, samo su tri države u stanju da šalju ljude u orbitu.  Prvi je to uradio Sovjetski Savez 12. aprila 1961. (Jurij Gagarin). Dvadesetog februaru 1962. prvi Amerikanac (Džon Glen) je bio u orbiti, a 16. oktobra 2003. kada je prvi Kinez (Jan Li Vei) poleteo u kosmos Kina se pridružila Rusiji i SAD-u ovom malom klubu kosmičkih država.   

Iako Indija ima poprilično impresivan nacionalni program kosmičkih istraživanja, koji obuhvata raznorazne veštačke satelite, pouzdane rakete-nosače (uključujući i one koje koriste kriogeno raketno gorivo), čak i mesečeve i međuplanetarne aparate (jedan kruži oko Marsa), do sada je samo jedan njen kosmonaut leteo u kosmos. Vojni pilot Rakeš Šarma (1949.) je aprila 1984. leteo na kosmičkom brodu “Sajuz T-11” skupa sa sovjetskim kosmonautima (na žalost pokojnim) Jurijem Mališevim i Genadijem Strekalovim. Za vreme ove misije, on je proveo nedelju dana na sovjetskoj orbitalnoj stanici “Saljut-7”.

i2

 

Posle Šarme, sigurno najpoznatija osoba indijskog porekla vezana za kosmos je nesrećna Kalpana Čavla (1962-2003.), koja je, istina kao američka astronautkinja, letela na šatlu “Kolumbija” koji je za vreme povratka u smrt odveo nju i ostalih šestoro članova posade.  

i3

Kalpana Čavla, američka astronautkinja indijskog porekla

Dan državnosti je i ranije korišćen za najave posebnih kosmičkih događaja. Tako je na primer 2012. tadašnji premijer Sing najavio planove za prvu indijsku marsijansku misiju.

Prvi razgovori o kosmičkom letu indijskog kosmonauta vođeni su u ISRO 2004. Tri godine kasnije, tamo se okupilo 80 vodećih naučnika da razmatra šta je potrebno uraditi za organizaciju prvog kosmičkog leta. Između ostalog, tada je govoreno o tehnologijama koje ISRO treba da usavrši za čovekov let u kosmos. Upravo zahvaljujući ovom skupu, u petogodišnjem nacionalnom planu za 2007-2012. prvi put je uneta stavka koja se odnosila na pripreme za prvi let indijskog kosmonauta. U ovom planu naglašeno je da taj let treba da bude obavljen između 2017. i 2020. 

Međutim, već u sledećem petogodišnjem planu (2012-2017.) čovekov let u kosmos je potisnut u drugi plan, a akcenat stavljen na razvoj posebno navigacionih satelita i novih raketno-kosmičkih tehnologija. Zanimljivo, kada je sadašnji premijer Nandi 2014. preuzeo vlast, pod pritiskom drugih prioriteta, ali ogromne cene projekta, nije mnogo ispoljavao zainteresovanost za let Indijca u kosmos.

Bez obzira na političke vibracije, u ISRO su dobro znali da će, pre ili kasnije, let čoveka u kosmos, doći na dnevni red. Zato su tamo, maltene bez političke podrške i sa malo para na raspolaganju testirali različite tehnologije neophodne za let u kosmos. Tako je, na primer, maja 2016. ISRO prvi put lansirao eksperimentalni krilati aparat za ponovno korišćenje RLV-TD koji je dostigao visinu leta od 65km. Posle toga je krenuo natrag, prema Zemlji i uz maksimalnu brzinu od pet Maha prošao kroz guste slojeve atmosfere. Tom prilikom testirani su toplotno-zaštitni, navigacioni, kontrolni i upravljački sistemi aparata, koji je sleteo na talase Indijskog okeana.

i4

Krilati eksperimentalni aparat RLV-TD pred lansiranje

Pre samo nekoliko nedelja, 5. jula ISRO je takođe testirao sistem za spašavanje kosmonauta (CES), sa maketom kapsule prvog indijskog kosmičkog broda. Test je trajao samo tri minuta. Brod je “odvučen” do visine od 2,7km, posle čega su se rasklopila dva padobrana koji su blago spustili kapsulu na talase Indijskog okeana, onako kako je i bilo planirano.

i5

Ispitivanje sistema za spašavanje indijskog kosmičkog broda

Još jedna tehnologija od posebnog značaja za let indijskog kosmonauta je nedavno isprobana. Kosmički skafander je skupa sa sistemom održavanja života (ECLSS) prošao kroz detaljna ispitivanja. Takođe, govori se da indijski stručnjaci rade na razvoju sistema za spajanje kosmičkih aparata i da su već obavili neke od eksperimenata u laboratorijskim uslovima.

Što se indijskog kosmičkog broda tiče, već se izvesno vreme o njemu govori kao o aparatu koji će poneti dva do tri kosmonauta. Po svemu sudeći, slično ruskom “Sajuzu”, biće to veoma automatizovani aparat maksimalne operativne orbite između 300 i 400 kilometara. Eksperimentalni aparat RLV-TD je samo prototip korišćen za testiranja različitih tehnologija koje će biti korišćene u razvoju prvog indijskog kosmičkog broda. Međutim, o njemu se mnogo više nagađa, nego što se zna. Znajući za dugogodišnje veze sa Rusijom, ne isključuje se da će slično Kinezima, i stručnjaci ISRO možda razviti kosmički brod sličan “Sajuzu”, ili čak možda “Federaciji”, brodu sledeće generacije na kome trenutno rade ruski stručnjaci. Ono što se čini izvesnim je da je reč o brodu tipa kapsula, sa padobransko-retroraketnim sistemom za povratak ali, za razliku od ruskog “Sajuza”, na vodenu površinu (Indijskog okeana). 

i6

Skica indijskog kosmičkog broda i njegove lokacije na vrhu rakete-nosača

i7

Skafander indijskih kosmonauta. Sem crvene boje identičan je ruskom skafandru “Sokol” 

Pored kosmičkog broda, drugi kritični element misije prvog Indijca (ili Indijaca) u kosmos je raketa-nosač. Trenutno, Indija nema raketu-nosač koja je projektovana za lansiranje ljudi u kosmos. Iako je u proteklim godinama, ISRO napravo krupne korake u ovoj oblasti, nosač GSLV Mark III kapaciteta 10 tona za nisku orbitu tek treba da dokaže potpunu pouzdanost za lansiranja čoveka u kosmos. Juna prošle godine ova raketa je uspešno izbacila na geostacionarnu orbitu satelit mase preko tri tone (što je ekvivalentno korisnom teretu od deset tona za nisku orbitu). Međutim, pre 2022. treba da bude obavljeno još nekoliko uspešnih lansiranja, uključujući i maketa kosmičkog broda pre nego ovaj lanser dobije zeleno svetlo za lansiranja ljudi u kosmos. 

i8

Najjači indijski lanser – GSLV Mark III

Naravno, reći da su pouzdani kosmički brod i raketa-nosač sve što je neophodno za let Indijaca u kosmos nije dovoljno. Pored ova dva elementa, Indija u osnovi nema iskustava sa pripremom, organizacijom, logistikom, kontrolom i konačno realizacijom kosmičkih letova sa ljudskim posadama. Još uvek se gotovo ništa ne zna o pripremama indijskih (eventualnih) kosmonauta za ovu misiju, čak se ne zna dali Indija ima odred kosmonauta, kao što se izvesno vreme spekuliše. O takozvanoj akademiji kosmonauta u Bangaloru, indijskom Zvezdanom gradu o kome se govorilo pre nekoliko godina, nema mnogo vesti. 

Pa ipak, ako je premijer Nandi eksplicitno najavio prvi indijski kosmički let 2022, za samo četiri godine, onda mora da je ISRO već razvio dovoljno infrastrukture za ovaj projekat. U svakom slučaju, videćemo uskoro kako će se stvari odvijati, jer prvom lansiranju kosmičkog broda sa ljudskom posadom prethode intenzivna i dugotrajna pripremanja, sa nekoliko bespilotnih lansiranja koje prethode prvom čovekovom letu u kosmos. 

Ma kako se situacije bude dalje razvijala, ostaje pitanje svrsishodnosti ovakvog jednog projekta za mnogoljudnu Indiju. Šta konkretno Indija želi da postigne lansiranjem svojih kosmonauta u kosmos? Teško je očekivati da je cilj samo da se bude rame uz rame sa Rusijom, Amerikom i Kinom, u stvari  i ne baš rame uz rame, već podosta iza njih. U ovom svetu prestiži hladnoratovskog ili azijskog tipa nisu više u modi. Ovde je reč o ekonomiji, novim radnim mestima, zapošljavanju mladih ljudi i formiranju generacija stručnjaka koje će voditi Indiju u budućnost, ovde je reč o globalnom i naučno-tehničkom razvoju koji će dovesti do nacionalnog prosperiteta. 

Pa ipak, postavlja se pitanje gde će leteti indijski kosmički brod. Sigurno, u prvoj fazi, kao što su to radili svi prvi kosmički brodovi, obavljaće autonomne letove. Nedavno je rečeno da će prvi let trajati nedelju dana, ne nekoliko časova kao u vreme prvog “Vastoka”, “Merkjurija” i “Šen Žoua”. A onda, šta posle toga? Ako je možda Međunarodna kosmička stanica smatrana za nekim potencijalnim odredištem indijskog kosmičkog broda, a što je naravno velika iluzija bez obzira na dobre odnose ISRO-a sa NASA-om i “Roskosmosom”, maglovita budućnost Kosmičke stanice posle 2024, samo dve godine posle prvog indijskog kosmičkog leta (naravno, ukoliko sve bude išlo po planu), ne ostavlja mnogo nade za indijske destinacije na orbiti. 

Ostaje kao daleka mogućnost ruska orbitalna stanica, koja bi mogla, ukoliko se partneri projekta MKS ne budu dogovorili o nastavku korišćenja Kosmičke stanice posle 2024, da se odvoji i samostalno nastavi kruženje oko Zemlje. Naravno, iako je Indija nedavno popila veoma gorku pilulu od Rusije kada je maltene izbačena iz projekta leta ruskog mesečevog aparata, na rusku orbitalnu stanicu, za koju se ionako veže mnogo znakova pitanja (uzgred, ona tek treba da bude formirana u sklopu MKS-a), treba gledati sa velikom rezervom.        

Posle svega ostaje jedino - kineska orbitalna stanica. Kinezi su nedavno izjavili da je njihova orbitalna stanica otvorena za sve članice Ujedinjenih Nacija (znači i za Srbiju!), tako da bi znajući veze dve najmnogoljudnije države iz njihovog članstva u BRIKS-u, boravak indijskog kosmonauta na kineskoj orbitalnoj stanici bio događaj od posebnog, rekao bih i geopolitičkog značaja.

 

i9

Moguća destinacija indijskih kosmonauta – kineska orbitalna stanica

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18