Prelazni savetodavni tim predsednika Donalda Trampa predlaže da Amerika pošalje ljude na Mesec tokom sledeće tri godine i da se fokusira na osvajanje kosmičkog prostora između Zemlje i Meseca uz pomoć privatnih kompanija. 

Po mišljenju savetodavnog tima, osnovni cilj treba da bude "ekonomski razvoj velikog obima u kosmosu", za razliku od letova u duboki kosmos, prema asteroidima i Marsu, kako je predlagala Obamina administracije. "Nova strategija NASA-e će imati kao prioritet ekonomski razvoj i stvaranje poslova vezanih za nove industrije i privatni sektor, umesto 'istraživanja' i 'ostalih ezoteričnih aktivnosti' " - stoji u dokumentu koji je ove pre nekoliko dana objavio "Politiko" (Politico). Tamo, dalje piše: "Ukoliko to bude odrađeno ispravno, ova strategija može da stvori kosmičku ekonomiju godišnje vrednosti hiljadu milijardi dolara, kojom će dominirati Amerika".

Trump NASA 580 2Predsednik Donald Tramp kreira novu američku kosmičku doktrinu

Prelaznim savetodavnim timom Trampa za NASA-e rukovodi Kristofer Šank (Christopher Shank), koji je u Kongresu radio u komitetu za nauku, a između 2005-2009. bio je u NASA-i. U timu su takođe Stiven Kuk (Steven Cook) koji je u NASA-i rukovodio projektom rakete "Ares" (koga je Obama ugasio), profesor Greg Otri (Autry), inače veliki pobornik komercijalnih kosmičkih letova, profesor Džek Barns (Jack Burns) iz američkog astronomskog društva, zatim Rodni Lisveld (Rodney Leasveld) koji je ranije bio savetnik za strateške planove NASA-e, bivša astronautkinja Sendra Magnus (Sandra Magnus) i Džef Voksman (Jeff Woksman) koji je u Senatu radio na analizama naučnih projekata.

christopher shank

Kristofer Šank, rukovodilac prelaznog savetodavnog kosmičkog tima
predsednika Trampa

Kao što smo najavljivali, bilo je očekivano da će Trampova administracija, pre ili kasnije, promeniti orijentacije NASA-e koje su stvorene za vreme Baraka Obame. To se u istoriji NASA-e redovno dešavalo kada bi nova administracija stigla u Belu kuću. Predsednik Kenedi (demokrata) je na primer 1961, zamagljenu kosmičku politiku republikanca Ajzenhauera, potpuno preokrenuo prema Mesecu (program "Apolo").

Devet godina, kasnije republikanac Nikson se umesto nastavka letova na Meseca i potencijalno na Mars,  preusmerio ka Zemlji (program "Spejs šatl") i međunarodnoj saradnji sa SSSR-om. Predsednik Regan (takođe republikanac) je stavio fokus na vojni kosmos ("zvezdani ratovi") i američku orbitalnu stanicu, koja je za vreme Klintona (demokrata) transformisana u Međunarodnu kosmičku stanicu.

Sledeći velik događaj u istoriji NASA-e je najava programa "Kanstelejšn" predsednika Buša mlađeg (republikanac) s' početka 2000-ih za letove na Mesec, koga je nekoliko godina kasnije Obama (demokrata), posle 12 milijardi potrošenih dolara zaustavio i preusmerio NASA-u ka privatnom sektoru. Pod pritiskom naučne javnosti, Obama nastavlja program MKS i, umesto Meseca traži da NASA planira let na jedan od asteroida. Takođe, za Obamu je let na Mesec bio preskup, rekao je - "tamo sve već bili", i da spuštanje na Mars oko 2030. treba da bude sledeći veliki korak koji NASA, tj. Amerika treba da preduzmu. 

Sada, Tramp namerava da se NASA posveti ekonomiji, biznisu, stvaranju novih radnih mesta vezanih za kosmos i još veće jačanje privatnog sektora sa one strane atmosfere. Konačno, slično Bušu mlađem, Tramp želi da se NASA preorijentiše na Mesec i da tamo, ni manje-ni više, nego za samo tri godine, da bude ponovo pobodena američka zastava, pedeset godina posle Amrstrongovog "malog-velikog koraja". Zanimljivo, predsednik Buš je programom "Kanstleješn" nameravao da se Amerikanci vrate na Mesec pre isteka 2020, uz želju da to bude na 50-godišnjicu prvog čovekovog leta na Mesec (znači 2019.).

Kada je Mars u pitanju, Trampova administracija ne okreće leđa Crvenoj planeti i preporučuje NASA-i da ostane na tom putu, ali je jasno da se Bela kuća okreće bližem kosmosu, orbitama oko Zemlje kojima lete hiljade satelita i translunarnom prostoru.                         

"Politiko" navodi da Trampovi savetnici žele da "privatni astronauti, na privatnim kosmičkim brodovima kruže oko Meseca do 2020." Ovakva vizija očigledno polaže velike nade na privatne kompanije. U svetlu ovoga treba pažljivo posmatrati koliko će iz ove strategije profitirati SpaceX čiji se direktor Ilon Mask, kao član predsednikovog savetodavnog veća sastavljenog od vodećih lidera privatnog biznisa, često sreće sa Trampom. To isto se može reći i za Džefa Bezosa, prvog čoveka "Blu oridžina". Zbog toga, može se očekivati da Tramp favorizuje "novi kosmički talas" privatnih kompanija koje se tek odnedavno bave kosmosom (kao što su SpaceX i "Blu oriždin"), u odnosu na one koje su decenijama prisutne na američkom tržištu. Pogađate, lideri "starog privatnog kosmosa" su "Boing" i "Lokid Martin". U dokumentu, međutim stoji da ove stare kompanije neće biti dovedene u podređenu poziciju, i treba da im bude omogućeno da se ravnopravno bore sa mladim kompanijama na kosmičkom tržištu.

Elon Musk

Hoće li mu Tramp poveriti projekat povratka Amerike na Mesec - Ilon Mask   

jeff bezos 700x369Džef Bezos najavio lansiranje svoje super-rakete nosivosti 100t za 2020.

Očigledno, koliko bude zanimljivo pratiti uspon SpaceX i "Blu oridžina" u sledećim godinama, toliko će biti interesantno gledati kako će se "Boing" i "Lokid Martin" ponašati, budući da su ove dve kompanije ključni kontraktori u dva mega projekta NASA-e - gradnje džinovske rakete-nosača SLS ("Boing") i kosmičkog broda "Orion" ("Lokid Martin"). Pored toga, "Boing" skupa sa kompanijom SpaceX, učestvuje u komercijalnom programu NASA-e za letove američkih astronauta ka MKS.        

Naravno, nije sve tako crno-belo. Kosmički letovi, kako je to naveo jedan kosmo-analitičar, "su slepi na izvore finansiranja", bilo da su privatnog ili federalnog porekla. Oni imaju svoja pravila u kojima tehnologije i smanjenje rizika do najmanjeg nivoa dominiraju. Samo u zadnje dve godine, dve rakete "Falkon-9" kompanije SpaceX su eksplodirale, a upravo se ovaj nosač planira za lansiranje američkih astronauta ka MKS počev od sredine sledeće godine! Koliko će predsednik Tramp od ovih preporuka svog prelaznog savetodavnog tela da usvoji videće se na osnovu toga koliko će novca biti izdvojeno za jačanje privatnog sektora u NASA-i. Naime, budžet NASA za sledeću fiskalnu godinu koja počinje novembra 2018. tek treba da bude objavljen (očekuje se pre isteka februara).    

Dosta analitičari se slaže da povratak na Mesec nije tako loša ideja, ali da je vremenski rok za to veliki, možda i nerealni izazov. Činjenica da je privatni sektor naveden kao ključni u postizanju tog cilja, ne mora da znači mnogo, zato što kosmos, kao što smo naveli ima svoja jasna pravila. Međutim, ovde novac igra itekako važnu ulogu, podjednako kao i socijalni mir. Kao što smo naveli, dva mega nacionalna projekta NASA-e, SLS i "Orion" na kojima rade "Boing" i "Lokid Martin" gutaju svake godine oko šest milijardi dolara. Iako ovakvi projekti, ukoliko bi na njima radile nove privatne kompanije, mogu da budu daleko jeftinije, sumnjam da će Tramp zaustaviti ove projekte čime bi na ulicu praktično izbacio desetine, ako ne i stotine hiljade radnika koje "Boing" i "Lokid Martin" i njihovi sub-kontraktori upošljavaju.

SLS LaunchDžinovska raketa-nosač SLS koju za NASA-u gradi "Boing"

orion crew module step insideKosmički brod NASA-e "Orion" za let u duboki kosmos gradi kompanija "Lokid Martin"

Takođe, privatni kosmos može da posluži i kao svojevrsni test odnosa Bele kuće i Kongresa, jer koliko mu se Tramp bude sve više približavao, toliko će njegovi odnosi na republikancima u Kongresu koji su na njegovoj strani, a koji nisu privrženi Masku, Bezosu i ostalima mladim enterprunerima koji su se preko noći obogatili.

Ako se Tramp bude pridržavao saveta svog tima, do kraja 2020. SAD trebaju da spuste na Mesec privatni mesečev modul, sa privatnim američkim astronautima i time defakto započnu proces američke "nacionalizacije" Meseca. Ovo je jako važan momenat. Naime, suverenost država nad Mesecom je precizirano poveljom Ujedinjenih Nacija usvojenom 1960-ih koju su potpisale sve kosmičke države, uključujući SAD. Ako američka zastava ponovo bude pobodena na Mesec 2020. to će naravno biti događa istorijskog značaja. Međutim, ukoliko oni koji budu poboli tu zastavu (privatnici) time obeleže teritoriju na koju su se spustili kao svoje vlasništvo, to već ima sasvim drugu konotaciju koja sa sobom nosi i geopolitičke posledice. Naime, kao što je poznato, na Mesec sa velikom pažnjom gledaju Rusija i Kina. U nedavno objavljenoj beloj knizi kineskog kosmičkog program u sledećih pet godina, Kina otvoreno govori da je njen prioritet ovladavanje translunarnog prostora, dok Rusija ima planove gradnje mesečeve baze oko 2035.

govor

Budući administrator NASA-e? Kongresmen Džejms Brajdenstajn.

Preporuke Trampovog privremenog savetodavnog tima za kosmička istraživanja sigurno imaju veliki značaj i mogu se već smatrati odrednicama NASA-e i njenog sledećeg administratora. Iako se na njegove imenovanje može čekati još nekoliko meseci, "Politiko" kaže da Džejms Brajdenstajn (James Bridestine), republikanski kongresmen iz Oklahome, ima najveće šanse da zasedne u fotelju prvog čoveka NASA-e. On je naime već govorio o velikim koristima koje Americi povratak na Mesec može da donese, a na nedavnoj konferenciji o kosmičkom komercijalnom transportu u Vašingtonu rekao je da je "naš zadatak da Amerika u kosmosu ponovo postane velika". Tada je dodao da Amerika treba za to da koristi svoje "tajno oružje", komercijalnu kosmičku industriju, dok je iz njegove kancelarije naglašeno da bi ponudu Trampa da upravlja NASA-om shvatio kao "veliku čast".       

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook