UPDATE 
 ažuriran raniji članak na ovu temu 

Kao i uvek u ovo doba godine, daj da vidimo šta nas čeka u ovoj godini. Dok je većina koncetrisana na evrointegracije i martovske izbore, naša mala zajednica nastavlja da se zamajava kosmosom i tamošnjim zbivanjima. Svi su izgledi da će ovo biti vrlo aktivna godina, sa najvećim brojem aktivnosti u relativnoj blizini Zemlje. Očekuju se 3 lansiranja na Mesec i po jedno ka Marsu i Merkuru. Dve sonde će se sresti sa asteroidima i pripremiti se za uzimanje uzoraka. Prisustvovaćemo najudaljinijoj poseti jednom Kajperovom objektu u istoriji. A 15 ostalih letilica ostaće aktivno u naučnim misijama na Veneri, Mesecu, Marsu, Ceresu i Jupiteru.

d1
Dijagram očekivane akcije u 2018. godine.

2018. bi mogla da bude najveća godina za Ameriku u kosmosu još od kako su povučeni šatlovi 2011. Moglo bi da se desi sa dve posade budu lansiranje sa Floride u potpuno novim letilicama, a očekuje se još jedno lansiranje najveće rakete posle 'Saturna V'. Planirano je da 18 astronauta poleti ka ISS, ne računajući potencijalne komercijalne posade.

Robotska lansiranja

Ove godine je planirano pet planetnih lansiranja, od kojih će tri biti ka Mesecu. Prvo ćemo prisustvovati lansiranju indijskog ambicioznog 'Chandrayaan-2' orbitera, lendera i rovera, za koje se očekuje da će poleteti tokom marta. Biće to druga indijska lunarna misija, mnogo složenija od prve. Takođe će poleteti i kineska misija 'Chang'e 4', sa relejnim orbiterom postavljenim u halo orbitu u tačku L2 sistema Mesec-Zemlja – biće to negde u maju ili junu. Posebno lansiranje 6 meseci kasnije usmeriće lender i rover ka prvom sletanju u istoriji na dalju stranu Meseca u novembru ili decembru. Misija 'Chang'e 5' za uzimanje lunarnih uzoraka, originalno planirana za kraj 2018, neće biti pokrenuta pre 2019. zbog problema sa raketom 'Dugi Marš 5'. Takođe je prvobitno za 2018. bio planiran i korejski lunarni orbiter 'KPLO', ali nam je javljeno da je odložen za 2020. godinu.

U ovoj godini biće poslat ka Crvenoj Planeti novi Marsov lender: 'InSight' je planiran za start 5. maja a sletanje za 26. novembar. Za razliku od svih prethodnih misija, njegova raketa ('Atlas V') biće lansirana iz Vojne vazduhoplovne baze Vandenberg na kalifornijskoj obali a ne iz Kenedija na Floridi. Raketa će imati manju nosivost jer se Vandenberg nalazi severnije od Kenedija, ali će lansiranje odatle ublažiti zagušenje u rasporedu na Kenediju.

Iako je to tehnička a ne planetna misija, ne mogu da dočekam Nasinu misiju 'Parker Solar Probe', kojia treba da zapravo proleti kroz solarnu koronu i odatle direktno da uzme uzorke[1]. Prosto k'o pasulj! Sonda će iskoristiti više prelete pored Venere da bi uskladila svoj perihel sa Suncem. Planirano je da poleti sa Kenedijevog kosmičkog centra (raketom o kojoj sam nedavno napisao zanimljivu priču o tome kako da bi poletela prvo mora da se zapali!) između 31. jula i 19. avgusta. Ako poleti 31. jula, prelet pored Venere će biti 28. septembra, a prvi perihel 1. novembra.

d2
'Parker Solar Probe'.

Takođe će prema unutrašnjosti Sunčevog sistema biti okrenuta i ESA-JAXA misija ka Merkutu, 'BepiColombo'. Biće lansirana 'Arianom 5' iz Kurua u lansirnom periodu otvorenom od 5. oktobra. 'BepiColombo' ima pred sobom duži put nego mi do EU, jer će do cilja morati prvo da izvede fly-by pored Zemlje 2020, a onda dva pored Venere 2020. i 2021, i šest pored Merkura 2021-2025 pre nego što uđe u Merkurovu orbitu 5. decembra 2025.

Puf, puf... puno lansiranja. A to su tek ona robotska. Da vidimo sada ljudske letove i privatne aktivnosti planirane za 2018:

LETOVI SA PUTNICIMA

'SpaceX-ova' nova raketa 'Crew Dragon' bi trebalo da obavi bespilotni demo-let na ISS u aprilu 2018, nakon čega bi u avgustu usledio let sa putnicima. 'Boeing' planira da predstavi svoju kapsulu 'Starliner' u avgustu 2018, a da je sa putnicima pošalje na ISS u novembru. Vladina kancelarija je ipak skeptična prema tim rasporedima, upozoravajući da bi se i 'SpaceX' i 'Boeing' mogli da suoče sa odlaganjima, što bi pomerilo lansiranje ljudi u 2019.

'SpaceX-ova' raketa 'Falcon Heavy', otkazivana više puta od prvozakazanog termina za lansiranje 2013. godine, možda će konačno biti spremna za lansiranje ove godine. Lansirna rampa SLC-40, koja je oštećena u eksploziji 2016, ponovo je operativna i biće spremna za lansiranje raketa za snabdevanje ISS sredinom decembra. To će omogućiti 'SpaceX-u' da završi prepravke rampe A39 za 'Falcon Heavy', te da u slučaju da prvo lansiranje 'Falcona Heavy' završi katastrofično, kompanija ipak ima rezervnu rampu. Čak je i Mask izjavio da se nada da ako se i desi nešto loše to će se desiti dovoljno daleko od rampe i da je neće oštetiti.

d3
Prva raketa 'Falcon Heavy' leži spremna za lansiranje u hangaru 'SpaceX-a' u Kenedijevom centru od 20. decembra 2017.

Ako se demo-misija završi uspehom, sledeća dva leta 'Delte Heavy' poneće vojni program STP-2 i satelit 'Arabsat 6A', s tim što će STP-2 kao sekundarni teret poneti u orbitu 'Prox-1' i jedro 'LightSail 2' Planetnog društva. Zvanični termin lansiranja STP-2 neće biti pre 30. aprila 2018. – pod pretpostavkom sa demo-let prođe dobro.

I 2018. će biti posla na ISS – sprema se pet ekspedicija ove godine, od Expedition 54 do 58. Zbog mera štednje ruske agencije 'Roskosmos', samo 7 od 18 članova posade na ISS biće Rusi. Osmorica će biti Amerikanci, a trojica će stići iz Japana, Evrope i Kanade.

d4
Rotacije posada na ISS u 2018.

VENERA

Japanski herojski brodić, 'Akatsuki', još uvek istražuje Veneru. Misija je svetsko čudo, jer to što je posle svega uopšte stigla do Venere neverovatan je podvig japanskih inženjera[2]. Nažalost, dve od originalnih pet kamera više ne rade, ali ostale nastavljaju da prate Veneru u ultraljubičastom i termo-infracrvenom spektru, te je misija i dalje naučno produktivna. Očekuje se da će se tako nastaviti i u 2018.

'Parker Solar Probe' proleteće pored Venere u septembru.

d5
'Akatsuki',
odn. 'Venus Climate Orbiter' (VCO), ili 'Planet-C'. Trebalo je da uđe u orbitu planete 2010. ali zbog eksplozije motora inženjeri su ga 'uz pomoć trikova' uveli u kakvu-takvu orbitu tek 2015. Originalno, do tada je već trebalo da se raspadne, a on je tek počinjao svoju naučnu misiju! Ima samo 512 kg.

MESEC

Kao sve Nasine planetne misije koje su 2016. dobile pare da bi produžile radni vek, 'Lunar Revonnaissance Orbiter' (LRO, lansiran 2009.) dobio je sredstva za čitavu 2018. ali će trebati da čeka predloge za dalje produženje za 2019. Zamenik rukovodioca naučnog projekta, Noah Petro kaže: 'LRO nastavlja da radi normalno, bez vidljivih znakova degradacije instrumenata ili sistema u poslednjih nekoliko godina. Naša orbita se polako menja, iako smo i dalje na elipsi sa perilunom u blizini Južnog pola i dimenzijama oko 130 km sa 60 km. Ova orbita nam omogućava da sačuvamo gorivo jer će biti stabilna tokom mnogih narednih godina (tj. nećemo pasti na Mesec!). Tokom godine nas čekaju brojni događaji i kampanje. Vrlo pažljivo smo pratili oba pomračenja (31. januara i 27. jula) da bi videli kako akumulatori reaguju na produžene periode zamračenja. Svaki instrument poseduje sopstveni set specijalnih posmatranja koja mora da obavlja tokom godine. Tokom većih meteorskih tokova tražimo tragove egzosferskih promena u gasovima i prašini, a tim zadužen za rad kamere LROC traži nove udare tokom povoljnih uslova osvetljenja (beta uglovi između 30-60° – Sunce nije ni previsoko ni prenisko). Trenutno se spremamo za noć Međunarodnog posmatranja Meseca u oktobru.'

Koliko je to moguće utvrditi, lender 'Chang'e 3' i njegov ultraljubičasti teleskop još uvek rade na lunarnoj površini i to će da se nastavi i tokom 2018.

Prema rečima projektnog naučnika Davida Sibecka, 'letilica ARTEMIS[3] perfektno radi i svi očekujemo da ćemo dobiti produžetak misije do 2020. Najnoviji rezultati su otkrili porast ultraniskofrekventnih talasa u Zemljinom jonskom 'foreshocku'. Dve letilice ARTEMIS se takođe koriste za određivanje koliko dobro Zemljina magnetosfera i Mesec štite kosmičke letilice i astronaute od solarnih energetskih čestica.'

d6
'ARTEMIS'
na Mesecu.

NEAR-EARTH ASTEROIDI

Ovog leta prisustvovaćemo približavanju dva međuplanetna aparata njihovim ciljanim asteroidima skoro u isto vreme. Prvi, 'Hayabusa 2', prići će asteroidu 162173 Ryugu u julu, sa planom da meko sleti na površinu u decembru. Drugi, 'OSIRIS-REx' će prići Bennuu u avgustu, a orbitno mapiranje će započeti u oktobru. Možda ćemo tokom prilaska dobijati super fotografije a možda i ne; oba asteroida su ustvari sićušna, tako da detalji neće biti vidljivi sve dok se kamere ne nađu praktično iznad njih. Misije će krenuti sa uzorcima ka Zemlji u decembru 2020. i septembru 2023.

d7
'Hayabusa 2'
će pokušati da uzme uzorke iz kratera koji je sam napravio hitcem projektila. To je uspelo 2011. njegovom prethodniku i nikad više nikom drugom! U prvom planu se vidi mali lender MASCOT (Mobile Asteroid Surface Scout) nemačko-francuske proizvodnje.

MARS

Na Marsu trenutno boravi OSAM aktivnih misija, a trebalo bi da do kraja godine bude još jedna nova. Početkom naše 2018. približavamo se sredini Marsove Godine 34[4], iako su i 'Curiosity' i 'Opportunity' izloženi najnižim temperaturama u toku godine. Na severnoj polulopti, jesenja ravnodnevica će pasti 22. marta, a zimski solsticijum 16. oktobra. Očekuje se da će sezona peščanih oluja započeti posle toga, te bi ovo mogla da bude 'prašnjava' godina.

Slavni '2001 Mars Odyssey' i dalje sakuplja naučne rezultate sa sadašnje orbite, prelazeći preko dnevne površine vrlo rano ujutro. Prema rečima glavnog naučnika misije Jeffa Plauta, nema planova za promenu orbite ove godine. Termo-kamera THEMIS i ruski neutronski detektor HEND nastavljaju da rade punom parom, THEMIS je nedavno započeo kampanju opserviranja Fobosa, a plan je da se to nastavi i tokom 2018.

d8
'Mars Odyssey'
i instrument THEMIS (Thermal Emission Imaging System), koji je proizvela najveća kompanija na svetu za proizvodnju krstarećih raketa, 'Raytheon', čiji je osnivač i predsednik Vanivar Buš bio u najtešnjim vezama sa jedno 3-4 američka predsednika.

Esin 'Mars Express' je u vrlo dobrom stanju nakon što je izašao iz sezone pomračenja. Sezona je bila vrlo izazovna jer je kombinovala oluje i dugačka pomračenja (do 44 minuta), Mars se nalazio blizu afela (pa je sonda bila manje zagrevana i primala je manje energije od Sunca preko solarnih panela) a u sred sezone je došlo do solarne konjunkcije što je prekinulo sposobnost komandovanja i primanja telemetrije sa broda. Zbog mnogo nesigurnih faktora jako je teško proceniti koliko je goriva preostalo, ali najbolje procene (i nade) kažu da još uvek ima dovoljno goriva[5] za još nekoliko godina rada. Akumulatori su dotrajali, ali se očekuje da će funkcionisati do sredine sledeće decenije. Tim kontrolora misije pokušava trenutno da pronađe načina da i dalje osiguraju kontrolu položaja & orijentacije jer žiroskopi star 14 godina pokazuju znake starenja. Sonda 'Rosetta' je već testirala rad bez žiroskopa, pa će tim 'Expressa' iskoristiti to iskustvo da bi dobar deo vremena mogao da isključuje žiroskope i sačuva ih koliko je to moguće. I oni planiraju sa ove godine uđu u kampanju Fobos. To će započeti vrlo malom promenom orbite tokom januara 2018. da bi se povećala učestalost prolaska pored Fobosa.

d9Očekuje se da će 'Opportunity' nastaviti da se i tokom 2018. spušta ka Perseverance Valley na rubu kratera Endeavour, čime će biti ispunjena 15. godina Marsove operacije ovog vremešnog rovera. Pošto je trenutno zimski period, 'Opportunity' je izložen vrlo niskim temperaturama i nekim događajima koji će donekle očistiti solarne panele i povećati im produktivnost.

'Mars Reconnaissance Orbiter' – o njegovom stanju sam nedavno pisao – će morati da malo promeni orbitu da bi mogao da pokriva sletanje 'InSighta' u novembru. Kao i u slučaju 'Curiosityja', tokom sletanja će snimati celokupnu telemetriju i kasnije je poslati na Zemlju. Tokom produžetka misije posmatraće sezonske promene kamerom i spektrometrom, što će biti od koristi i za asistiranje sletanja 'InSighta'.

Kako će 'Curiosity' provesti ovu godinu zavisi od toga da li će uspeti da ponovo koristi svoju bušilicu (i o tome sam onomad pisao). Ako uspe, verovatno će parkirati negde podosta vremena da bi prošao kroz proces učenja kako da buši i uzima uzorke na novi način. Ako ne uspe, 'Curiosity' će voziti, voziti, voziti... Trenutno se nalazi na vrhu 'Vera Rubin Ridgea'. Sledeće mesto gde će se uputiti je nizbrdo pa na jug, ka regiji gde je MRO primetio glinaste minerale.

Indijski 'Mars Orbiter Mission', ili ' Mangalyaan', na Marsu je već 3,5 godine[6]! Orbiter je u formi a misija je produžena na neodređeno vreme. Svih 5 njenih instrumenata i dalje besprekorno rade.

'MAVEN' nastavlja da studira Marsovu atmosferu, i to radi sa povećanim brojem različitih opservatorskih modova svojih instrumenata. 'MAVEN-ove' operacije će proći kroz određene izmene nakon okončanja trenutnog produžetka misije: promeniće orbitu tako da bude u funkciji kao relej za sledeće lendere, verovatno snižavanjem apoapsisa. Glavna obaveza je čuvanje goriva, jer je moguće da 'MAVEN' bude jedini Nasin relej u vreme kada se rover 'Mars 2020' spusti na površinu.

ESA-Roskosmosova misija 'ExoMars Trace Gas Orbiter' bi trebalo da završi aero-kočenje u martu. Šest meseci kasnije započeće svoju primarnu naučnu misiju, koja bi po planu trebala da traje do 2022. Šest meseci kasnije, 'ExoMars' će poslati prve podatke u evropsku Planetnu naučnu arhivu (PSA). Važan uspeh je postignut 16. novembra 2017, kada je aero-kočenje uspešno dovelo 'ExoMarsov' apoapsis unutar Fobosove orbite (9.320 kilometara od Marsovog centra). Tim je tako podesio orbitu, da će Fobos biti na suprotnoj strani Marsa dok 'ExoMars' prolazi kroz torus prostora kroz koji se kreće Fobos. Potom će testirati svoju sposobnost da preusmerava podatke površinskih misija, i tandemska osmatranja atmosfere i čestica sa 'MAVEN-om'. Sa posebnom pažnjom čekaju se slike kolor stereo kamere CaSSIS rezolucije 4,5 metara po pikselu.

I na kraju, kao što sam pomenuo malopre, robotski lender 'InSight' će sleteti 26. novembra!

d10
Snimak našeg plaćenog dopisnika Marsovog lendera 'InSight' nakon što je robotska ruka postavila seizmometar i toplotni senzor direktno na površinu.

IZA MARSA

'Dawnu' je odobreno drugo produženje misije na Ceres, tokom koje će biti tako podešena orbita da sonda bude bliža Ceresu nego ikada pre, da bi bile posmatrane sezonske promene na polovima. Kako sada stvari stoje, 'Dawn' će večno ostati u Ceresovoj orbiti.

U 2018. biće sedam perijova 'Junone', počevši sa PJ11 7. februara; PJ12 1. aprila; PJ13 24. maja; PJ14 16. jula; PJ15 7. septembra; PJ16 29. oktobra; i PJ17 21. decembra. Mala kamera će nastaviti na šalje neobične slike, koje smo u nekoliko navrata objavljivali i na ovom sajtu, a cilj će biti polovi. Naučni instrumenti će nastaviti da prikupljaju kvalitetne podatke dubinske strukture oblaka, magnetnog polja, gravitacije i čestica oko Jupitera.

Nakon dugog putovanja, 'New Horizons' će se konačno približiti svom drugom objektu Kajperovog pojasa, malom 2014 MU69, 31. decembra. Majušni svet neće biti lako uočiti tokom prilaska, tako da će se verovatno videti tek malo više nego kao mala tačka svetlosti sve do par časova pred proletanje pored njega. Paljenjem motora 9. decembra 2017. trajektorija je tako podešena da će sonda preleteti iznad MU69 tačno u 4:33 po našem vremenu 1. januara 2019. Trenutno, 'New Horizons' je u stanju elektronske hibernacije. Probudiće ga 4. juna da bi kamera LORRI započela da u avgustu traži buduću metu. Čim detektuju metu, navigatori će isplanirati da uključe motore radi podešavanja visine preleta na oko 3.500 km. Kako će se 2018. približavati kraju, NH će sve pažljivije pretraživati kvadrant isred sebe u potrazi za dodatnim mesecima ili struktura prašine oko MU69.

d11
'New Horizons'
na benzinskoj pumpi. Svi u SwRI se potajno nadaju da će ga biti dovoljno za možda...možda još jednu posetu nekom objektu. Resursa ima do ~2035. godine.

Kao i uvek na kraju ovakvih priča, slede zapanjujući 'Voyager 1 i 2', koji se još uvek postojano udaljuju od kuće, daleko iz Kajperovog pojasa. Kao što sam pisao prošle godine, NASA je uspešno naredila 'Voyageru 1' da uključi svoje rezervne trastere[7] prvi put nakon 37 godina! 'Voyager 1' se nalazi na 141 AJ od Zemlje, a sporiji 'Voyager 2' na 117 AL.

video
Misija 'Voyager' u ljudskoj razmeri.

 

[1] Još jedna misija koju iz nekog razloga iz prikrajka merka i kontroliše vojska. Nju će u kosmos poneti donedavno najjača US raketa 'Delta IV Heavy', koja je toliko nenormalno skupa da lansira isključivo vojne terete. Vulin mi je javio da će svih 16 misija koje treba da budu lansirane do 2023. ovim raketama, ovo biti jedina uslovno civilna. Svi ostali sateliti su stroga državna tajna, tako da se o njima ništa ne zna. Samo se zna da ih je sve naručila Amerika istraivaka služba NRO, jedna tajanstvena megasila u Americi, pa ti savetujem da pročitaš taj link i vidiš ko su naručioci milijardski vrednih misija.

[2] Priča je toliko neverovatna da sam joj posvetio posvetio čitavu e-knjigu. Makar prelistaj i vidi slike. Da stvar bude gora, priča se nije završila dolaskom na cilj, pa sam napisao i nastavak, jer je došlo i do električnoh kvara na Venerinom orbiteru.

[3] ARTEMISAcceleration, Reconnection, Turbulence and Electrodynamics of Moon's Interaction with the Sun. Misija je trebalo da ima konstelaciju od 5 aparata, ali za sad ima samo 2.

[4] Globalna peščana oluja posmatrana 11. aprila 1956, uzeta je kao Godina 1. Vidi Marsov kalendar.

[5] Sonda ima dva tanka zapremine 267 litara bipropelantnog goriva, ukupne težine 595 kg.

[6] Ameri i njihovi kooperanti lude jer Indus košta samo $71 milion, od čega sam satelit svega $24 mil. a ostalo odlazi na zemaljske stanice i različita apgrejdovanja. Američki pandani koštaju 6-10 puta više.

[7] To su mali ali 'opasni' motori sa oznakom MR-103 proizvođača 'Aerojet Rocketdyna', koji se nalaze i na 'Dawnu' i do skora i na 'Cassiniju'.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar