Jedan čovek je poginuo dok je drugi povređen usled požara u kazahstanskoj stepi koji su izazvali odbačeni delovi rakete-nosača "Sajuz-2.1a" posle njenog poletanja sa Bajkonura.

Lansiranje je obavljeno 14. juna 2017. u 12.20č po moskovskom vremenu sa rampe 31 kosmodroma Bajkonur. Korisni teret je bio teretni brod "Progres MS-06".

Požar je izbio oko dva sata posle lansiranja, od delova četiri bočna bloka prvog stepena rakete-nosača koji su, nekoliko minuta posle poletanja, pali na sever Kazahstanu. Prvi požar je izbio na oko 20km jugozapadno od sela Talap, u oblasti Karagande. Iako je ovo standardna zona u koju padaju delovi prvog stepena, usled velikih temperatura koje u ovo vreme vladaju ovim oblastima, sasušena stepska trava je buknula kada su četiri odbačena bloka sa još uvek vrućim motorima i očigledno još uvek goriva u rezervoarima pali na tle.     

p1b

Raketa-nosač "Sajuz-2.1a" poleće sa Bajkonura

Pored ove, vatrom od odbačenih delova rakete je takođe bila zahvaćena i oblast 40km od grada Džezkazgana. U ovom požaru nastradao je jedan čovek, dok je drugi prebačen u bolnicu za opekotinama. Oni su pokušali da pokupe delove raketnih blokova koji su se razasuli nedaleko od njihovih kuća.  

Borba sa požarima je trajala do ranih jutarnjih sati.

Dok je dole na Zemlji požar buktao, gore u kosmosu, automatski teretni brod "Progres MS-06" uspešno je odvojen od trećeg stepena rakete-nosača i posle dva dana spojen sa MKS. Tamo je doneo oko 2,4t materijala uglavnom za ruski segment Kosmičke stanice na kojoj se trenutno nalaze Fjodor Jurčihin ("Roskosmos"), koji je komandant MKS, i brodski inženjeri Pegi Vitson i Džek Fišer - astronauti NASA-e. Dok se Jurčihin i Ford nalaze nešto više od dva meseca u kosmosu, astronautkinja Pegi Vitson je na MKS više od 218 dana, najduže od svih žena koje su letele kosmosom. Njen povratak je planiran 3. septembra ove godine.

p2

Jurčihin (u crvenoj majci) i Fišer prate spajanje teretnog broda "Progres MS-06" sa MKS iz modula "Zvezda"

p3

Rekorder među kosmičkim ženama - Pegi Vitson obavlja eksperimente u modulu "Harmoni"

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   
drago
0 #3 drago 28-06-2017 13:35
nikola, možda si u pravu, ali niko ne želi da dobije konkurenciju.
kada su rusi rekli da će pomoći brazilce I exkluzivno lansirati neke svoje rakete odande, amerikanci su odmah napravili pritisak na vladu I brazil je "odustao" od saradnje s rusima. slično se radi I sa kazahstanom. čin sadašnji predsednik ode u penziju, saradnja s rusima će da se prekine jer će na vlast doći sadašnji potpredsednik koji je proamerički tip
Nikola
+1 #2 Nikola 24-06-2017 11:17
Alkantara je neprevazidjena! Tuga da kosmodrom na onakvoj lokaciji zjapi prazan i neiskoriscen... Odlican za lansiranja na geosinhronu, polarnu i heliosinhronu orbitu. Zar bas niko ne zeli da podijeli sa Brazilcima raketnu tehnologiju kad vec oni nijesu u stanju sami da je razviju?...
drago
0 #1 drago 24-06-2017 10:07
Zanimljivo.
Nažalost nema alternative obzirom na lokaciju kosmodroma i trajektoriju leta.
Nastradali su lokalci koji već godinama prate svako lansiranje I onda jure za odbačenim delovima rakete I skupe materijale prodaju kao sekundarne sirovine. Postoji 'dogovor' da ruskim stručnim ekipama na terenu daju skupu elektroniku a da oplete I metale zadržavaju za sebe.
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18