Indija je čudo! Već milenijumima zadivljuje svakog ko se imalo upozna sa njom. Nisu joj odeleli ni Aleksandar Makedonski, ni Bitlsi, ni Tito ... a među mnogima sam i ja. Sve što može da se pročita o indijskoj kosmonautici na našem sajtu napisao sam ja[1]: nekoliko velikih drevnih i savremenih indijskih matematičara zauzimaju lepo mesto u mojoj poslednjoj knjizi, a titulu najlepše rakete za mene bez dileme nosi 'DSLV'. Jedna su od svetskih ekonomija koje već godinama beleži najveći rast a glavni su regionalni 'protivnik' kineskog džina.

Šta ih čini takvim?

i1
Nacionalna kosmička agencija ISRO je julsko lansiranje nazvala 'istorijskim danom'.

Indijska kosmička istraživačka organizacija (ISRO) je letos sa svog kosmodroma Šriharikota lansirala svoju najtežu raketu do sada – bila je teška 640 tona i mogla je da ponese satelit težine 3 tona! Rukovodstvo zemlje i narod su bili u euforiji, a u novinama su pisali da je raketa 'teška kao 200 debelih slonova' ili '5 krcatih džambo-džetova'! Naročito veselje je izazivala vest da je njihova raketa 'viša od njujorške Statue slobode'! Malo je pomagana činjenica da im je raketa još daleko od Nasinog 'Saturna V', korišćenog od 1967. do 1973, koji je imao nosivost gotovo četiri puta veću od indijske 'GSLV Mark III'.

Zapad nastavlja da cinično kritikuje Indiju što troši (svoje) rupije na kosmičke projekte dok im skoro četvrtina populacije živi ispod zvanične granice siromaštva (iznosi $1,2 dnevno po glavi) a šestina umire od gladi, iako podaci govore da imaju šestu ekonomiju po vrednosti na svetu, koja već decenijama beleži privredni rast šest puta veći od našeg!

i2

Zašto je onda Indija toliko zainteresovana za kosmos? Da ne bi tražio odgovor na Marićevoj televiziji, poslušaj šta kaže Tamilac Sivaramakrishnan Parameswaran, novinar BBC-ja. Ko izgovori ovo ime truput za redom, zaslužuje sliku sa Svetom kravom ili makar baklavu. Indijsku.

JEFTINI SU

Indija tvrdi da troškovi letošnjeg lansiranja nisu bili toliko ogromni ako bi se merili po međunarodnim standardima. Trošak je iznosio svega oko 5 miliona dolara[2].

i3
ISRO
je lansiranje nazvalo 'istorijskim danom'.

Pošto se očekuje da će eksploatacija ovog tipa rakete trajati makar jednu deceniju, realno je za očekivati da će operativni godišnji troškovi vremenom opadati – do nivoa za koji indijska kosmička industrija tvrdi da će biti 'vrlo niski'.

Indija iz godine u godinu povećava budžetska izdvajanja za naučna istraživanja, a posebno za izučavanje kosmosa[3]. Zapravo, to je delimičan odgovor na kritike da zemlja ne troši koliko bi trebalo za finansiranje nauke i tehnike.

Ovde treba samo da podsetim da su u Aziji Indiji konkurencija po pitanju istraživanja kosmosa Kina, Japan, Iran i možda Izrael, a sad se pojavila i Južna Koreja[4]. Samo u poslednjih 5 godina, Kina je lansirala u kosmos 110 raketa, Indija 26, Japan 20, Iran 6 a Izrael 2 (Severna Koreja 3!) Ukupno, Indija je do sada lansirala čak 90 raketa u kosmos! Uz to, lansirali su satelit 'GSAT-9' na sopstveni (indijski) jonski pogon, vlasnici su najjače rakete u Aziji na čvrsto gorivo i imaju motore CE-20 druge najjače u Aziji, i još mnogo toga…

INDUSTRIJA U NALETU

Sjedinjene Države, Franciska (EU) i Rusija drže skoro 75% industrije vredne preko $6 milijardi vezane za lansiranje satelita – industrije koja je sve unosnija.

Indija se sada nada da će jače 'zagaziti' u taj biznis.

i4
Samo uzak krug zemalja na svetu ima potencijal da lansira velike satelite. Njihov novi raketni motor na kriogeno gorivo (i sa ruskim patentima) predstavlja jedan od najjačih na svetu.

'Kosmička ekonomija' uključuje lansiranje različite vrste komercijalnih satelita težine od par kilograma pa do više stotina pa i hiljada kilograma.

U multimilijardskoj industriji, Indija je do sada učestvovala sa ispod 0,5% – a Kina sa samo 3% na tržištu, sudeći prema podacima Udruženja satelitske industrije (SIA).

U prošlosti Indija nije bila u stanju da nagovori strane kupce da lansiraju svoje satelite induskim raketama zbog ograničenja samih raketa, usled čega je nacija veoma zavisila od Francuza i njihovih lansirnih raketa.

Od letos, to se preselilo u prošlost. Zato su odmah napravili kosmički rekord lansiravši nevoravatnih 104 satelita jednom jedinom raketom – neverovatan skok u odnosu na prethodni ruski rekord od 37 komada!

PROMENA TRŽIŠTA

Svetske procene su da će u sledećoj deceniji biti lansirano preko 2.500 komercijalnih satelita težih od 50 kg, što će kosmičkoj industriji doneti oko $304 milijarde (oko $30 milijardi godišnje, što je povećanje od 25% u odnosu na prošlu dekadu).

i5
Lansiranje u kosmos je ogroman i narastajući biznis u svetu. Mnoge sankcije sprečavaju određene zemlje u razmeni tehnologije dobrim delom i zbog tog. Indija je bila jedna od njih. Mislim da su i sada pod nekom međunarodnom tehnološkom zabranom koja je obojena politikom.

Većina meteoroloških i komunikacionih satelita teži oko četiri tone[5], te su potrebne masivne rakete da bi ponele toliki teret.

Svojim poslednjim lansiranjem, Indija je poslala snažnu poruku međunarodnoj zajednici da oni poseduju jeftinu alternativu.

i6
Indijski mediji su najavili lansiranje domaće rakete 'teške kao 200 odraslih slonova'.

Sredinom februara 2017. Indija je iz Andra Pradeša za samo $15 miliona lansirala svoju raketu 'PSLV-C37' koja je na visinu od preko 500 km ponela 104 satelita, od čega su 101 bili međunarodni! Svima je postalo jasno da se Indija ne šali.

Globalno tržište satelita – koje obuhvata izgradnju, lansiranje i održavanje veze s njima – vredi stotine milijarde dolara – raste svake godine geometrijskom progresijom i praćeno je sve većom potrebom sveta za povezivanjem.

Analitičari kažu da bi zahvaljujući svojim nižim cenama, Indija čak mogla da postane centar rastuće industrije lansiranja satelita.

HRABRENJE DRUGIH

Pojedine velike regionalne sile sumnjaju u indijske argumente da zemlja ulaže velike investicije u naučni razvoj, jer smatraju da se sveobuhvatni društveni razvoj slabo vidi[6].

Milioni ljudi u Indiji pate zbog nedostatka pitke vode. Pošto praktično sva voda na ovaj ili onaj način zavisi od lednika na Himalajima, a zbog svetskog otopljavanja oni nestaju, smatra se da će u ovom veku stotine miliona ljudi koji su danas naseljeni oko velikih reka biti primorani da migriraju kada one presuše. Srbija ih čeka!

i7
Milioni ljudi u Indiji još uvek nemaju pristup čistoj pitkoj vodi, redovnom elektro-napajanju, sanitarijama, putnom i železničkom saobraćaju, između ostalog.

Ali vladini zvaničnici tvrde da su troškovi na nauku i tehnologiju sigurni vodiči ka opštem rastu standarda i društvenog razvoda.

Letošnje lansiranje je pravi dokaz za to. Indija se nada da će time potstaknuti razvijene zemlje da pre koriste indijske rakete od skupih zapadnih.

I bez obzira na spoljnje kritike, Indija je rešila da još više otvori kasu – budžet je povećan i sve nagoveštava da prave planove za misiju na – Veneru!

Uskoro ću da napišem o sledećem velikom projektu indijske kosmičke industrije.

i8

i9

Indijska dvostepena raketa 'GSLV Mark III' (Geosynchronous Satellite Launch Vehicle Mark III; Hindi: भू-तुल्यकाली उपग्रह प्रक्षेपण वाहन एमके-३) poletela je prvi put 5. juna ove godine.

 

[1] Samo neki od textova koje sam uspeo da nađem u arhivi; 'Indija – zemlja čuda i razvoja', 'Sonda „Mangalyaan“ na putu za Mars', 'Indusi postigli rekord u lansiranju!', 'Indija lansirala 7 satelita jednom raketom', 'Da li bi Rusija i Indija mogli zajedno da pobede SAD u trci za Mars?', itd.

[2] Stvarno nije mnogo, jer lansiranje evropske 'Ariane 5' košta $220 miliona, američkog 'Atlasa V' $135 miliona, vojne 'Delte IV Heavy' čak $430 miliona, privatnog 'Falcona Heavy' $100 miliona, ruskog 'Protona' $100 miliona a 'Angare' $25, kineskog 'Dugog Marša V' oko $70 miliona, itd. Koliko vidim, najjeftiniji je bio privatni 'Falcon 1' sa cenom od oko $7-9 miliona po lansiranju.

[3] Indijski predsednik tvrdi da će Indija do 2022. postati vodeća globalna naučna sila! Zbog planova oko istraživanja Meseca, ministarstvo za kosmos će sledeće godine dobiti povećanje budžeta za 21%, a ministarstvo za zemaljska istraživanja iz kosmosa za 2,8%, a biotehnologija za 16%

[4] Čim se zakuvalo sa malim Džongom, skočila je svesrdna saradnja sa Amerikom, pa je, gle čuda, početkom decembra osvanula vest da će Korejanci do 2020 odleteti ni manje ni više nego – na Mesec! Tamo će sopstvenom raketom (!) uz 'malu pomoć Nase' poslati orbiter teži od pola tone sa 25 kg opreme! Ej bre, šta doživesmo da i proizvođači frižidera i klima-uređaja lete na Mesec! A Rusi – ćorak! Ameri – polućorak! Nečuveno! J

[5] Američki komunikacioni geostacionarni satelit 'TerreStar-1', lansiran 2009, najveći je i najteži komercijalni satelit lansiran do sada – bio je težak 6.910 kg i bio lansiran 'Arianom 5ECA'.

[6] Kao i sve, zavisi ko gleda i šta gleda. Jesi jako siromašni, ali jesu i za respekt u nekim oblastima. Dohodak po glavi je od $330 u 1991. porastao na $1.730 u 2016; rangiraju se kao 24. zemlja u bankarskom sektoru; 17. na tržištu kapitala; 7 od 15 najvećih informativnih tehnologija nose kompanije smeštene u Indiji; računaju se u 11. najveće na svetu potrošačko tržište, sa tendencijom da budu 5. do 2030. i sl.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži