NASA odlaže lansiranja privatnih kosmičkih brodova sa astronautima

NASA je odlučila da do proleća 2019. odloži prva lansiranja privatnih kosmičkih brodova "Dragon" kompanije "Spejs iks" (SpaceX) i "Starlajner" (Starliner) korporacije "Boing" (Boeing).

Ova odluka se povezuje sa nekoliko zahteva bezbednosti koje oba proponenta još uvek nisu zadovoljili da lansiranja budu obavljena pre kraja ove godine.

Ovo je zaključak analize na 38 stranica koju je grupa stručnjaka NASA-e za bezbednost kosmičkih letova obavila. Među ključnim faktorima rizika navodi se netradicionalni sistem punjenja raketnim gorivom i eventualni sudar kapsule sa meteoritom, kometom ili kosmičkim otpadom.

NASA je još iz vremena gubitka šatla "Kolumbija" 2003. donela nove standarde rizika kosmičkih letova. Po njima, gubitak posade u kosmičkim misijama je 1/270. Stručnjaci NASA-e smatraju da uprkos godina projektovanja i ispitivanja, obe kompanije nisu u stanju da dostignu ovaj stepen pouzdanosti svojih kosmičkih brodova u slučaju njihovih letova prema Mesecu. 

Poseban akcenat je stavljen na punjenje rakete-nosača "Falkon 9" kompanije "Spejs iks" gorivom i konstrukciju njenih rezervoara. Iako su timovi NASA-e i kompanije Ilona Maska nekoliko puta o tome razgovarali, još uvek ima nerešenih pitanja da bi NASA dala zeleno svetlo za prvo lansiranje "Dragona" sa američkim astronautima. 

n1
Pogled unutar kabine "Dragona"

Zanimljivo, pre ove odluke NASA-e kompanija "Spejs iks" je već odložila prvo lansiranje kosmičkog broda "Dragon" sa dvočlanom posadom za decembar ove godine. Isto je uradila i korporacija "Boing", ali uz ogradu da će "Starlajner" najverovatnije prvi put poleteti tek sledeće godine.

n2

Jedan od astronauta sa grupom inženjera "Boinga" provereva ergonomiku kabine broda "Starlajner" 

Što se prevoza američkih astronauta do Međunarodne kosmičke stanice (MKS) tiče, ova odlaganja sa komercijalnim lansiranjima neće uticati da planove NASA-e. Naravno, ukoliko ne dođe do dužih odlaganja posle 2019. Do kraja 2018. petoro američkih astronauta (tri muškarca i dve žene) će biti lansirani u kosmos na ruskim kosmičkom brodovima "Sajuz-MS". Takođe, u martu i septembru 2019. po jedno mesto na "Sajuzima" je rezervisano za astronautkinje Šenon Volker (Shannon Walker) i Eni Meklejn (Anne McClain).

n3

Astronautkinja Eni Meklejn za vreme vodenih priprema u Zvezdanom gradu

Ova mesta su zakupljena u okviru komercijalnog ugovora između NASA-e i "Roskosmosa" i duga koga RKK "Energija" otplaćuje "Boingu" za gubitke posle gašenje kosmodroma "Morski start". Korporacija "Boing" je od RKK "Energija" dobila pet mesta za američke astronaute na ruskim "Sajuzima" (jedan od njih uveliko leti na MKS), čime se na neki način obezbedila za izvesno vreme ukoliko odlaganja prvog lansiranja "Starlajnera" potraju. Što se NASA-e tiče, ona više ne planira da od "Roskosmosa" kupuje nova mesta za svoje astronaute.

Bez obzira na ova odlaganja, dolazi vreme privatnih kosmičkih brodova.   


Dve hiljade Emiraćana i samo 400 stanovnika Rusije žele u kosmonaute

Preko dve hiljade Emiraćana se prijavilo na prvi konkurs za kosmonaute koji je pre nekoliko nedelja raspisan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

Planirano je da u prvoj grupi Emiratskih kosmonauta bude četvoro kandidata. Očekuje se da prvi kosmonaut ove države poleti u kosmos 2021. kada UAE obeležava pedeset godina postojanja. Izbor će trajati tokom 2018, da bi sledeće godine bili imenovani prvi kosmonauti UAE.

Među prijavljenim ima i dosta žena.

UAE a 

 Svako stariji od 18 godina, dobrog zdravlja i više edukacije može da se prijavi na konkurs za prvog astronauta UAE

Iako to nije zvanično objavljeno, ima nagoveštaja da će se emiratski kosmonauti pripremati za kosmičke letove u Gagarinovom Centru za obuku kosmonauta (CPK) u Zvezdanom gradu. Pored CPK, u takmičenju organizacije priprema emiratskih kosmonauta su takođe i NASA i ESA. Pored toga, u Dubaji se gradi takozvani "Marsograd" u kome će se prvi kosmonauti Emirata delom pripremati.

Za to vreme, krajem prošle godine zatvoren je konkurs za prijem molbi kandidata za novu grupu ruskih kosmonauta. Konkurs je otvoren marta 2017. i trebao je da traje do leta prošle godine. Uprkos najavi da će kosmonauti ove generacije leteti i na Mesec, odziv je bio toliko slab da je produžen do kraja 2017. Ukupno, prijavilo se nešto više od 400 kandidata, među njima i 80 žena i isto toliko kandidata iz raketno-kosmičke industrije. U martu 2018. biće formirana nova grupa ruskih kosmonauta sastavljena od 6-8 kandidata. 

kinka Ana Kikina iz grupe kosmonauta 2012. je jedina Ruskinja koja se priprema za letove u kosmos

Iako je broj Ruskinja u odnosu na konkurs iz 2012. ohrabruje, slab odziv u državi sa takvom kosmičkom tradicijom, je razočaravajući. Kada je 2012. organizovan poslednji konkurs za prijem osmoro kosmonauta, a bio je to ujedno prvi javni konkurs, molbe je podnelo svega oko 300 kandidata. Niko od njih još nije leteo u kosmos, a kako stvari stoje moguće je da barem jedan kosmonaut iz ove grupe poleti tek 2020, osam godina posle izbora!


SAD planira 35 lansiranja u 2018. sa Kejp Kanaverala

Broj naučnih, vojnih i komercijalnih lansiranja sa Kejp Kanaverala će 2018. biti gotovo udvostručen i treba da dostigne rekordni nivo od 35.

Ovako veliki broj lansiranja, praktično po jedno svakih deset dana, zahtevaće ubrzanje servisnih radova na lansirnim postrojenjima, kako Kenedijevog kosmičkog centra NASA-e, tako i Istočnog vojnog raketnog poligona 45. kosmičkog krila Vazduhoplovnih snaga SAD.   

Sa kosmodroma na Kejp Kanaveralu biće obavljena četvrtina svih svetskih lansiranja. To je gotovo dva puta više u odnosu na 19. lansiranja obavljenih 2017. U ukupna broj od 35 lansiranja planiranih ove godine ubraja se i lansiranje balističke rakete "Trajdent" sa podmornice locirane u Atlantskom okeanu, nedaleko od obala Floride. 

cape canaveral florida usa
Mnogo lansiranja je planirano 2018. sa Kejp Kanaverala

Očekuje se da će počev od 2020, kada se na tržištu budu pojavile nove kompanije sa raketama-nosačima i kosmičkim brodovima, kao što je to "Blu oridžin" Džefa Bezosa i "Siera nevada" sa krilatim orbiterom "Drim čejzer" (Dream Chaser), broj lansiranja sa Kejp Kanaverala porasti do 48.     

Pored lansiranja, Kejp Kanveral je i jedini kosmodrom koji se trenutno koristi za povratak stepenova raketa-nosača "Falkon" Ilona Maska, i kosmičkih brodova budućnosti kao što je "Drim čejzer".  


Indija lansirala jednom raketom 31 satelit

Dvanaestog januara Indija je jednom raketom-nosačem lansirala 31 satelit.

Lansiranje je obavljeno sa kosmodorma koji nosi ime Satiša Dhavana (Satish Dhawan) raketom PSLV C40. Osnovni korisni teret je stoti indijski satelit Cartosat-2F. Sa masom od 710kg, ovaj satelit je namenjen daljinskom sondiranju zemljine površine.

Pored ovog satelita, u kosmos je lansirano još trideset malih, "propratnih" satelita različite namene. Najviše je američkih satelita, ima i nekoliko južnokorejskih, francuskih, kanadskih, finskih i indijskih. Njihove mase se kreću od 120kg (indijski satelit Microsat-TD) do jednog kilograma, koliko teži nekoliko američkih i južnokorejskih satelita.

Ovi mali sateliti su namenjeni ispitivanjima različitih tehnologija u kosmosu, daljinskom sondiranju površine planete, telekomunikacijama, proučavanju magentnog polja Zemlje i astronomskim osmatranjima. 

KVIndija

Ovo je bilo najduže "lansiranje" jedne indijske rakete, jer je postavljanje ovoliko satelita na planirane orbite trajalo gotovo dva i po časa. Ujedno, ovo je bilo prvo lansiranje rakete-nosača tipa PSLV posle neuspeha iz avgusta 2017. kada zbog toga što se zaštitni konus na vrhu rakete nije odbacio, korisni teret - satelit IRNSS-1H - nije dospeo na orbitu. Konačno, ovo je bilo 42. lansiranje rakete PSLV iz centra Satiša Dhavana i prvo indijsko lansiranje ove godine.

Na početku ove godine, beležimo takođe smenu na članom mestu indijske kosmičke agencije ISRO. K Sivan, jedan od najpoznatijih indijskih raketno-kosmičkih stručnjaka, "otac" rakete PSLV i utemeljivač kriogenih tehnologija u indijskoj raketnoj tehnici, imenovan je za rukovodioca indijske kosmičke agencije ISRO, na mesto Kirana Kumara. 


Januarska lansiranja

Januar 2018. je, što se kosmičkih lansiranja, krenuo žestoko. Do sada, pre isteka prve dve nedelja januara, obavljena su već šest lansiranja - tri kineska, dva američka i jedno indijsko.

Prvo je 8. januara sa Kejp Kanaverala raketa "Falkon-9" kompanije "Spejs iks" lansirala vojni satelit "Zuma", koji kako smo javili nije dospeo na orbitu. Uzroci neuspeha još vek nisu objavljeni, i pitanje je hoće li ikada biti obelodanjeni. Zatim je Kina obavila dva lansiranja. Tokom prvog, 9. januara raketom CZ-2D na orbitu su postavljena dva satelita daljinskog sondiranja "Gao đing" (03 i 04) mase po 560kg. Lansiranje je obavljeno sa rampe broj 9 kosmodroma Taj Juan. 

KV Kina

Kineski satelit "Gao đing"

Jedanaestog januara u kosmos su sa kosmodroma Sičan lansirana dva navigaciona satelita kineskog sistema "Bejdou" (26 i 27) pomoću rakete-nosač CZ-3B.

Samo dan kasnije, kao smo javili, Indija je raketom PSLV lansirala 31 satelit.

A onda, u isti dan, 13. januara obavljena su dva lansiranja u razmaku od oko devet časova. Prvo je iz raketnog centra Vandenberg u Kaliforniji lansirana raketa-nosača "Delta IV" sa vojnim satelitom NROL-47. Cilj misije, o kojoj nema detalja je da, kako je rečeno u Pentagonu, da "obezbedi američkoim vojnicima u celom svetu prijem neophodnih informacija za obavljanje potrebnih operacija". Ovo lansiranje je inače dva puta odlagano zbog tehničkih razloga.

KV Delta

Lansiranje rakete "Delta IV" sa vojnim satelitom

Takođe trinaestog januara, Kina je na orbitu postavila satelit daljinskog sondiranja površine Zemlje. Lansiranje je obavljeno sa kosmodroma Czju Cjuan u provinciji Gansu, na severozapadu Kine pomoću rakete-nosača CZ-2D. Bio je to 263. lansiranje rakete ove serije. 

Do kraja ovog meseca očekuju nas još dva lansiranja raketa kompanije Ilona Maska. Nadamo se da ćemo uskoro biti svedoci spektakularnog lansiranje najjače rakete današnjice, Maskovog džina FH kapaciteta 64 tona (istina, "vatreno" testiranje raketnih motora na lansirnoj rampi pre lansiranja je odloženo bez objašnjenja). Poslednje informacije govore da će lansiranje biti obavljeno 25. januara. Krajem meseca, biće obavljeno još jedno lansiranje u režiji Ilona Maska, kada će raketa "Falkon-9" izbaciti na orbitu jedan telekomuniakcioni satelit.  U manifestu lansiranja za januar takođe se govorilo o dva lansiranja rakete "Falkon-9" u istom danu (30. januara), sa Kejp Kanaverala i Vendeberga. Za sada se međutim govori samo o jednom lansranju, tako da je moguće da je lansiranje "Falkona" sa Vandeberga odloženo za februar.

lake rakete 

Dve super-lake rakete-nosači - japanski "Epsilon" (levo) i američko-novozelandski "Elektron"

Takođe, pre isteka januara biće obavljena još dva kineska lansiranja, jedno lansiranje američke rakete "Atlas V" i evropske "Arijane V". Posle prošlogišnjih neuspeha, japanski i stručnjaci američko-novozelandske kompanije "Roket lab" (Rocket Lab) planiraju da 16, odnosno 20. januara ponovo lansiraju super-lake rakete "Epsilon" i "Elektron". Nosivost japanskog "Epsilona" za nisku orbitu je 1200kg, dok "Elektron" može da izbaci setalit mase do 400kg na nisku orbitu oko Zemlje.   


Lansiranje modula "Nauka" može biti odloženo za 2019.

Sasvim je moguće da lansiranje ruskog naučnog modula MLM "Nauka" prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) bude odloženo za drugi kvartal 2019.

Iako još uvek nema zvanične informacije o novom odlaganju lansiranja, kako pojedini ruski analitičari kažu "mnogostradalnog" modula "Nauka", samo je pitanje dana kada će "Roskosmos" to i obelodaniti. Naime, govori se o tako velikom obimu poslova radi odstranjenja problema koji su nastali tokom montažnih radova pogonskih sistema modula pre mnogo godina u Centru "Hruničev", da lansiranje planirano za 20. decembra ove godine, uz spajanje uz ruski sgement MKS 27. decembra 2018. pada u vodu.

Trenutno, ruski stručnjaci grozničavo rade na čišćenje svih magistrala pogonskog sistema, rezerovara, ventila - praktično kompletnog sistema za smeštaj i pumpanje raketnog goriva modula "Nauka". Kao što smo nekoliko puta pisali tokom poslednjih godina, kada je modul prebačen iz Centra "Hruničev", gde je proizveden u RKK "Energija' radi ugradnje naučne opreme i drugih sistema, ustanovljeno je da su magistrale pogonskog sistema "zagađene" česticama prašine i metalne piljevine. Ona se skupila u cevima kroz koje bi trebalo da protiče gorivo iz rezervoara prema raketnim motorima u vreme zavarivanja delova pogonskog sistema. Tada je otvorena Pandorina kutija, jer se, kada je modul vraćen "Hruničev" na odstranjenej ovih problema, ustanovljeno da je gotovo svaki element pognskog sistema, uključujući i rezervoare, kontaminiran otpacima nastalih obradom metala u najranijoj fazi gradnje modula. Kao što je poznato, modul MLM je služio kao dvojnik modula "Zarja" koji je krajem 1998. postao prvi deo MKS.

Najveći problem u pročišćavanju sistema modula je vezan za rezerovare, jer su stručnjaci, da bi dospeli do kontaminiranih delova unutar rezerovara trebali da razviju posebnu tehniku bez njihovog otvaranja. Zbog tehničkih karakteristika rezervoara tog vremena, njihova zamena nije bila moguća, tako da je krenuo posao kome, koliko se može videti nema kraja. U rezervoarima modula "Nauka" inače treba da bude smešteno preko dve tone raketnog goriva za neophodne operacije za vreme susreta i spajanja sa MKS. 

KV Nauka
Strana modula "Nauka" sa skinutim panelima radi lakšeg pristupa njegovim sistemima

 U Moskvi se inače trenutno nalaze i evropski stručnjaci rade na instaliranju pojedinih kritičnih sistema modula "Nauka" pre njegovog transporta na Bajkonur. Holandski inženjeri rade na kompletitanju evropske robotizovane ruke ERA koja će na Bajkonuru biti montirana na spoljašnjoj površini modula. Prethodno, svi elementi modula, uključujući i ruku ERA, će proći kroz detaljna ispitavanja u RKK "Energija".

Prema nezvaničnim informacija da bi modul bio lansiran 20. decembra, on treba biti transportovan na Bajkonur pre isteka marta. Tamo stručnjacima treba najmanje sedam meseci da obave sve neophodne provere modula i rakete-nosača "Proton-M", ugrade modul na vrh trećeg stepena i testiraju sve intefejse između modula i rakete.    

Modul “Nauka” može biti lansiran krajem godine

Moguće odlaganje lansiranja modula \"Nauka\"

Problemi ruskih inženjera s \"Naukom\"

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   

drago
0 #1 drago 14-01-2018 16:20
Grujo znam da ne odgovaraš na pitanja, što nije u redu :-)
Znači li da je ruskom kosmičkom program odzvonilo I da američke sankcije I neprestana trka u naoružanju sada pokazuju efekte? Mislio sam da će saradnja EU I Rusije biti plodonosnija, ali vidim da se vise ni Ariana 5 ne pominje.

Inače, text je super - baš kakav treba da bude za ovakav sajt, a ne ko ja na 50 strana :-(

Koliko je stepeni sada kod tebe?
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži