Raketni motori NK-33A, projektovani i proizvedeni u samarskoj kompaniji "Objedinjene korporacije za proizvodnju motora" – PAO "Kuznjecov" – uspešno su obavili svoj zadatak prilikom letošnjeg lansiranja ruske lake rakete "Sojuz 2.1v"

lm1
Prvo lansiranje "Sojuza 2.1v". Raketa je na startu bila teška oko 160 tona.

Da malo objasnim. Pre desetak godina, kompanija RKC "Progress" iz Samare rešila je da potpuno modifikuje trostepenu raketu "Sojuz-U" (koja leti još od 1973.[1]) i da stvori čitavu porodicu trostepenih raketa srednje nosivosti, u koju će da uđe i dvostepena laka raketa "Sojuz 2.1v". Ona ima zadatak da u nisku orbitu visine 200 kg ponese teret od 2.800 kg. Taj tip rakete je prvobitno poneo oznaku "Sojuz 1" i vizuelno se poznaju po tome što nemaju četiri prepoznatljiva bočna bustera.

Prvo lansiranje ove rakete izvedeno je sa kosmodroma Pleseck 28. decembra 2013. a drugi sa istog kosmodroma 5. decembra 2015.

Treće lansiranje je izvedeno 23. juna, u 21,04 po moskovskom vremenu, takođe iz Arhangelske oblasti (Pleseck). I ovo lansiranje se smatralo probnim, jer su raketu pokretali motori NK-33A, poznati kao motori koje je konstruktor Nikolaj Kuznjecov napravio za "lunarni" kosmički projekat "N-1".

Pripremu motora za start i praćenje njihovog rada tokom leta izveli su specijalisti servisnog centra i inženjeri-konstruktori PAO "Kuznjecova". Motor, ugrađen u prvi stepen rakete, odradio je savršeno svoj posao.

"Sojuz 2.1v" predstavlja prvi ruski program realizovan posle stopiranja sovjetskog lunarnog programa, gde su upotrebljeni motori NK-33A. Adaptacija motora za primenu na savremenoj lakoj raketi započeta je 2010. godine. Prema zahtevima naručioca – kompanije RKC "Progress" – motori su podvrgnuti brojnim složenim proverama sa ciljem provere karakteristika.

Testiranja su provođena radi potvrde radnih sposobnosti savremenih vrsta goriva, otpornosti na nečistoću, pouzdanost primene novih kontrolnih uređaja putem trostrukog prekoračenja neophodnih resursa i brojna klimatska ubrzavanja radi produženja garantnog roka upotrebe – pojasnio je glavni konstruktor Inženjerskog centra "Kuznjecov" Valeri Daniljčenko. "U procesu rada na adaptaciji NK-33 za ruski plan, u motorima su zamenjeni svi kablovi, brojni senzori i komponente, povećan broj radnih sati i izmenjen profil leta."

Iako su do aprila 2012. testiranja pokazala da bi motori NK-33 mogli da odu u serijsku proizvodnju, godinu dana kasnije direktor kompanije koja je to trebala da radi, NPO "Energomaš", izjavio je da serijske proizvodnje ipak neće biti. Posle iskorišćavanja svih starih motora (ima ih oko 20), "Sojuz 2.1v" će verovatno koristiti nove motore RD-193, koji će predstavljati prepravljene RD-191.

lm2

lm3

lm4 lm5

Raketni motor NK-33A. Težina – 1.393 kg; dužina – 3,705 m; prečnik – 1,49 m.

lm6

lm7

lm8

Raketa "Sojuz 2.1v". Do sada su lansirane tri rakete.

[1] Strašna raketa (11A511U), koja je imala više od 800 lansiranja od čega je samo 22 završilo neuspehom (97,3% uspešnosti). Nastala je na bazi itrekontinentalnog projektila "R-7", a zamenila je raketu "Voshod".

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži