U 2016. obavljeno je 85 lansiranja raketa-nosača koje su na orbitu izbacile 221 kosmički aparat. Dva lansiranja (2,35%) kineskih i ruskih raketa završena su neuspehom, dok je na lansirnoj rampi, za vreme testiranja, eksplodirala raketa "Falkon-9" američke privatne kompanije SpaceX.

Prvi put u XXI veku, SAD su izbile na vodeće mesto po broju lansiranja - 22. Kina je na drugom mestu sa, takođe 22 lansiranja (ali jednim neuspešnim), dok je Rusija sa samo 17 lansiranja, posle mnogo godina liderstva pala na treće mesto.

Godinu 2016. obeležila je, bez svake sumnje, Kina prvim lansiranjima novih raketa-nosača CZ-7 i CZ-5, početkom korišćenja novog kosmodroma Ven Čang (Wenchang), jednomesečnom misijom dvojice tajkonauta na novoj orbitalnoj laboratoriji "Tjan Gong-2" (Tiangong) i serijom satelita na kojima su testirane napredne tehnologije.

Pored Ven Čanga, 2016. smo imali premijeru novog ruskog kosmodroma Vastočnij, sa koga je krajem aprila lansirana raketa "Sajuz-2.1A". Dve godine posle eksplozije rakete "Antares", kompanija "Orbital ATK" je u oktobru obnovila lansiranja modifikovanih raketa ove serije (pod oznakom 230) sa novim ruskim motorima RD-181.

Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, kompanija SpaceX uspela je da 2016. na ploveću platformu na Atlantskom okeanu prvi put spusti prvi stepen rakete "Falkon-9" (Falcon), i to sa visine od oko 80km. To je veliki uspeh Ilona Maska u svetlu njegovih planova o razvoju raketa-nosača čiji prvi stepeni mogu ponovno da se koriste u cilju smanjenja cena budućih lansiranja. Očekuje se da početkom 2017, biti obavljeno prvo lansiranje primenom jednog od raketnih stepena koji su vraćeni na Zemlju. 

Nekoliko važnih događaja obeležilo je međuplanetarna istraživanja 2016. U maju,  japanski kosmički aparat "Akacuki" (Akatsuki) je započeo osmatranja Venere, posle pet meseci podešavanja svoje orbite oko Planete sumraka. U julu, američka sonda "Džuno" (Juno) je dospela na orbitu oko Jupitera, a dva meseca kasnije, 8. septembra prema asteroidu Benu (101955 Bennu) NASA je uputila kosmički aparat OSIRIS-REx. Krajem septembra, evropska sonda "Rozeta" (Rosetta), završila je misiju istraživanja komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko kontrolisanim laganim padom na njenu površinu. Konačno, ju oktobru 2016, za vreme evropsko-ruske misije "Egzo Mars" (ExoMars 2016) na orbitu oko Marsa postavljen je aparat TGO. Na žalost, lender "Skjapareli" (Schiaparelli), zbog greške u kompjuterskom programu spuštanja, nije uspeo bezbedno da sleti na površinu Crvene planete.

Juno

"Džuno" kruži oko Jupitera

akatsuki

U pohode Planeti sumraka - japanska sonda "Akacuki"

Rosetta

Kraj misije laganim spuštanjem na kometu - "Rozeta"

ExoMars

Plovičan uspeh na Marsu - "Egzo Mars 2016"

Kada su čovekovi letovi u kosmosu u pitanju, u martu 2016. sa orbite su se posle gotovo godinu dana vratili Amerikanac Skot Keli (Scott Kelly) i Rus Miahil Kornienko. Na Međunarodnu kosmičkuj stanicu (MKS) radile su četiri ekspedicije (MKS-47/48-50/51), tamo su Novu 2017. već dočekali članovi misije MKS-50 i 51. Rusija je počela letove modernizovanog broda "Sajuz MS", dok su izvan MKS obavljene četiri kosmičke šetnje. Eksperimentalni modul BEAM na naduvavanje kompanije "Bigelou" (Bigelaw Airspace) testiran je u maju, tamo su tokom 2016. u dva navrata ulazili astronauti. Kao što smo naveli, kineski tajkonauti su se posle dve godine vratili u kosmos, rekordnom jednomesečnom misijom na novoj orbitalnoj laboratoriji "Tjan Gong-2".      

Kineski uzlet  

Kina je u 2016. ostvarila veoma impresivne rezultate. Uspešno je lansirala dve nove rakete-nosače CZ-7 (nosivosti 14 tona) i CZ-5 (25t). Prvo lansiranje rakete CZ-5, najsnažnijeg kineskog lansera, je po meni jedan od najznačajnijih događaja u kosmonautici u poslednjih nekoliko godina. Sa kapacitetom za nisku orbitu od 25 tona, odnosno 14 tona za takozvanu prelaznu geostacionarnu orbitu (to je ukupna masa potisnog gornjeg raketnog bloka i korisnog tereta koji sa niske orbite prelazi na geostacionarnu), CZ-5 je za gotovo tri puta povećala maksimalnu nosivost kineskih raketa. Još od 1990. maksimalna nosivost kineskih raketa za nisku orbitu iznosila je oko devet tona (CZ-2), tako da se ove 2016. pomoću dve nove rakete CZ-7 i CZ-5 Kina pridružila klubu država koje koriste nosače takozvane "teške" klase. U ovu kategoriju tipično se svrstavaju rakete-nosači kapaciteta od 20 do 30 tona. Pored toga, uspeh CZ-5 je važan korak na putu projektovanja kineske super-rakete, ranga nosivosti od oko 100 tona.

CZ 5

Prvo lansiranje najjače kineske rakete-nosača CZ-5

Pored novih raketa-nosača, Kina je ove 2016. počela da koristi i novi, četvrti nacionalni kosmodrom Ven Čang na ostrvu Haj Nan (Hainan). Na kosmodromu se nalaze dve lansirne rampe za nosače C-7 i CZ-5 sa kojih su upravo i obavljena njihova prva lansiranja - u junu 2016. (CZ-7) i septembru 2016. (CZ-5).

U sferi kosmičkog programa letova ljudskih posada, ove godine, Kina je u kosmos lansirala svoju drugu orbitalnu laboratoriju "Tjan Gong-2", na kojoj se isprobavaju sistemi i tehnologije koje će biti korišćene prilikom gradnje kineske orbitalne stanice koja počinje 2018. Na ovoj, po dimenzijama maloj orbitalnoj stanici, dva kineska tajkonauta Đian Hai Pen i Čen Dong su provela mesec dana, što je najduži kineski kosmički let. Ova unikatna kosmička misija je takođe deo opširnog i veoma ambicioznog kineskog programa osvajanja niskih orbita korišćenjem buduće modularne orbitalne stanice "Tjan Gong" klase sovjetsko / ruskog "Mira" iz devedesetih godina prošlog veka.        

tiangong

Kosmički brod "Šen Žou-11" (levo) pristaje uz orbitalnu laboratoriju "Tjan Gong-2"

tajkonauti

Najduži let kineskih tajkonauta - Dong (u prednjem planu) i Đian u modulu "Tjan Gong-2"

Pored toga, za vreme prvog lansiranja rakete CZ-7, obavljen je eksperimentalni let prototipa komandnog modula budućeg kineskog kosmičkog broda, koji će sredinom sledeće decenije paralelno sa američkim "Orionom" i ruskom "Federacijom" biti okosnica čovekovih letova u duboki kosmos.

Kina je ove 2016. lansirala nekoliko unikatnih tehnoloških satelita. Na primer, u avgustu je lansiran satelit "Mozi" na kome se testira telekomunikaciona tehnologija koja radi na principima kvantne fizike. Korišćenjem takozvanih "kvantnih kanala", pomoću satelita mogu biti obezbeđene komunikacije između zemaljskih centara koje su znatno efikasnije, kvalitetnije i otpornije na eventualna ometanja. Takođe, treba spomenuti satelit "Ši Đian-10" (Shijian, ili SJ) lansirna aprila 2016. sa povratnom biološkom kapsulom. Na satelitu su vršeni eksperimenti iz fizike tečnosti, kontrolisanog plamena u bestežinskom stanju, tehnologije materijala, radijacione i gravitacione biologije i biotehnologija.

Sa ukupno 22-va lansiranja (jedno neuspešno), što je apsolutni rekord od prvog kineskog satelita lansiranog pre 45 godina, učešće Kine u broju svetskih lansiranja iznosi 25,6%. Time je Kina na drugom mestu po broju uspešnih lansiranja, sa samo jednim manje od SAD.

Uspesi američkih privatnih kompanija

Posle mnogo godina, SAD su u 2016. izbile na prvom mestu po ukupnom broju lansiranja. Sa američkih kosmodroma (na tlu i u vazduhu) obavljena su 23 lansiranja (jedno neuspešno), odn. 26,7%. Ono što je, kada se govori o udelu SAD u kosmonautici 2016. potrebno naglasiti, je da je gotovo polovina lansiranja obavljeno raketama-nosačima privatnih kompanija SpaceX i Orbital ATK. Po prvi put je raketa "Falkon-9" kompanije SpaceX Ilona Maska (Elon Musk) sa devet lansiranja izbila na prvo mesto po broju lansiranja, ostavivši iza sebe dugogodišnje neprikosnovenog lidera među američkim raketama - nosač Atlas V kompanije ULA koju kontrolišu džinovi američke raketno-kosmičke industrije Boeing ("Boing") i Lockheed Martin "Lokid Martin").  Istina, Mask je u septembru posle eksplozije rakete "Falkon-9" na rampi Kejp Kanavarela, pre ispitivanja raketnih motora, doživeo veliki udarac, ali se očekuje da će se posle obnove njegove lansirne kampanje, "Falkoni" najverovatnije 2017. obaviti najviše lansiranja od svih nosača na raketno-kosmičkom tržištu, uključujući godinama neprikosnovene ruske lansere iz serije "Sajuz".

Atlas

Raketa-nosač "Atlas V" kompanije ULA

SpaceX

Značajan igrač na kosmičkom tržištu lansiranja - raketa "Falkon-9" kompanije SpaceX

Posle uspeha povratka prvog stepena rakete "Falkon-9" na Kejp Kanaveralu, nedaleko od lansirne rampe koje je prvi put obavljeno u decembru 2015, ove godine su stručnjaci kompanije SpaceX tri puta uspeli da vrate sa visine od oko 80km na ploveću platformu ukotvljenu u Atlantskom okeanu, nekih 300km od obala Floride prvi stepen rakete. Prema zamisli Maska, ponovno korišćenje prvog stepena na kome se nalazi devet raketnih motora, može značajno smanjiti cenu lansiranja rakete "Falkon-9". Procene su da ona sada iznosi 62 miliona dolara po lansiranju, a da bi ponovna upotreba prvog stepena smanjila tu cenu na oko 48 miliona. Naravno, pod uslovom da je prvi stepen vraćen bezbedno na Zemlju i da se može bezbedno koristiti u budućnosti. Do sada, međutim, ni jedan od vraćenih prvih stepena nije verifikovan za ponovno korišćenje, tako da ćemo videti kada će SpaceX uspeti da obavi, po prvi put u istoriji astronautike, lansiranje jedne rakete-nosača sa prvim stepenom koji je ranije korišćen.

Falcon 9

Prvi stepen rakete "Falkon-9" na plovećoj platformi posle povratka sa visine od 80km

Pored "Falkona-9", i nastavka snabdevačkih letova automatskog teretnog broda "Dragon" prema MKS, Mask namerava da sledeće 2017. obavi prvo lansiranje njegove super-rakete "Falkon hejvi" (FH, Falcon Heavy - u smislu nosača velike nosivosti). Sa 50 tona kapaciteta, ako sve bude išlo po planu, ova raketa će postati najjači operativni lanser na svetu, do prvog lansiranja džina SLS nosivosti 80 tona planiranog krajem 2018, ili početkom 2019. Međutim, za sada SpaceX još uvek nije zvanično najavio hoće li FH biti lansiran 2017. Odluka će biti doneta posle završetka istrage eksplozije "Falkona-9" u septembru 2016. i na osnovu rezultata testiranja sistema ovog kolosa.    

Ispitivanjima povratka prvog stepena radi njegovog ponovnog korišćenja nije se ove godine bavila samo kompanija SpaceX. Naime, od novembra 2015. stručnjaci još jedne privatne kompanije nazvane Blue Origin ("Plavi koreni" - u smislu da su naši koreni povezani sa Zemljom, plavom planetom.), kontraverznog milionera Džefa Bezosa (Jeff Bezos) obavljaju eksperimentalna sub-orbitalna lansiranja prvog stepena rakete nazvane New Shephard (ili NS, "Novi Šepard", po prvom Amerikancu u kosmosu). Ove godine obavljena su pet takva eksperimenta, poslednji u oktobru. Tokom njih, raketni stepen NS poleće vertikalno sa poligona u Teksasu, dostiže visinu od oko 100km, a onda kreće lagano natrag i sleće, takođe vertikalno, nedaleko od lansirne rampe. Pored toga, na maksimalnoj visini, od raketnog stepena odvaja se kapsula zapremine 15 kvadratnih metara, u kojoj će ubuduće leteti putnici, kosmički turisti. Ona se na Zemlu vraća padobranima. Za sada, Blue Origin obavlja sub-orbitalne testove svog raketnog sistema NS. Međutim, Bezos planira da na osnovu NS razvije super-raketu New Glenn (NG, ili "Novi Glen" - po nedavno preminulom Džonu Glenu, prvom Amerikancu na orbiti), koja će ima nosivost od stotinu tona. Bezos namerava, ni manje ni više da koliko 2020. prvi put lansira ovu raketu i time nadmaši ne samo NASA-in SLS, nego i Maskov FH.

BlueOrigin

Raketni stepen NS kompanije Blue Origin pred sletanje posle leta do visine od 100km

Beležimo ove godine još dva velika uspeha američkih privatnih kompanija. "Orbital ATK", koji skupa sa kompanijom SpaceX snabdeva američki deo MKS neophodnim materijalima svojim teretnim brodovima "Signus" (Cignus-"Labud"), obnovio je ove godine svoje misije posle prošlogodišnje eksplozije rakete "Antares". Stručnjaci kompanije "Orbital ATK" su obnovili lansiranja korišćenjem prvo pouzdanih raketa "Atlas V" kompanije ULA (čime je za oko 30% povećana masa korisnog tereta koji je dostavljen na MKS), a zatim u oktobru 2016. lansiran je prvi "Antares 230" sa novim ruskim motorima RD-181. Bio je to takođe izvanredan uspeh koji je pokazao kako su privatne kompanije veoma fleksibilne i kako uspevaju da za veoma kratko vreme ne samo promene lansere ("Atlas V"), nego i projektuju svoje nosače primenom u principu potpuno drugih raketnih motora (ranije je "Antares" koristio stare i modifikovane ruske motore NK-33).

Antares

Raketa-nosač "Antares 230" kompanije Orbital ATK sa novim ruskim motorima RD-181

Drugi veliki uspeh američkih privatnih kompanija je vezan za prvi modul na naduvavanje BEAM kompanije "Bigelou eirspejs" (Bigelow Airspace) na MKS. Modul je u drugom pokušaju uspešno napumpan do punog oblika dužine nešto više od 3 i maksimalnog prečnika 4 metra. U njega su potom uplovili članovi posade MKS koji su tamo ostali kratko, uzeli uzorke vazduha i obavili osnovne provere unutrašnjih uslova. Pre kraja ove godine, astronauti su po drugi put otvorili vrata modula i obavili drugu kratkotrajnu posetu eksperimentalnog modula koji može biti osnova budućih modula za letove na Mars.

BEAM Deploy 1c 700x338

Operacije naduvavanja modula BEAM kompanije Bigellow na MKS

Posrtanje Rusije i letovi na MKS

Rusija je po prvi put posle mnogo, mnogo godina izgubila primat u broju lansiranja raketa-nosača. Sa samo 17 lansiranja (jedno neuspešno), njen ukupni doprinos u svetskom skoru lansiranja je oko 19%. Prvi put u XXI veku, Rusija je izgubila liderstvo u broju ukupnih lansiranja. Naravno, to nije samo po sebi toliko strašno, koliko sve veća nesigurnost koja se ispoljava u ruskom raketno-kosmičkom programu. Dokaz za to je nedavni, po meni već šokantni gubitak teretnog broda "Progres MS-04" za vreme rada trećeg stepena, u poslednjoj fazi pred ulazak na orbitu. U ovoj fazi Rusija je poslednjih godina imala seriju neuspeha, što i pored nesumnjivih napora novog rukovodstva "Roskosmosa" koji je transformisan u Državnu korporaciju, govori o hroničnim problemima Rusije u kontroli ispitivanja i kvaliteta procesa razvoja raketno-kosmičkih sistema.

Nacionalni kosmički program za 2016-2025. je veoma skroman, bez velikih projekata od fundamentalnog značaja za buduća istraživanja kosmosa. Fokus je na lansiranju malih satelita, dok su usled ekonomske krize usledila velika kresanja budžeta, koja mogu biti nastavljena i u 2017. Iz programa su izbačeni i prebačeni u period 2026-2035. veliki projekti, kao što su razvoj super-rakete nosivosti 100t, letovi novog kosmičkog broda prema Mesec, formiranje osnove sa projekat mesečeve baze. Od planetarnih misija, ostao je samo zajednički projekat "Egzo Mars 2020" sa Evropom, dok je veliko pitanje koliko će novih aparata serije "Luna"  biti lansirano ka Mesecu u sledećih deset godina.

Prodaja "Morskog starta" ruskom biznismenu Vladislavu Filjovu je jedna od svetlijih tačaka ruskog programa, mada u svetlu problema sa Ukrajinom koja je gradila rakete-nosače za ploveći kosmodrom, tek trebamo videti prave efekte ovog transfera. 

MorskiStart

Privatizovani ploveći kosmodrom "Morski start"

Sigurno najznačajniji događaj u ruskoj kosmonautici 2016. je prvo lansiranje sa novog kosmodroma Vastočnij. U stvari, početak korišćenja Vastočnog događaj koji je obeležio rusku kosmonautiku ne samo u 2016. Ovo je prvi građanski kosmodrom Rusije od koga se očekuje da za nekoliko godina preuzme veći broj lansiranja sa starog kosmodroma Bajkonur koga Rusija koristi u zakup od Kazahstana. Sa Vastočnog koji ima površinu od oko 1700 kvadratnih kilometara (šest puta manje od Bajkonura), prvi start je obavljen krajem aprila 2016. Trenutno, na Vastočnom postoji samo jedna lansirna rampa za rakete serije "Sajuz". Sledeće godine počinje gradnja druge rampe za rakete tipa "Angara". 

Vastocnij

Prvo lansiranje sa novog kosmodroma Vastočnij - poleće raketa-nosač "SAJUZ 2.1A"

Takođe, ove godine su počeli letovi najnovije modernizacije kosmičkog broda "Sajuz" (oznake MS) koji će biti u upotrebi do vremena kada za oko desetak godina novi kosmički brod "Federacija" ne postane potpuno operativan. Od četiri lansiranja pilotiranih "Sajuza" ove godine, poslednja tri su obavljena sa novom modifikacijom "Sajuz MS", dok je poslednji brod stare serije "Sajuz TMA-20M" u septembru 2016. povratkom na Zemlju završio svoj radni vek.

Kada su čovekovi letovi u kosmos u pitanju, poseban događaj je bio povratak kosmonauta Mihaila Kornienka i astronauta Skota Kelija (Scott Kelly) u martu 2016. posle 342 dana provedenih u kosmosu. Za vreme ove maratonske, prve gotovo jednogodišnje kosmičke ekspedicije na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS), stručnjaci su prikupili podatke o uticaju dugotrajnog bestežinskog stanja i izolovane sredine na čovekov organizam.

KeliKornienko

Gotovo godinu dana u kosmosu - Keli (levo) i Kornienko po povratku sa orbite   

Na MKS su 2016. dospele četiri nove kosmičke posade. Tamo se trenutno nalaze ekipe dve poslednje ekspedicije MKS-50 i MKS-51 - Šejn Kimbrou (Shane Kimbrough, NASA), kao komandant Kosmičke stanice i brodski inženjeri Sergej Rižikov, Andrej Borisenko, Oleg Novicki (svi iz "Roskomosa"), Pegi Vitson (Peggy Witson,. NASA) i Fracuz Toma Peske (Thomas Pasquet, ESA).

KimbrouPeske

Astronauti Kimbrou (u drugom planu) i Peske u modulu "Kupola"

 Borisenko

Kosmonauti Borisenko (levo) i Rižikov obavljaju medicinske eksperimente u modulu "Zvezda"

Eksperimenti sa modulom BEAM na naduvavanje je bio jedan od najvažnijih događaja vezanih za MKS, uz napomenu da su članovi posada tokom 2016. obavile na stotine istraživanja iz različitih naučno-tehnoloških oblasti. Takođe, sa japanskog modula "Kibo" MKS-a astronauti su u kosmos lansirali gotovo 40 malih satelita "Flok" (Flock) mase manje od dva kilograma za komercijalno snimanje delova Zemljine površine. Zanimljivo je da su ovi sateliti imali dva lansiranja. Prvo su kao deo korisnog tereta brodova "Signus" u kontejnerima lansirani na orbitu. Posle spajanja "Signusa" astronauti su ih prebacili u japanski modul "Kibo" (JEM) gde se nalaze dve komore iz kojih se, bez rashermetizacije modula JEM, u slobodan prostora izbacuju mali i takozvani nano-kjub sateliti.     

Takođe, u 2016. astronauti i kosmonauti su četiri puta izlazili u otvoreni kosmos - tri puta u okviru američkog i jedanput po ruskom programu. Najduže, gotovo sedam časova su izvan stanice radili astronauti Džefri Vilijams (Jeffrey Williams) i Ketlin Rubins (Kathleen Rubins).

Ketlin

Ketlin Rubins u otvorenom kosmosu

Navešćemo da su u ovoj 2016. sa MKS spojena dva teretna broda "Dragon" kompanije SpaceX. Tom prilikom, na MKS su prevezeni, između ostalog, modul na naduvavanje BEAM i adaptor za spajanje budućih privatnih kosmičkih brodova.

Dragon

Kosmički teretni brod "Dragon" kompanije SpaceX pred spajanje sa MKS

Pored "Dragona", i teretni brod "Signus" kompanije "Orbital ATK" je dva puta spojen ove godine sa MKS. Prvo u junu, "Signus" OA-6 nazvan po astronautu Riku Hazbendu (Rick Husband), komandantu šatla "Kolumbija" tokom tragične misije januara 2003. je lansirna ka MKS raketom "Atlas V". Onda, u oktobru 2016. sa stanicom je spojen brod "Signus" (misija OA-5, lanser "Antares 230") nazvan po astronautu Alenu Poindeksteru (Allan Poindexter), još jednom veteranu sa spejs šatla koji je poginuo 2012. na jednom jezeru.

Cignus

Teretni brod "Signus" OA-5 kompanije "Orbital ATK" zahvaćen rukom Kosmičke stanice

Takođe, dva ruska teretna broda "Progres MS" (broj 2 i 3) su ove godine spojena sa Kosmičkom stanicom, dok je "Progres MS-04" izgubljen decembra 2016. pre ulaska na orbitu, na visini od oko 190km kada je zbog kvara koji je izbio za vreme rada trećeg stepena rakete-nosača izgubljen kontakt sa raketom i brodom. Komisija još uvek istražuje uzroke ovog velikog neuspeha koji se veće odrazio na planirani grafik lansiranja brodova "Progres MS" prema MKS tokom 2017.

Progress

Ruski teretni brod "Progres MS-02" prilazi Kosmičkoj stanici

Konačno, u decembru 2016. sa MKS uspešno je spojen i japanski teretni brod HTV-6 "Kounotori" koji je doneo gotovo 6 tona korisnog tereta na Kosmičku stanicu.

HTV

Japanski teretni brod HTV-6 spaja se sa MKS

Ljudi kosmosa 2016.

Tokom 2016. kosmosom je brodilo 20 ljudi, uz ukupan nalet od 1971 čoveka-dana (više od pet godina). Dali je to mnogo, ili malo? Sećam se tekstova iz sedamdesetih godina prošlog veka u "Galaksiji" u kojima su, kako analitičari budućnosti astronautike, tako i stručnjaci, govorili o stotinama ljudi koji će leteti kosmosom na početku XXI veka. Očigledno, sada posle 40 godina, na kosmos se gleda drugim očima, dok ćemo na gradove u kosmosu nastanjene hiljadama ljudi, o kojima su maštali pioniri kosmonautike, čekati još nekoliko decenija (ukoliko takvi projekti budu ikada zaživeli).

Naglasićemo, da ovih dvadesetoro ljudi nisu svi lansirani u kosmos 2016, njih šestorica je lansirano 2015. i dočekalo je 2016. na MKS. Po nacionalnosti, devet kosmonauta je bilo iz Rusije, šestoro iz SAD, tu su takođe dva Kineza i po jedan Englez (Timoti Pik, kao prvi Englez u kosmosu), Japanac i Francuz. Na orbiti su 2016. radile dve žene - Ketlin Rubins (vratila se u oktobru na Zemlju) i Pegi Vitson, koja je upravo dočekala Novu 2017. na MKS.           

U 2016. njih šestorica se prvi put našlo u kosmosu, čime je ukupan broj ljudi koji su od 1961. bilo na orbiti povećan na 549 iz 37 država - 60 žena i 489 muškaraca.  

Nažalost, kao i svake godine, i 2016. smo se oprostili od nekoliko veterana čovekovih letova u kosmos. Prvo su u februaru 2016. preminuli Donald Vilijams (Donald E. Williams), astronaut sa šatla, i Edgar Mičel (Edgar Mitchell), šesti čovek na Mesecu iz misije "Apolo-14".

Williams de

Donald Vilijams (1942-2016.)

Mitchell

Edgar Mičel (1930-2016.)

Osmog decembra 2016. preminuo je u 95-oj godini legendarni Džon Glen (John H. Glenn), prvi Amerikanac na orbiti i najstariji čovek u kosmosu, poslednji iz plejade prvih astronauta iz programa "Merkjuri" (Mercury) odabranih za letove u kosmos još 1959. Samo nekoliko dana pre isteka 2016. stigla je vest o smrti Pirsa Selersa, još jednog veterana programa "Spejs šatl".

glenn john

Džon Glen (1921-2016.)

Pirs

Pirs Selers (1955-2016.)

Tiho, oprostili smo se takođe i od dva čoveka koji su se pripremali za letove u kosmos, ali im se nikada nije posrećilo da lete orbitama oko Zemlje.

Petog septembra preminuo je Dajan Gravelajn koji je odabran u 4. grupu astronauta-naučnika NASA-e juna 1965. Međutim, posle samo manje od dva meseca napustio je NASA-u kao astronaut sa najkraćim stažem.

Sedam dana posle Gravelajna, preminuo je i bivši sovjetski kosmonaut Anatolij Dedkov (1944-2016.) koji se pripremao za letove u kosmos od 1970. do 1983. Iako je bio naznačen u jednu od posada koja bi potencijalno mogla da leti na orbitalnoj stanici "Saljut-6", Dedkov nikada nije doživeo svoj "zvezdani čas".

duane graveline

Dajan Gravelajn (1931-2016.)

Dedkov

Anatolij Dedkov (1944-2016.)

Veliki naklon svima njima.       

Kosmičke statistike 2016.

Na kraju, ovog prikaza kosmonautike 2016, evo nekoliko statističkih podataka o godini koja je ostala za nama. 

Broj lansiranja - 85

  • SAD - 22 (uključujući jedno lansiranje rakete Pegasus-XL iz vazduha, sa aviona)
  • Kina - 22 (jedno neuspešno lansiranja)
  • Rusija - 17 (jedno neuspešno)
  • Arianspace - 11 (uključujući dva lansiranja ruskih raketa "Sajuz-ST")
  • Indija - 7
  • Japan - 4
  • Severna Koreja - 1
  • Izrael - 1.

Broj lansiranih satelita (sa Zemlje i iz iz kosmosa, sa MKS) - 221

Najčešće korišćene rakete-nosači

  • Rakete serije "Sajuz" (Rusija) - 14
  • CZ-3A (Kina) - 8
  • Atlas V (SAD, kompanija ULA) - 8
  • Falcon-9 (SAD, kompanija SpaceX) - 8
  • Ariane-5 (ESA) - 7
  • "Proton-M" (Rusija) - 3

Kosmodromi 

  • Kejp Kanaveral (SAD) - 19 lansiranja
  • Bajkonur (Rusija) - 11
  • Kuru (Kourou, ESA) - 11
  • Điu Kuan (Jiuquan, Kina) - 9
  • Satiš Davan (Satish Dhawan, Indija) - 7
  • Ksi Čang (Xichang, Kina) - 7
  • Pleseck (Rusija) - 5
  • Tai Juan (Taijuan, Kina) - 4
  • Tanegašima (Tanegasima, Japan) - 3
  • Vandenberg (SAD) - 3
  • Ven Čang (Wenchang, Kina) - 2 (novi kosmodrom)
  • MARS (SAD) - 1
  • Palmakim (Palmachim, Izrael) - 1
  • Sohe (Sohea, Severna Koreja) - 1
  • Učinora (Uchinoura, Japan) - 1
  • Vastočnij (Rusija) - 1 (novi kosmodrom)

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži