Pre deset godina, na 50-tu godišnjicu osnivanja Nase, u časopisu Astronomija objavili smo poseban članak posvećen toj slavnoj agenciji. Ove godine Nasa slavi svoj 60-ti rođendan. Od pomenutog članka prošlo je 10 godina, međutim, izgleda, da se u statusu i ugledu Nase ništa nije promenilo. Pročitajte taj članak, videćete da je on i dalje aktuelan.


NASA JE OSNOVANA 29. jula 1958.

nasa logo

Ništa ne može da se meri sa Nasom - ni jedna svemirska agencija nije joj dorasla. Pa čak ni sve zajedno. Nasa je entitet za sebe, kao Holivud ili Koka kola. U svemiru postoje Nasine, pa tek onda druge letelice. Samu Ameriku retko ko i pominje. Što se istraživanja svemira tiče Nasa je veća od Amerike. Već 50 godina Nasa je najveća svemirska sila. Posle nje dolazi Rusija (nekada SSSR), pa onda ostali. Kada se iz Bajkonura lansira neka raketa onda u novinskim izveštajima piše da su je Rusi lansirali, a kada raketa poleti sa Kejp Kenedija, onda je, kažu novinari, raketu lansirala Nasa. 

Ni jedna svemirska agencija nije toliko otvorena za javnost kao Nasa. Kada Nasa nešto radi to onda znaju svi. Novinari nikad ne oskudevaju u informacijama, fotografijama, animacijama, simulacijama i brojnim drugim podacima kada pišu o Nasinim misijama, o Nasinim astronautima, o Nasinim planovima ili rezultatima istraživanja. Ili o Nasinim neuspesima. Nasa je velika i u svojim pobedama i u svojim porazima. 
Nasini sajtovi imaju odeljke for kids, for teachers, for students, press release. Rezultati Nasinih misija se objavljuju na Internetu, po pravilu odmah, i tako postaju svojina čitavog sveta. Većinu podataka o Sunčevom sistemu dugujemo Nasi. 

Nasa je u stanju od svega da napravi spektakl: za novinare, za stručnjake, za nestručnjake, za decu, za studente. Ako želite, Nasa vam omogućava da prisustvujete lansiranju neke njene letelice, ili da recimo popijete kafu sa nekim njenim astronautom. Naravno, u skladu sa svojim shvatanjem biznisa, Nasa će vam to zadovoljstvo naplatiti - oko 50 dolara po lansiranju, ili nekoliko dolara po kafi. Usput će vam prodati majice, značke, kape i milion drugih drangulija - sa znakom Nase. 

Put do uspeha

Takva kakva je Nasa proističe iz bića i logike američkog društva. Po toj logici, postoji samo ono o čemu se priča. Zato je Nasa uvek raspoložena da vam nešto kaže i da odgovori na sva vaša pitanja. Naravno, ne treba ni sumnjati da sve to ima i svoju ekonomsku pozadinu. Da bi Nasa dobila novac za svoje projekte ona mora da ubedi Kongres da su njene misije važne i vredne uloženog novca. Kongres se opet rukovodi, ne samo državnim interesima, nego i javnim mnjenjem - jer kongresmene biraju američki građani. Preko tih građana Nasa se takođe obraća kongresmenima. U Rusiji se novac uvek dobijao na osnovu volje i odluke državnog vrha. Kažu da je Gagarina za prvi let u svemir izabrao lično Nikita Hruščov (u to vreme na čelu SSSR) i to zbog imena (drugi i bolji kandidat bio je German Titov - Astronomija broj 17, „Misteriozna smrt Jurija Gagarina“). Jasno je da na projekte i finansiranje Nase odlučujući uticaj ima država, ali bez podrške javnosti Nasa ne bi bila to što jeste. Ali ima još jedan razlog za otvorenost Nase. On proizilazi iz prava američkih građana da znaju za čega se njihov novac troši. I to iz prava da direktno i neposredno dobiju informacije koje ih interesuju. I to pravo oni obilato koriste. A ima još nešto. Nasa ne bi bila to što jeste da nije bilo Rusa. Trka za osvajanje svemira utkana je u same temelje Nase. O tome kako je Nasa osnovana pročitajte izvod iz knjige „Kosmički vremeplov“ Grujice Ivanovića (BIGZ, 1997) koji objavljujemo u Stručnom dodatku u broju 32 Astronomije. 

Uspesi

Brojni su uspesi Nase i ne mogu se svi nabrojati u jednom članku. Među najveće spadaju spuštanje čoveka na Mesec, izgradnja Međunarodne svemirske stanice (u zajednici sa Rusijom i još nekoliko zemalja), lansiranje brojnih svemirskih opservatorija, istraživanje čitavog Sunčevog sistema i iskorak u dubine univerzuma. Broj misija Nase nadmašuje broj misija svih drugih svemirskih agencija, zajedno. Preko 150 Nasinih misija imale su ljudsku posadu. Uspesi Nase počivaju na čvrstoj rešenosti Amerike da održi vodeću poziciju u svemirskim istraživanjima, a to ona temelji na dobroj organizaciji Nase i njenih brojnih centara i raznih odeljenja, na moćnoj privredi zemlje, na razvijenoj saradnji Nase sa univerzitetima i istraživačkim centrima i na visoko razvijenim stručnim kadrovima. Zbog toga Americi nije problem da izdvoji za Nasu ogromne svote novca. Budžet Nase premašuje budžet i nekih država. Prošle godine iznosio je 16,8 milijardi dolara, ove godine 17,3. To je duplo više nego što sve ostale zemlje zajedno izdvajaju za svoje nacionalne programe razvoja astronautike.

nasa apollo


Komentari   
Aleksandar Zorkić
+1 #2 Aleksandar Zorkić 16-08-2018 18:05
Citat BojanB:
...Mozda je upravo sletanje na mesec glavni "krivac" za njihovu veličinu. ....

Naravno, spuštanje na Mesec je u znatnoj meri „krivac“ za veličinu Nase. Uopšte zemlje postaju velike zahvaljujući velikim podvizima. SSSR je postavo velika sila u kosmonautici kada je poslao ljudi u svemir. I Kina je postala velika kosmonautska sila kada je poslala ljude u svemir.
Samo treba znati da je sletanje na Mesec bio rezultat dobre organizacije, moćne privrede, velike posvećenosti zadatku svih aktera i zapravo rezultat čitavog ekonomsko-polit ičkog sistema. Trka za Mesec je bilo takmičenje dva ekonomsko-polit ička sistema. Na kraju jedan je pobedio. Gledano iz današnje perspektive drugačije nije ni moglo biti.
BojanB
0 #1 BojanB 16-08-2018 15:46
Razmisljam šta bi bilo da je Apolo program krenuo po zlu i na kraju ukinut ili da su rusi ušli u trku za Mesec spremniji i baš njima sve od ruke išlo...
Mozda je upravo sletanje na mesec glavni "krivac" za njihovu veličinu. Moguce da je ovako velika NASA jedna od glavnih zaostavština Apolo programa.
Dodaj komentar