nasa logo

NASA će za finansijsku godinu 2018. dobiti rekordni budžet od 20,7 milijardi dolara. Osim postojećih, u budžet su uključene finansije za istraživanje Jupiterovog satelita Evropa, misije posvećene naukama o Zemlji i - što je veoma zanimljivo - za gradnju novog transportera raketa-nosača na Kejp Kanaveralu. 

Kongres je odbio praktično sve predloge Trampove administracije za smanjenje finansiranja pojedinih, posebno naučnih projekata NASA-e. Ukoliko predlog novog budžeta uspešno prođe kroz sve neophodne pravno-finansijske provere, NASA će zahvaljujući Kongresu dobiti dodatnih 1,6 milijarde dolara više od predloga Bele kuće. U ukupnoj sumi to je 20,7 milijardi za fiskalnu 2018. godinu, koja u SAD počinje u novembru. Poslednji put, NASA je imala ovako veliki budžet 2009.

Tramp je inače predložio 19,1 milijardi, što je oko 550 miliona bilo ispod budžeta NASA-e za 2017. odobrenog od strane Kongresa. Inače, Obamina administracija je tada predložila 19,03 milijardi za 2017, tako da je kao i tada, Kongres i sada povećao predlog budžeta Bele kuće.   

Evo najvažnijih detalja budžeta NASA-e za 2018 (u milijardama dolara):

Nauka 6,2
Aeronautika 0.7
Kosmičke tehnologije 0.8
Istraživanja
 i. "Orion"  1.35
 ii. SLS  2.15
 iii. Pomoćna infrastruktura  0.9
 iv. Istraživanja i razvoj  0.4

4,8

Kosmičke operacije

 v. Komercijalni program za letove astronauta   1,7
 vi. Prevoz astronauta i tereta  0.73
 vii. MKS  1.5
4.75
 Edukacija  0.1


Na Kapitol hilu su uslišene molbe mnogobrojnih američkih naučno-istraživačkih organizacija, uključujući i planetarnih društava da se nauci pokloni mnogo veća pažnja nego što je to planirano u Beloj kući. Planetarna istraživanja na primer, očekuju 2,2 milijarde, što je za oko 400 miliona više od 2017. I kada se obračunaju svi ekonometrijski faktori, ovo je još uvek najveći budžet za planetarne misije u XXI veku! Najviše je izdvojeno za projekat istraživanja Evrope, ledom okovanog satelita Jupitera. Ovu misiju godinama podržava poznato Planetarno društvo. U 2018. ovaj projekat, u koji ulaze kosmički aparat "Kliper" (Clipper) i lender, će biti finansiran sa 595 miliona dolara. Kongres međutim zahteva da "Kliper" bude lansiran ka Jupiteru 2022. na džinovskoj raketi-nosaču SLS, dok u NASA misle da to nije realno i predlažu lansiranja za 2025. primenom neke od komercijalnih raketa. 

2europa20150617 16 resized 1 700x432
Pohod na ledenu Evropu - aparat "Kliper"  

Program robotskih istraživanja Marsa (MEP) dobio je dodatnih 75 miliona dolara radi dodatnog fokusiranja na podršku misije prevoza uzoraka tla sa Crvene planete. Marsijanski helikopter, kao deo programa "Diskaveri" i "Novi horizonti" koju obuhvataju primenu revolucionarnih tehnologija u istraživanjima drugih planeta, biće finansiran sa 23 miliona dolara. Helikopter-dron mase svega jedna kilogram može biti uvršten u misiju istraživanja Marsa koja je planirana za 2020. Zbog izuzetno retke atmosfere (oko 1% od zemljine) i ekonomisanja električne energije, održavanje drona u vazduhu će biti limitirano samo na tri minuta. Dron će leteti na maksimalnoj visini od oko 100m i dnevno prevaljivati po oko 600m. Tom prilikom će, pored snimanja nekih zanimljivih objekata, dron snimati okolni teren radi selekcije trase kretanje marsijanskog robotskog vozila. 

3th Prvi helikopter-dron Crvene planete 

Takođe, 35 miliona dolara je izdvojeno za projekat teleskopa NEOCam koji će tragati za asteroidima koji mogu da ugroze našu planetu. 

Na veliko iznenađenje, program naučnih istraživanja vezanih za Zemlju, koji je bio na udaru Trampove administracije pre samo godinu dana, ostao je na istoj sumi od 1,9 milijardi. Poređenja radi, to je više od ukupnog godišnjeg budžeta "Roskosmosa"! 

Međutim, najveće iznenađenje je projekat gradnje drugog transportera raketa-nosača za prevoz nosača SLS od montažnog hangara do lansirne rampe Kenedijevog kosmičkog centra na Kejp Kanaveralu. Koliko samo pre mesec dana, u NASA-i je rečeno da neće tražiti pare za gradnju drugog transportera SLS-a. Međutim, i ovde je Kongres bio široke ruke i dodelio 350 miliona dolara za ovaj projekat. Inače, na Kejpu se trenutno nalazi jedan operativni transporter koji je sagrađen još za potrebe prevoza rakete-nosača "Saturn 5" i brodova "Apolo" za let na Mesec. Kasnije, uz dodatne modifikacije, korišćen je u programu "Spejs šatl". Trenutno, on je pogodan za prevoz samo takozvanog "Bloka-1" (Block 1) rakete-nosača SLS kapaciteta 70 tona, što je prva verzija ovog džinovskog lansera koji oko 2030. treba da evoluira do krajnje verzije nosivosti 130 tona ("Blok-2"). Za "Blok-2" međutim, trebaće novi transporter. Za projekta SLS NASA u 2018. planira da odvoji više od dve milijarde dolara, dok će dalji razvoj i testiranje sistema kosmičkog broda "Orion" u 2018. koštati 1,35 milijarde.   

4SLS on MLP at night
Nosač SLS ("Blok 1") sa centralnim stepenom, dva bočna bustera na čvrsto gorivo i manjim gornjim stepenom, transporteru sa servisnim tornjem 

Inače, SLS treba da poleti prvi put sa "Orionom" u decembru 2019. bez posade, dok se prvo lansiranje "Oriona" sa astronautima (četvoročlana posada) i to prema Mesecu planira juna 2022. 

5o ORION COCKPIT facebook
Prvi let "Oriona" sa četvoročlanom posadom planiran je 2022.

Kada su letovi astronauta u pitanju, NASA će sa 1,7 milijardi dolara finansirati razvoj dva privatna kosmička broda "Dragon v2.0" kompanije SpaceX i "Boingov" "Starlajner" (Starliner) koji bi, ukoliko sve bude išlo po planu, trebali za oko godinu dana da ponesu prve astronaute u kosmos sa američkog tla od 2011. Istovremeno, za prevoz astronauta do MKS na ruskim brodovima "Sajuz MS" i materijala neophodnih za funkcionisanje američkog segmenta MKS privatnim teretnim brodovima "Dragon" i "Signus", izvođeno je preko 700 miliona dolara. Takođe, u ovu sumu ulazi i podrška razvoju projekta krilatog broda "Drim čejzer" (Dream Chaser) trećem NASA-inom prevozniku - kompaniji "Siera nevada" (SNC) koji treba da krene sa misijama snabdevanja 2020.   

Konačno, za nastavak istraživanja na MKS i održavanja američkog segmenta Kosmičke stanice u 2018. NASA planira da izdvoji milijardu i po dolara.             


Kongres povećava budžet NASA-e

Kongres povećava budžet NASA-e za 2017.

Prvi detalji Nasinog budžeta za 2017.

Veliko smanjenje desetogodišnjeg budžeta “Roskosmosa”

Kongres povećava budžet NASA-e za 2017.


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   

drago
0 #2 drago 08-04-2018 18:17
Nešto se desilo s tabelom - šta je poslednja kolona? Tražim da se formira komisija I utvrdi odgovornost nadležnih koji očigledno žele da podrivaju Nasu ili Grujicu, što je isto I da se vidi za koju stranku rade
Prijavi administratoru
Rajs
+3 #1 Rajs 07-04-2018 19:21
Može li malo više informacija o SLS-u i poređenje sa raketom koja je nosila astronaute na mjesec?
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži