Koje se pare okreću u kosmičkoj industriji? Kosmički fanovi se obično fokusiraju samo na kosmičke rakete a zaboravljaju najvažniju stvar (zbog koje rakete i postoje): teret. To su sateliti. Kosmička industrija je sektor koji se neprestano menja pa se menjaju i investicije. Šta kažeš na cifru od 261 milijardi dolara? Toliko je zgrnula kosmička industrija 2016. godine. Tu je uračunata oprema na Zemlji – uglavnom ona vezana za sisteme za pozicioniranje i navigaciju, pored raketa i konstrukcije satelita. Interesantan detalj je da je na komercijalne servise u 2016. otpadalo svega oko $5,5 milijardi, što je minimalni udeo ukupnog biznisa i daleko ispod $13,9 milijardi koliko je zaradila industrija konstruisanja satelita.

l1
Kosmička industrija u svetu. (brycetech.com)

U decembru 2016. godine u službi se nalazilo 1.549 satelita, od čega je 520 letelo na geostacionarnoj orbiti. Sjedinjene Države, sa 594 satelita, predstavljaju zemlju sa najviše takvih sprava u vlasništvu, dok je ostatak raspoređen između 59 zemalja. Od ukupnog broja, 35% čine komercijalni sateliti, dok se 19% bavi posmatranjem Zemlje. Naučni sateliti čine samo 5%, dok na vojsku zvanično otpada 6%. Međutim, lansiranje vojnih satelita učestvuje sa 44% u profitu koji donose lansiranja. Sjedinjene Države su takođe lideri u koristi koju donosi konstruisanje satelita: od gorepomenutih $13,9 milijardi, $8,9 milijardi nose američke kompanije, od čega lavovski deo uglavnom plaća Pentagon.

l2
Lova koju donosi satelitska industrija dramatično raste u proteklim godinama – za 10 godina industrija je udvostručena! Piše da je prošle godine industrija porasla za 2%, što je bilo ispod svetskog ekonomskog rasta od 3,1% a malo više od američkog rasta (1,6%).

l3
Sateliti koji su u funkciji razvrstani prema tipu. Broj satelita je za 5 godina porastao za 47% (od 994  u 2012.). Za tih 5 godina lansira se u proseku 144 satelita godišnje!

2016. lansirano je 126 satelita (36%, odn. 46 je bilo od fele malih komercijalnih "CubeSat-ova"[1]), dostigavši ukupno 92 tone koje su odletele u kosmos. Od svih satelita, 64% je bilo američko, 29% evropsko, 5% kinesko i samo 1% rusko. Bode oči mali procenat ruskih satelita, što ne ide pod ruku sa visokim brojem lansiranja ruskih raketa – 22% od ukupnog broja u 2016.[2] – razlika se objašnjava velikim brojem komercijalnih satelita Amerike i Evrope. Od $5,5 milijardi koje donosi industrija lansiranja, samo oko $2,5 milijardi otpada na komercijalna lansiranja dok su za ostale odgovorne vlade zemalja (vojska, nauka, itd.). Tih $2,5 miliona je raspoređeno ovako: $1,185 mil. na SAD, $1,152 mil. na Evropu i samo $130 miliona na Rusiju.

l4
Korist od komercijalnih lansiranja 2016. godine.

Ove godine broj satelita koji će odleteli u orbitu dramatično će se uvišestručiti uglavnom zbog velikog broja lansiranih CubeSatova i konstelacija komunikacionih satelita "Iridium NEXT"[3] i "OneWeb"[4]. Konstelacija "Iridijum NEXT" će sadržati 72 satelita a lansiraće ih rakete "Falcon-9" privatne kompanije "SpaceX", dok kompanija "OneWeb" želi da lansira preko 700 malih satelita koristeći jeftine ruske rakete "Sojuz 2". Kao što se vidi, konstruisanje satelita je profitabilniji biznis od njehovog lansiranja, što objašnjava zbog čega su se mnoge velike kompanije poput "Boeinga", "Airbusa" ili "Orbitala ATK" okrenuli tim aktivnostima. Time se da objasniti pokazivanje interesa "SpaceX-a" za ovu oblast i plan da izgrade i lansiraju mega-konstelaciju od 4.425 satelita na niskoj orbiti koji će služiti za transport podataka. Svaki od satelita će imati težinu od 386 kg i leteće na visini od 1.150 i 1.325 kilometara.

l5
Broj satelita na geostacionarnoj orbiti naspram težine i očekivanja lansiranja u sledećihnekoliko godina.

l6
Broj lansiranih satelita i planirana lansiranja u sledećem periodu.

Ukratko, izgleda da dolazi pravo vreme za kosmičku industriju, i u sledećoj deceniji ćemo biti svedoci značajnog povećanja broja satelita u orbiti, i na niskoj i na geostacionarnoj orbiti. Jedini minus je da praktično nema nikakvog ekonomskog faktora u astronautici sa ljuskom posadom, koja je nesposobna da smisli bilo kakvu nevladinu komercijalnu ekonomsku aktivnost vrednu tog imena.

Referenca:
http://www.sia.org/wp-content/uploads/2017/07/SIA-SSIR-2017.pdf

 

[1] Klasa malih jeftinih satelita orijentacione veličine 10×10×10 cm težine do ~2 kg.

[2] Tada je bilo 85 lansiranja: 26% Kina (22 rakete), 26% SAD, 11% EU, 8% Indija, itd.

[3] Druga generacija komunikacionih satelita, biće ih 72 komada.

[4] Kada je kompanija osnovana, bilo je priče da će lansirati preko 1.600 satelita! Koliko znam, u "Airbusu" se tek pravi prvih 10 i nijedan još nije lansiran... "Airbus" je drugi najveći proizvođač jeftinih satelita na svetu.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži