Satelitski manevri u mraku: Bela kuća i ruski vojni satelit 'Космос-2519'

23. juna 2017. Kosmičke snage Rusije su izvele nauzgled rutinsko lansiranje rakete 'Союз-2.1в'sa kosmodroma Pleseck. Teret je bio ultratajni vojni satelit 'Космос-2519'. Kao što je uobičajeno u slučaju klasifikovanih satelita, ruska vlada nije objavila bilo kakav detalj o konstrukciji satelita, mada se prema performansama rakete znalo da se radi o malom objektu. Međutim, 23. avgusta, subsatelit, koji je kasnije dobio oznaku 'Космос-2521', odvojio se od 'Космосa-2519'. To nije bio prvi slučaj da se ruski vojni satelit 'pojavi niotkud', ali iznenađenje je bilo ogromno kada se 31. avgusta i treći satelit pridružio grupi! Rusi su pridošlici dali oznaku 'Космос-2523'. Tamo gde se na početku nalatio jedan, sada su bila tri ruska vojna satelita koja su kružila oko Zemlje...

s1
Platforma 'Karat 200'kompanije NPO 'Lavočkin'i njen subsatelit. Veruje se da su tajanstveni sateliti 'Kosmos 2519 i 2521'povezani sa ovim projektom.

Ovako je bilo prošlog leta. Ruske kosmičke snage (ВКС) su 23. juna u 21:04 po moskovskom vremenu lansirale sa plesečke rampe broj 4 (PU-4, odn. 17P32-4) raketu 'Sojuz-2.1v/Volga'. Dva minuta po lansiranju, upravljanje je preuzeo kontrolni centar Titov. Korisni teret rakete je bio satelit 'Kosmos-2519'(verovatno prvi geodetski satelit 'Napraženije'razvijen u okviru projekta 'Nivelit-ZU'). Bilo je to tada 39. orbitno lansiranje u 2017. (36. uspešno). Početna orbita satelita je bila 652,2×670,6 km i nagiba 98,04°. To je bilo treće lansiranje ruske lake rakete 'Sojuz-2.1v'. Tokom poslednjeg lansiranja te rakete u decembru 2015, teret – eksperimentalni satelit 'Kanopus-ST'za lov na podmornice – nije se odvojio od dodatnog stepena 'Volga'.

Kao što rekoh, o satelitu se ne zna ništa, sem da nije teži od 1400 kg. Satelit je napravljen u kompaniji RKC 'Progress'iz Samare, koja prave i rakete 'Sojuz'. Veruje se da sateliti 'Nivelir-ZU'imaju nekakve tajne geodetske zadatke, kao i raniji projekti 'Geo-IK' i 'Musson', iz kompanije ISS 'Rešetnjev'iz Železnogorska. (Real time satellite tracking)

Elem, tajanstveni trio satelita nastavio je svoja neobična manevrisanja daleko od očiju javnosti sve dok prošle nedelje Stejt Department nije objavio saopštenje u kome se požalio na militarizaciju kosmosa od strane Rusa i rešio da stvar stavi pod reflektore medija. Polemika oko ruskih satelita pojavljuje se u ključnom momentu u kome Sjedinjene Države raspravljaju o prikladnosti stvaranja Kosmičkih snaga kao šeste grane njihovih oružanih snaga. Trenutno, kosmičke komande poseduju armije Kine, Rusije, Francuske i Britanije.

s2
Lansiranje 'Kosmosa-2519'sa dvostepenim 'Sojuzom-2.1v'sa Plesecka.

s3
Lansiranje 'Sojuza-2.1v'na treću misiju.

'Kosmos-2519'je bio lansiran u polarnu orbitu nagiba 98° i na visinu oko 660 km, iako ne na tipičnu heliosinhronu orbitu karakterističnu za mnoge satelite za civilno i vojno posmatranje Zemlje. U saopštenju koje je ruska vojska tada objavila rečeno je – obrati pažnju na poslednju rečenicu – da je to 'kosmička platforma na koju je moguće instalirati različite tipove opreme koja će moći da ponese teret za posmatranje Zemlje i drugih objekata u kosmosu'.Glasine kažu da bi 'Kosmos-2519'mogao da bude novi tip satelita poznat kao 'Nivelir-ZU'ili 'Napraženjie'('nivelisanje' odn. 'napon' na ruskom) sa indeksom 14F150. Takođe je sugerisano da će njegov cilj biti sprovođenje neke vrste geodetskih istraživanja, što je funkcija koja se razlikuje od onoga što reklamiraju ruski vlasti[1].

'Kosmos-2519'je imao sposobnost da manevriše i polako menja ravan i visinu svoje orbite. Amaterski posmatrači satelita su ubrzo shvatili da se ravan orbite 'Kosmosa-2519'podudara sa jednim drugim ruskim vojnim satelitom, 'Kosmosom-2486'. Moguće je da je 'Kosmos-2519'postao neka vrsta 'satelitskog inspektora', što bi bilo veliko pojačanje za rusku vojsku. Ako je to tačno, onda je 'Kosmos-2486'bio 'meta' njegovog osmatranja[2], mada je nemoguće znati da li je takva hipoteza istinita. Osmatrači su uočili da kada se 'Kosmos-2521' odvojio od 'Kosmosa-2519'da je rastojanje između satelita bilo vrlo malo. Tokom septembra i oktobra prošle godine, 'Kosmos-2521'se udaljio od '2519'oko 300 km, pre nego što se dvaput povratio do matičnog satelita na minimalno rastojanje od 10 km. Između 15. i 31. oktobra distanca između dva satelita je bila konstantna i nije prevazilazila 15 km.

s4
Parametri orviba dva satelita. Crno '2519', crveno '2486'.

Od odvajanja'Kosmosa-2523', orbite 'Kosmosa-2519''Kosmosa-2521'su divergirale kao što je i za očekivati za dva objekta koja ne izvode nikakve manevre za korekciju. Do sada nije detektovan nijedan manevar 'Kosmosa-2523'. U septembru 2017. cilj satelita 'Kosmos-2521'postao je jasniji kada je novinska agencija 'Izvestija'otkrila da su 'Ruske aeronautičke snage sprovele test satelitske inspekcije druge letilice u kosmosu'. Ostalo je nejasno da li je drugi subsatelit, 'Kosmos-2523', odvojen od '2519'ili od '2521'– sve ukazuje ipak na ovaj drugi – ali u svakom slučaju ruski zvaničnici ćute o njegovoj nameni. U decembru 2017. 'Kosmos-2519'je ponovo manevrisao da bi smanjio udaljenost od 'Kosmosa-2521'na samo 7 km. Od tada pa do jula ove godine, '2519''2521'su nekoliko puta dodatno manevrisali, da bi u februaru i martu došli na manje od jednog km.

Prava priroda ovih satelita je potpuno nepoznata, ali na ruskom forumu 'Novosti Kosmonavtiki'se podvlači da sigurno imaju veze sa univerzalnom platformom 'Karat-200'kompanije 'Lavočkin'. Prema izjavama inženjera, konstrukcija platforme ('busa')'Karat-200'omogućava fotografisanje drugih satelita udaljenih između 4000 i 18000 km. 'Karat-200'je takođe, rečeno je, sposoban da izbaci subsatelit koji može da izvrši 'inspekciju' drugih letilica udaljenih između 100 i 400 km. Međutim, ono što nije javno rečeno u 'Lavočkinu'jeste da 'Karat-200'može da ponese više od jednog subsatelita, kao što je slučaj sa 'Kosmosom-2519', iako je službeno odnos između '2519'i platforme 'Karat'i dalje samo pretpostavka...

s5
Lavočkinova univerzalna platforma 'Karat-200'. Težina joj je oko 200 kg a standardno nosi oko 36 kg hidrazina.

Sa druge strane, Rusija je u maju 2014. lansirala još tri tajanstvena satelita, nazvana 'Kosmos-2491''Kosmos-2499''Kosmos-2504', koji su takođe imali sposobnost tzv. inspekcije drugih satelita. Ta tri satelita su lansirana kao pomoćni teret u regularnoj misiji rakete 'Rokot'koja je nosila komunikacioni satelit 'Strelá'ili 'Gonec'[3]. Tri satelita, čija ukupna masa nije prelazila nekoliko stotina kilograma, izvodila su manevre prilaska dodatnom stepenu 'Briz-KM'iz nama nepoznatog razloga. Primamljivo je povezati ta tri satelitska inspektora, sa oznakom 14F153, sa 'Kosmosom-2519'i njegova dva subsatelita, ali je očigledno da su to različite letilice ('Kosmos-2519'i njegova 'deca' su veći, za ukupnom težinom od najmanje 1400 kg). Ali je više nego logično uvideti da dele makar neke zajedničke tehnologije i ciljeve.

s6
Satelit 'Jubilejni'za koji se veruje a je iskorišćen kao baza za 'Kosmose 2491, 2499 i2504'. Svaki je bio tažak samo oko 50 kg. Orbite su bile dimenzija 1479×1508 km, i nagib 82,4° (#2499).

I tako dolazimo do nedavne pritužbe američkog Stejt Departmenta o ruskim satelitimakoji bi 'mogli da predstavljaju oružje'. Izjava ne izdvaja nijedan poseban satelit, ali iznosi informaciju da je 'bio lansiran u oktobru 2017.'Jedini ruski vojni satelit koji se uklapa u taj datum je 'Kosmos-2523', najtajanstveniji od dva satelita koja su se odbojila od '2519'. Bela kuća nije dala nikakve nove detalje o 'oružju', tj. 'Kosmosu-2523'(trenutna lokacija). Ali ako je tačno da se radi o nekoj vrsti protivsatelitskog oružja, onda smo suočeni sa letilicom koja je po prirodi različita od 'Kosmosa 2519 i2521'. Uz to, njegova veličina pa stoga i njegove performanse, mora da su vrlo ograničene, jer sem ako ne koristi neki supernapredni tip propulzije, njegova sposobnost da priđe drugom satelitu zavisi direktno od njegovih rezervi goriva...

Zapanjujuća je činjenica da Sjedinjene Države, Rusija i Kina koriste ili razvijaju nekoliko vrsta protivsatelitskog oružja (ASAT,Anti-SATellite system), tako da čak i da 'Kosmos-2523'predstavlja neko ofanzivno oružje, to ne predstavlja ništa novo. Svako od nas treba ipak da se seti da bez obzira šta plebs misli o tim aktivnostima, međunarodni dogovori ne zabranjuju postavljanje ASAT sistema u kosmosu već samo nuklearnih (ne dozvoljava naravno ni da neka zemlja napadne satelite druge zemlje, što bi se smatralo neprijateljskom akcijom i smatralo bi se casus belli).

s7
Mogući izgled američkih GSSAP (Geosynchronous Space Situational Awareness Program) satelita za špijuniranje tuđih satelita.

Neki zapadni mediji su istakli manevre 'Kosmosa-25192521', kao i ona tri ruska satelitska inspektora ranije lansirana, kao primere loših namera ruske armije, ali zvanični podaci ne govore o svim onim ostalim satelitima, tako da to dovodi do konfuzije. Posle svega, prilično je iznenađenje da se Amerikanci žale na postojanje neprijateljskih vojnih satelita koji manevrišu u orbiti kada Pentagon još od 2006. šalje višetonske satelite u orbiti poput 'X-37B', a da ne pominjemo brojne vojne satelite klasifikovane 'od svakog živog'[4]. Slučaj 'Kosmosa-2523'podseća na ruski 'Olimp-K', koji je tokom 2014. 2015. prilazio geostacionarnim satelitima 'Intelsat 7', 'Intelsat 901' i 'Intelsat 905'sa osnovanom sumnjom da se radilo o špijuniranju njihove komunikacije[5]. Ponašanje'Olimpa-K', koji je proizveo ISS 'Rešetnjov'[6], izazvalo je proteste SAD, iako je ta zemlja od 2014. lansirala 4 GSSAPsatelita za špijuniranje drugih satelita na geostacionarnoj orbiti – teorijski optički – mada je istina da do sada nema podataka da su prilazili bilo kom ruskom satelitu. Da ne pominjem relativno skorašnji incident sa američkim vojnim satelitom 'NROL-76', koji je u junu prošle godine bez razloga i najave prišao Međunarodnoj orbitnoj stanici na samo 6 km[7].

Ono što je jasno to je da su i Rusi i Amerikanci prilično licemerni kada upozoravaju na militarizaciju kosmosa a neprestano razvijaju i lansiraju nove vojne sisteme u orbitu. Zato proteste Bele kuće ne treba gledati drugačije nego kao novi razlog za formiranje kontroverznih Kosmičkih snaga, jednog od Trumpovih omiljenih projekata. Naravno, sada kada znamo da je 'Kosmos-2523' nekakvo 'oružje', voleli bi da saznamo nešto više o tom projektu...

s8

Reference:

 

[1]Pošto se često u kontekstu vojnih satelita pominju geodetski sateliti, a vidim da mnogi to neznaju, da pojasnim: oni su konstruisani tako da služe kao precizne referentne tačke neophodne za precizna merenja Zemljinog oblika i anomalija njenog gravitacionog polja. Za vojne potrebe, geodetske informacije pomažu u stvaranju izuzetno preciznog geodetskog koordinatnog sistema koji se koristi za navođenje dalekometnih balističkih projektila.

[2]Drugi imidž špijunski satelit porodice 'Persona', koji se nalazi u orbiti 707×719 km od juna 2013.

[3]Ruska civilna mreža komunikacionih satelita na niskoj orbiti. Sadrži više satelita, koji su proizašli iz vojnih komunikacionih satelita 'Strela'. Ima 10 operativnih i 2 rezervna satelita na orbiti. Prvobitno, to je bio državni posao, ali je od 1996. privatizovan ('Gonec SatCom') i kontroliše ga ISS 'Rešetnjov'.

[4]Pre 4 godine sam napisao edukativnu priču o američkoj obaveštajnoj agenciji NRO čiji domen su špijunski sateliti. Tu sam istakao da SAD zvanično imaju 16 obaveštajnih službi, od kojih su 5 velike ('Big 5') i relativno poznate javnosti. Svaka od agencija ima neverovatne zvanične budžete (a neke još veće 'crne', tako da ponekad idu i pred sud da državnom vrhu objasne svoje operacije i načine finansiranja), tako da ni predsednik često nije upućen u detalje akcija, inicijativa i planova, a naročito tokova $. Često su agencije konkurentske, preklapaju im se polja delovanja, ljudi i investitori, tako da kriju tehnologije, metodologiju i planove jedna od drugih... To dovodi do toga da kad NRO lansira satelit (NROL), čak ni CIA ne zna tačno o čemu se radi.

[5]'Intelsat'je ogromna međunarodna satelitska organizacija, u početku državni a danas privatni konzorcijum. Glavni snabdevač satelita za ovaj konzorcijum je 'SS/Loral', veliki proizvođač vojne tehnologije. 'Intelsat' sateliti pokrivaju Evropu i taj deo Atlantika, a 2010. su demonstrirali tehniku dopune goriva što je podrazumevalo tehniku prilaska i spajanja sa drugim satelitom... Satelite su lansirali i Evropljani i Rusi, a od skora imaju ugovor da to radi isključivo 'SpaceX'.

[6]Najpoznatiji su po satelitima globalnog navigacionog sistema GLONASS. Posle raspada SSSR-a, broj radnika je prepolovljen, kao i državno finansiranje. Ipak, danas su najveći proizvođač vojnih satelita u zemlji – do sada su proizveli 27 različitih kosmičkih sistema i preko 1000 satelita.

[7]'Lansiran tajni vojni satelit NROL-76' - Astronomski magazin.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar