Mali šatl Dream Cheaser (DS, "Drim Čejser" - "Maštolovac") kompanije Sierra Nevada (SNC) će se pridružiti kosmičkim brodovima Dragon (SpaceX) i Cygnus (Orbital ATK) u prevozu različitih materijala za američke astronaute koji borave na MKS. Planirano je šest teretnih misija do kraja 2024.

dream

Prva teretna misija raketoplana DS će krenuti krajem 2020. lansiranjem na vrhu rakete-nosača Atlas 5 Ujedinjenje alijanse lansiranja ULA (United Launch Alliance) koja posluje u okviru kompanija Boeing i Lockheed Martin.

Kompanija SNC je sa NASA-om potpisala ugovor na šest teretnih misija u okviru drugog programa Komercijalnih teretnih servisa (CRS-2). Pored SNC, kompanije SpaceX i Orbital ATK, koje su pobedile na prvom tenderu, su obnovile kontrakt sa NASA-om za prevoz korisnog tereta na američki segment MKS.  

Zanimljivo, prva teretna misija malog raketoplana DS će ujedno predstavljati i njegov prvi kosmički let. Podsećamo, SNC je mala kompanija, ima svega 4500 zaposlenih. Sedište kompanije je u Nevadi, dok ima ispostave u 19 saveznih država, takođe u Engleskoj, Nemačkoj i Turskoj. Vlasnici kompanije su Fatih i Eren Ozmen koji su turskog porekla. Od osnivanja, 1963. kompnija SNC se bavila uglavnom elektronikom, telemedicinom i proizvodnjom delova za satelite.  

ateriranje

Prvobitno, SNC je razvila projekat DS 2010. u takmičenju za komercijalne letove američkih astronauta, u drugom komercijlanom programu NASA-e. Međutim, tender su dobile kompanije Boeing (projekat CST-100 Starliner) i SpaceX (Crew Dragon). Bez obzira na neuspeh, kompanija SNC nije odustala od projekta jedinog raketoplana namenjenog čovekovom letu u kosmos, tako da su njegova testiranja nastavljena, ali bez finansijske podrške NASA-e.    

Dream Chaser može da na MKS preveze do 5,500 kilograma korisnog tereta, a da sa nje vrati na Zemlju do 2 tone. Za razliku od Dragona, čija se kapsula vraća na talase Pacifika, i Cygnusa koji, kao i ruski "Progres" sagoreva u atmosferi, raketoplan DS se na Zemlju vraća ko avion, na sletnu pistu Kenedijevog kosmičkog centra na Kejp Kanaveralu koja je godinama korišćena za povratak spejs šatla. U slučaju nužde, DS može takođe da sleti na bilo koji veći aerodrom.  

Posle dobijanja kontrakta NASA-e, u kompaniji SNC rade na gradnji prvog orbitalnog raketoplana. Sredinom godine njeni stručnjaci planirana je takozvana "kritična revizija" novog kosmičkog broda posle koje će se znati hoće li mini-šatl poleteti prvi put u kosmos krajem 2020. kako je sada planirano.

Atmosferska eksperimentalna verzija raketoplana DS je obavila poslednji probni let u novembru 2017. Tada je aparat podignut u vazduh pomoću helokoptera, zatim na visini od 4 kilometra pušten u slobodan let, posle čega se vratio kao jedrilica na pistu Armstrongovog istraživačkog centra NASA-e vojne baze "Edvards" u Kaliforniji.    

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar