Tradicionalno, svake godine prikazujem presek prošlogodišnjih lansiranja. I ove ću. Financijska situacije je globalno teška u čitavom svetu, ali su politički, strateški i ekonomski pritisci sve veći, što se prelama i u kosmičkoj industriji.

2017. je zatvorena sa 90 orbitnih lansiranja, od kojih je samo 6 bilo neuspešno. Sjedinjene Države, sa 29 misija, već drugu godinu za redom su na čelu po broju lansiranja, najviše zahvaljujući frenetičnoj aktivnosti 'SpaceX-ove' rakete 'Falcon 9'. Ovo je drugi put još od 1999. godine da Rusija, sa 21 lansiranjem, nije lider po lansiranjima u svetu. Prati ih Kina na trećem mestu sa 18 raketa, što je daleko od njihovih prvobitnih planova zahvaljujući neuspehu prilikom 2 lansiranja.

Prošle godine uvod je izgledao ovako:

'2016. godine izvršena su 84 orbitna lansiranja, od kojih su 4 završena neuspešno (uz to je jedna američka raketa eksplodirala na rampi nekoliko dana pre uzletanja). Za sve nas, najveća novost da je ove godine Rusija izgubila neprikosnoveno prvo mesto po broju lansiranja u kosmos. Morali bi da se vratimo ni manje ni više nego čak u 1999. godinu da bi se našli u godini kada Rusija nije nosila zlatnu medalju u ovoj kategoriji. Da stvar bude gora, ove godine ih nisu pretekli samo Amerikanci, nego i Kinezi. Sa 22 lansiranja svaka, SAD i Kina su podelila prvo mesto. Naravno, ovo nije prvi put da se Kina izjednačuje po broju lansiranja sa Amerikom (2012. Kina je čak i pretekla SAD), iako je ovo bila rekordna godina za Kinu po broju lansiranja.'


U 2017. Rusija je nastavila da drži monopol u letovima ljudskih posada na ISS – verovatno poslednji put – i tradicionalno izvela četiri lansiranja 'Sojuza' godišnje. Što se tiče ostalih međunarodnih učesnika, nikakvih osobitih poduhvata nije bilo, mada ne treba zaboraviti rekord od 104 satelita koje je u orbitu odnela indijska raketa 'PSLV' u misiji C37.

1
Kosmička lansiranja tokom 2017. po zemljama
. U ruska lansiranja su uključena i ona iz Francuske Gijane i raketa 'Zenit'. Lansiranja rakete 'Electron' se vodi kao zelandska, mada kompanija ima veze sa Amerikom.

Što se tiče neuspeha, Rusija je završila godinu bez negativnih iznenađenja rakete 'Proton', ali je zato zabeležila sramni kvar prilikom druge misije 'Sojuza' sa Vastočnog izazvanog softverskom brljotinom u dodatnom stepenu 'Fregat'. Kina je imala dva kvara na dve različite rakete, 'CZ-5' i 'CZ-3B', što je izazvalo pravu lavinu otkazivanja misija svih tipova. Protekla je još jedna godina bez ikakvog ozbiljnog problema putničkih brodova 'Sojuz', uspeh koji se često ne vrednuje na pravi način. Bajkonur je bio centar sa najvećim brojem lansiranja, 13, a pratio ga je kosmički centar Kenedi sa 12 (sve 'Falcon 9'). Ako im dodamo lansiranja iz baze Kejp Kanaveral i centra Kenedi, koji su u susedstvu, imamo 19 orbitnih lansiranja sa Floride.

2
Orbitna lansiranja i rakete 2017.

3
Kosmička lansiranja prethodnih godina.

4
Pokušaji lansiranja različitih porodica raketa.

S A D

2017. je bez sumnje bila godina 'SpaceX'. Možda nije poslednja u kojoj je ta kompanija protagonista, ali je prva u kojoj je 'Falcon 9' bio daleko najzastupljenija raketa. Zapravo, sa 18 lansiranja iza sebe, 'Falcon 9' je nadmašio 'Sojuz' i zapravo još od 1966. nijedna američka raketa nije imala toliko misija u samo jednoj godini. Prošle godine 'SpaseX' je prvi put započeo dugoočekivano višekratno korišćenje prvih stepena 'Falcona 9'. To je urađeno u visokom stilu: tokom 2017. Maskova kompanija je iskoristila pet oporavljenih raketnih stepeni i do sada ih je nakupila ukupno petnaest. 'SpaceX' je odlučio da više ne čuva prve stepene nazvane 'Block 3' najstarije rakete[1], tako da je prilikom lansiranja misije 'Iridium 4' pušteno da stepen padne i ostane u okeanu. Sledeće godine 'SpaceX' će predstaviti verziju 'Block_5'[2] rakete 'Falcon 9' sa mogućnošću makar deset korišćenja bez dodatnog popravljanja, zbog čega je čuvanje starih stepeni postalo bespotrebno

5
Spuštanje prvog stepena 'Falcona 9' posle špijunske misije NROL-76.

2017. godine 'SpaceX' je u misiji 'Dragon SpX-11' predstavio prvu kapsulu 'Dragon' koja je bila već korišćena tri godine ranije i nastavio da eksperimentiše sa spašavanjem vrha raketa radi ponovnog korišćenja. Rampa SLC-40 na Kejp Kanaveralu je nedavno u decembru ponovo postala operativna (nakon prošlogodišnjeg incidenta), te sada kompanija ima na raspolaganju tri rampe za lansiranje (SLC-40 i 39A na Floridi i SLC-4E na Vainbergu). Kompanija je 2017. vršila lansiranja sa rampe 39A kosmičkog centra Kenedi, koju su koristile 'Apollo' misije i spejs-šatlovi. Maskova kompanija je sa te legendarne rampe izvela 12 lansiranja. 'SpaceX' je prošle godine takođe debitovao i sa misijama za Ministarstvo odbrane i učestvovao u lansiranju misterioznog satelita NROL-76[3] i pete po redu misije malog transportera X-37B, što je važan korak u konsolidaciji položaja kompanije na tržištu lansiranja u odnosu na glavnog konkurenta ULA[4].

6
Lansiranje 'Falcona 9' sa špijunskim satelitom NROL-76 (USA 276) sa rampe 39A centra KSC.

Postoji i negativna strana. 'Falcon Heavy' je odložen za još jednu godinu, iako se pominje da bi problo lansiranje moglo biti početkom nove godine. Naravno, Maskova odluka da lansira svoj automobil 'Tesla Roadster' kao teret nove rakete stvorio je veliki reklamni cunami koji treba da kompenzuje sve češća odlaganja nove rakete. 'SpaceX' je takođe objavio da do daljnjeg odustaje od projekta Marsove kapsule 'Red Dragon' nakon što je otkazao i letilicu 'Dragon 2'. S druge strane, Mask je objavio novi plan za osvajanje solarnog sistema, uključujući Mars, sa raketom 'BFR' ('Big Fucking Rocket') i odgovarajućim brodom. 'BFR', koja će moći kompletno da se koristi više puta i sa trenutnom nosivošću uporedivom sa 'Saturnom V', trebalo bi da tokom sledeće dekade zameni 'Falcon 9'.

7
Poređenje veličina savremenih raketa. Monstrum na kraju je 'MFR'.

8

9
Raketa 'BFR' u koloniji 'Moon Base Alpha'.

10
Kompanija 'Orbital ATK Inc.' je imala 3 uspešna lansiranja u 2017. sa tri različite lokacije. Kompaniju je krajem prošle godine kupio 'Northrop Grumann' za $8 milijardi.

'Atlas V' je uspešno uzleteo šest puta u 2017, noseći špijunske satelite NROL-79, NROL-42 i NROL-52, treći satelit SBIRS za rano upozoravanje, Nasin satelit TDRS-M za praćenje i prenos podataka, i 'Orbitalov ATK' sedmi operativni kargo-brod 'Cygnus'. 'Delta IV' je poletela samo jednom, noseći globalni satelit 'Satcom 9', a 'Delta II' je izvela svoju pretposlednju misiju noseći meteo-satelit 'JPSS-1'.

2017. je bila godina u kojoj smo posle 19 godina i 335 dana rekli goodby mitskoj sondi 'Cassini'. Nakon okončanja poslednje faze misije, Grand Finale, sonda je 15. septembra dezintegrisana u Saturnovoj atmosferi. Prethodno je napravila 22 orbite koje su je dovele do prolaska kroz procep između planete i prstena. Nakon 13-godišnje misije, NASA i čovečanstvo je reklo zbogom poslednjoj sondi u Saturnovom sistemu za života mnogih od nas.

11
Jedna od mnogih 'poslednjih slika' sonde.

U ostatku Sunčevog sistema, 'Opportunity' opstaje na površini Marsa (već 5100 dana!), 'Curiosity' provodi petu godinu u istraživanju kratera Gale nakon ozbiljnog kvara bušilice koji je pretio da okonča misiju i delimične popravke, 'Juno' nastavlja da istražuje unutrašnjost Jupitera i nastavlja da nas iznenađuje divnim fotografijama atmosfere (vidi ovo), 'Dawn' je zasluženo dobio produženje misije oko Ceresa, a 'New Horizons' je tako korigovao trajektoriju da će sonda proletela pored asteroida MU69 1. januara 2019. u pravo vreme (oko 5 sati popodne po našem, da bi osvetljenost bila idealna).

Flotila sondi oko Marsa, 'Mars Odyssey', 'Mars Reconnaissance Orbiter' i 'MAVEN', nastavljaju da rade pateći od ponekih boleština, kao i 'Lunar Reconnaissance Orbiter' oko našeg satelita. 'OSIRIS-REx' je ponovo u septembru proleteo na visini od 17.000 km iznad Zemlje na svom putu ka asteroidu Bennu. Na ISS biohemičarka Peggy Whitson (1960) postigla je američki rekord u ukupnom boravku u kosmosu sa 665 dana[5] (apsolutni rekorder ostaje pukovnik Genadi Ivanovič Padalka, sa ukupno 879 dana!). U isto vreme NASA je selekcionisala 12 novih astronauta.

12
'Curiosityjev'
selfi od 19. decembra. Ako se pitaš kako on to radi a interesuje te odgovor, pročitaj ovo.

13
Jupiter viđen sa sonde 'Juno' za vreme osmog prolaska kroz perijov.

14
Zemlja i Mesec viđeni 25. septembra kamerom NavCam 1 'OSIRIS-RExa' sa udaljenosti od milion kilometara.

R U S I J A

2017. jeste bila 60-godišnjica lansiranja 'Sputnjika', ali generalno nije bila dobra za Rusiju u kosmosu, mada nije bila ni posebno katastrofalna. Raketa 'Proton' je četiri puta lansirana bez problema a 'Zenit' se vratio na rampu u Bajkonuru, mada u samo jednoj misiji[6]. 'Sojuz' se ponovo nametnuo kao uzdanica ruskog kosmičkog programa i zaslužan je za slanje tri 'Progressova' teretna broda i četiri putnička broda na ISS. U februaru, veteranska verzija rakete 'Sojuz-U' izvela je 786. i svoj poslednji let[7].

2017. Rusija je ka Međunarodnoj stanici lansirala tri broda 'Progress' (Progress MS-05, MS-06 i MS-07) i četiri broda 'Sojuz' (MS-04.MS-05, MS-06 i MS-07), i sve sa uspehom.

Drugo lansiranje sa novog kosmodroma Vastočni završilo se katastrofom zbog softverske greške u računaru dodatnog stepena 'Fregat'. Bio je to prvi put da se 'Fregat' koristi sa tog kosmičkog centra i izgleda da se niko nije setio da proveri nove koordinate. Konflikt sa Ukrajinom nastavlja da uriče na broj ruskih lansiranja, jer više ne raspolažu raketama 'Zenit' i 'Dnepr'.

15

16
Sve 'Sojuz' rakete koje nisu letele ka ISS bile su tipa 'Sojuz 2', uključujući pet 2.1b, dve 2.1a i jednu 2.1v – četiri su lansirane sa Plesecka (satelit 'Tundra' za rano upozoravanje, navigacioni satelit 'GLONASS', 'Kosmos-2519' i špijunski 'Lotos'), jedna sa Bajkonura sa 73 satelita, i jedna sa Vastočnog. Dva 'Sojuza' su lansirana iz Francuske Gijane sa satelitima 'Hispasat 36W-1' i 'SES 15'.

17
Lansiranje 'Sojuza MS-05'.

U međuvremenu, nastavile su se sapunske opere ruske aeronautičke industrije. Prošle godine predstavljen je projekat super-teške rakete 'Sojuz-5', poznate i kao 'Feniks' (ili 'Sunkar' na kazačkom), koja bi trebalo da zameni 'Zenit-2' i 'Proton Medium'. To je takođe bila godina u kojoj je srušena slika slavne moskovske kompanije Hruničev nakon skandala vezanih za neuspehe raketa 'Proton' – iako prošle godine nije bilo nijednog – i nesrećne sudbine modula 'Nauka' (MLM), koji će izgleda zauvek ostati na zemlji zbog kontaminacije šest rezervoara za gorivo[8]. Kao rezultat toga, Hruničevljeva raketa 'Angara A5', koja treba da zameni 'Proton' i postane glavni ruski teški lanser[9], još jednom je odložena[10]. Kremlj i Roskosmos sada sve karte stavljaju na 'Sojuz-5'/'Feniks', 'Ruski Zenit', kao na svoju sledeću lansirnu zvezdu, iako će njegova nosivost biti manja od 'Protona' ili 'Angare A5'. Coupe de grace 'Angare A5' predstavlja odluka da se lansiranje budućeg putničkog broda 'Federacija' obavi sa Bajkonura 'Feniksom', tako da konstruisanje rampe za 'A5' na Vastočnom više nije ruski prioritet. U isto vreme ruska industrija nastavlja da duma kako da ponovo upotrebljava glavne komponente ispaljenih raketa i tako isprati metod 'SpaceX-a', ili možda nastavi sovjetsku tradiciju višekratnih bustera sa krilima, 'Bajkal'. Možda neće direktno prihvatiti takvu tehnologiju? Niko ne zna. A svake godine 'SpaceX' čini sve veće korake…

18
Varijante 'Angare 5':
originalna verzija 'Angare 5' sa dodatnim stepenom 'Briz-M' (levo); sledi 'pojačana' varijanta sa vodoničnim stepenom 'KVTK'; u sredini je 'Angara 5P' prikazana kao dvostepena varijanta, koja je kasnije prepravljena u trostepenu verziju; predzadnja je 'Angara 5V', sa vodoničnim III stepenom adaptiranim sa projekta 'Rus-M'; na vrhu se takođe nalazi pojačani 'KVTK' stepen; (desno): 'Angara-5V' sa letilicom 'PTK NP' i dodatnim stepenom zasnovanom na 'Bloku DM'.

19
Hruničevljev buster 'Bajkal' koji nikad nije ušao u upotrebu. Super ideja! Svaki buster je trebalo da ima raketni motor RD-191 potiska 200 tona a povratak na zemlju obezbedio bi mlazni motor RD-33 koji koriste 'Migovi 29'; busteri su trebali da budu u kompletu sa raketom 'Angara'. Prvi put je prikazan na sajmu u Parizu 2001.

20

21
'Proton-M'
prilikom lansiranja satelita 'AMazonas 5' sa kosmodroma Bajkonur.

22
Trosed 'Sojuz MS-05' prilikom pristajanja na ISS u julu 2017. Bio je to 134. let brodova ove klase. Brod je vratio na Zemlju u decembru nakon 139 dana u orbiti.


Rezultati Rusije 2017.

E V R O P A

Evropa nastavlja svoj trend i već treću godinu za redom ima po 9 lansiranja godišnje. Prošle godine je bilo tri misije raketa 'VEGA' (Vettore Europeo di Generazione Avanzata) i šest 'Ariane 5'. Prošle godine je odobrena nova verzija 'Vege', 'Vega E' ('Vega Evolution'), koja će predstavljati referentnu raketu na polju malih raketa. Projekat bespilotnog orbitnog kosmoplova 'Space Rider', kojim rukovode Italijani, dobio je zeleno svetlo. Evropska industrija nastavlja svoj spori i umereni odgovor na izazov 'SpaceX-a' kroz programe 'CALLISTO' (Cooperative Action Leading to Launcher Innovation in Stage Toss back Operations) i 'Prometheus', koje promovišu Francuzi.

Što se tiče istraživanja Sunčevog sistema, sonda 'Mars Express', lansirana još 2003. godine, nastavlja da istražuje Mars, a 'ExoMars Trace Gas Orbiter' je proveo godinu u manevru aerokočenja da bi sledeće godine ušao u radnu orbitu.

23
U osnovi raketa 'Ariane 6' i 'VEGA' nalazi se prvi stepen P120.

24
Hipergolički dodatni stepen AVUM (Attitude Vernier Upper Module).

25
Italijani su dugo studirali nekoliko dizajna 'Space Ridera'. Na kraju je odabran najjednostavniji (levo), sličan letilici 'IXV'.

26
Misija VA2399 rakete 'Ariane 5'.

27
'Ariane 5ES'
nosi satelit 'Galileo FOC-M7' u orbitu.

28
Zemlja pod nogama francuskog astronauta Thomasa Gautiera Pesqueta (1978) tokom svemirske šetnje u januaru. U orbiti je proveo skoro 200 dana.

K I N A

2017. je bila loša godina za Kinu. Ovaj azijski džin je planirao da izvede 30 lansiranja, ali ih je izveo samo 18 zbog dva neuspeha svojih raketa. Nijedna od njih nije bila katastrofalna, ali je naterala kinesku aeronautičku industriju da malo napravi pauzu. Nova teška raketa 'Dugi Marš CZ-5' imala je problem sa kriogenim motorom centralnog stepena tokom druge misije te nije uspela da odnese u orbitu satelit 'Shijian 18'. Rezultat je bio da su sve misije ove rakete otkazane. Incident je naročito uticao na lunarnu sondu za uzimanje uzoraka 'Chang'e 5', koja je trebalo da bude lansirana prošle godine, a sada je odložena za 2019.

29
13-tonski bespilotni teretnjak 'Tianzhou 1' viđen sa kosmičke laboratorije 'Tiangonga 2' tokom spajanja. Sistem za spajanje je identičan sovjetskom sistemu APAS 89.

Najveći uspeh Kine u 2017. je lansiranje 'Tianzhoua 1' (kin. 一号), prvog kineskog teretnjaka, pomoću rakete 'Dugi Marš CZ-7'. Brod 'Tianzhou' će postati ključni elemenat arhitekture buduće kineske orbitne stanice. Između aprila i septembra 'Tianzhou 1' se nekoliko puta spajao sa stanicom 'Tiangong 2' i triput uspešno izveo pretakanje goriva.

Paralelno, lunarna sonda 'Chang'e 3' je još uvek aktivna na površini i nastavlja da šalje podatke sa ultraljubičastog teleskopa.

30
Lansiranje 'CZ-5 Y2'.

31
Kinezi posmatraju drugo lansiranje 'Dugog Marša 7'.

All 90 launches of orbital rockets from 2017 from Space Sheep on Vimeo.

32
Japanska raketa 'H-IIA'

33
Indija drži jedan redak rekord – 104 satelita lansirana jednom raketom!

34
Sa Novog Zelanda je u maju lansirana raketa 'Electron' u svoj prvi probni let. Let je bio jako kratak zbog kvara telemetrije na zemlji. Raketa je ipak letela pod američkom zastavom.

 

[1] Na početku je kompanije imala nekoliko naziva za svoje pojedine rakete. Recimo, 'Block 3' je prvi stepen rakete 'Falcon 9 v1.2' ili kako su je zvali 'Full Thrust', dok je 'Block 2' bio prvi stepen rakete 'Falcon 9 v1.1'. 'Block 1' je bio stepen još starije i manje verzije rakete.

[2] Blok će imati 7-8% veći potisak, poboljšan sistem za kontrolu leta radi smanjenja potrošnje goriva.

[3] Lansiran je u maju i proleteo je brzinom od 1800 km/h na samo 6 km od ISS!

[4] Kompanija nastala 2006. spajanjem određenih specijalizovanih delova 'Boeinga' i 'Lockheeda' koji zadovoljavaju potrebe vojske i špijunskih organizacija zemlje. Njihove su rakete 'Delta II', 'Delta IV' i 'Atlas V', a za par godina će napraviti i novu, 'Vulkan'. Već duže najavljuju da će umesto ruskih motora koje sad koriste početi da prave domaću verziju za Nasine potrebe. Zbog velike konkurencije sa 'SpaceX' moraće da do 2021. smanje broj lansirnih rampi sa 6 na samo 2.

[5] Ona drži nekoliko rekorda: sa preko 60 sati, drži 3. mesto u ukupnom EVA vremenu, sa 57 godina, najstarija je žena u kosmosu, dvaput je bila zapovednik ISS...

[6] To je bila ona problematična misija sa angolskim satelitom, koja se umalo nije završila propašću.

[7] Strava raketa, sa rekordnih 47. lansiranja u 1979! Od maja 1973. uspešnost lansiranja je 97,3%!

[8] Letilica MLM poseduje ukupno šest cilindričnih tankova (77KM-6127-0), svaki od po 400 litara. Dva od njih služe za čuvanje gasa pod visokim pritiskom a ostala četiri za gorivo (UDMH) i oksidator (N2O4) pod malim pritiskom, ukupne težine 2.432 kg. Ta količina je dovoljna da odnese laboratorijski modul MLM do ISS nakon odvajanja od III stepena noseće rakete ('Proton' ili 'Angare A5').

[9] Na sajtu kažu da ako bi 'Proton' bio lansiran sa Plesecka na LEO, onda bi imao nosivost 22 tone, dok će 'Angara' na istu visinu nositi 24,5 tone. Međutim, 'Protoni' mogu da se lansiraju samo sa kazahstanskog Bajkonura, dok je Pleseck na samo par stotina km od Moskve.

[10] Odloženo je njeno uvođenje u aktivnu službu – njeno probno lansiranje je uspešno izvedeno još krajem decembra 2014. sa Plesecka. Prva raketa je bila teška 763,6 tona, što je bilo 10 tona manje od zvanične specifikacije.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži