Iz prelaznog tima Donalda Trampa procurila su imena tri kandidata za rukovodioca Nacionalne administracije za kosmos i vazduhoplovstvo (NASA). Istovremeno, Ilon Mask i Džef Bezos su uvršteni u tim Trampovih savetnika za strateška pitanja.

Iz nekoliko anonimnih izvora prelaznog tima novog američkog predsednika Wall Street Journal je saznao imena tri potencijalna kandidata za direktora NASA-e.

Kao što je poznato, za vreme predsednike kampanje, oba kandidata - Donald Tramp i Hilari Klinton - nisu mnogo govorili o kosmosu. Od njih se nije moglo čuti gotovo ništa o NASA-i, njenom budžetu i budućim planovima sa kosmičkom administracijom. Međutim, odmah posle pobede Trampa, kao što smo pisali, jedan od njegovih savetnika, bivši kongresmen Robert Volker (Walker) je po prvi put govorio o kosmičkoj politici novog predsednika.

U osnovi, NASA će se dok Tramp bude bio u Beloj kući, fokusirati na kosmičke letove sa ljudskim posadama i na proučavanje dubokog kosmosa. Za razliku od Obamine administracije koja je okrenula leđa Mesecu, očekuje se da će misije prema našem najbližem nebeskom susedu pod Trampom biti u žiži NASA-e, kao i pripreme ze osvajanje Marsa. To znači, očekuje se da Tramp još intenzivnije podrži programe gradnje super-rakete SLS i kosmičkog broda "Orion" za misije u duboki kosmos. Istovremeno,  kako Tramp ne veruje da su globalne klimatske promene izazvane čovekovim dejstvom, moguće da je da letovi automatskih kosmičkih aparata za praćenje klimatskih promena i prirodnih resursa budu izbačeni iz programa NASA-e.

Takođe, kao biznismen, Tramp će sigurno podržati privatne kompanije u njihovim  planovima osvajanja niskih orbita. Od ranije je poznato da je Tramp sa posebnom pažnjom pratio šta radi Ilon Mask (Elon Musk) u sferama proizvodnje elektromobila "Tesla", raketa-nosača "Falkon" (Falcon) i kosmičkih brodova "Dragon" i baterija "Pauervol" (Powerwall) za kućnu upotrebu. Pre nekoliko dana, The Washington Post je obelodanio da je Tramp naznačio upravo Maska za člana svog konsultativnog saveta za strategije, tako da će, znajući da Mask nije sa oduševljenjem govorio o oba kandidata za vreme predsedničke kampanje, biti veoma zanimljivo pratiti kosmičku strategiju Donalda Trampa u mesecima koji dolaze. U Savetu koji broji 13 članova, pored Maska se takođe nalazi osnivač Amazona i vlasnik raketne kompanije "Blu oridžin" (Blue Origin) Džef Bezos (Jeff Bezos), kao i ključni ljudi "Fejsbuka", "Jubera" (Uber), "Pepsi kole", "Gugla" (Google).    

Vratimo se kandidatima za prvog čoveka NASA-e. Kako piše Wall Street Journal, izborom novog administratora NASA-e rukovodi senator iz Alabame Džefri Sešens (Jeffrey Sessions). Podsetićemo da se u Alabami nalazi Maršalov kosmički centar, ključni centar NASA-e za razvoj kosmičkih raketa. Tamo su šezdesetih projektovani džinovski nosači "Saturn V" za let na Mesec, a sada tamo se razvija super-raketa SLS, okosnica dugoročnih planova NASA-e ju istraživanjima dubokog kosmosa.

Iz anonimnih izvora prelaznog tima Donalda Trampa procurila su tri imena najozbiljnijih kandidata. To su kongresmen Džejms Brajdenstajn (James Bridenstine), činovnika NASA-e Daglas Kuk (Douglas Cooke) i bivši astronaut Čarls Prekur (Charles Precourt). Zajedničko za njih je da su, na ovaj ili onaj način, povezani sa projektom SLS ili programom čovekovih letova u kosmos. Tako je na primer Brajdenstajn (41) u januaru 2016. predložio plan radikalnih promena u NASA-i nazvan "Američka kosmička renesansa". U njemu, ovaj kongresmen iz Oklahome predlaže da se NASA fokusira na osvajanje dubokog kosmosa i Marsa. Takođe, Brajdenstajn se zalaže za pravnu zaštitu NASA-e od promena usvojenih projekata i skraćenja budžeta diktiranim smenama administracije u Beloj kući. Kao što je poznato, rokade demokrata i republikanaca u Beloj kući (i u Kongresu) redovno dovode do velikih promena u strateškim planovima NASA-e, čak i do ukidanja kompletnih programa i projekata. Napomenućemo da se pored čelne pozicije u NASA-i, Brajdenstajn takođe spominje i kao kandidat za sekretara Vazduhoplovnih snaga.       

Drugi kandidat Daglas Kuk je jedan od veterana NASA-e sa "kosmičkim stažem" dugim gotovo 40 godina. Kuk je u NASA-i radio do 2011. kao rukovodilac departmenta istraživačkih sistema gde se planirala i razvijala oprema koja će biti korišćena za buduće čovekove letove u duboki kosmos, uključujući asteroide, Mesec, Mars i njegove satelite. Pod njegovim okriljem se tada praktično nalazio razvoj svih ključnih tehnologija neophodnih za razvoj buduće kosmičke tehnike, uključujući i partnerstvo sa privatnim kompanijama u okviru komercijalnih programa NASA-e.      

Daglas

Strateg NASA-e - Daglas Kuk

Još 1975. Kuk je radio u timu stručnjaka koji su analizirali aerodinamiku spejs šatla. Zatim je u NASA-i rukovodio grupom koja je koncipirala strukturu Kosmičke stanice "Fridom" (Freedom), da bi posle tragedije "Čalendžera" (Challanger) prešao u program spej šatl i rukovodio njegovom revitalizacijom i povratku na kosmičku scenu 1988. Devedesetih, kada je na čelu NASA-e bio slavni Majkl Grifin (Michael Griffin), Kuk je u Hjustonu rukovodio timom za razvoj dugoročnog programa letova ka drugim nebeskim telima, uključujući povratak na Mesec, letove na Mars, u tačke libracije i ka asteroidima. Kao veliki zagovornik povratka na Mesec, kome je NASA pod Obamom okrenula leđa, Kuk napušta NASA-u 2011. i u Pensilvaniji osniva konsultantsku agenciju za pitanja strateških planiranja vazduhoplovstva i astronautike. Ostaće upamćeno da je najviše zahvaljujući Kuku program SLS preživeo unutrašnje i spoljašnje pritiske i mnogobrojna kresanja budžeta. Kuk je veoma popularan među astronautima, uključujući i veterane mesečevog programa "Apolo" koji su svi odreda, osim Baza Oldrina, žestoko kritikovali Obaminu odluku o gašenju programa "Kanstelejšn" (Constellation). Takođe, Kuk uživa veliku podršku među pojedinim kongresmenima koji su poslali otvoreno pismo Sešensu da upravo on bude sledeći administrator NASA-e, tako da je po svemu sudeći Daglas Kuk kandidat broj jedan.

Treći kandidat je bivši astronaut, penzionisani vazduhoplovni pukovnik Čarls Prekur (62). On je postao astronaut 1990. Obavio je četiri misije spejs šatla Godine 2004. napušta NASA-u i postaje potpredsednik kompanije ATK "Tiokol" (Thiokol) u Juti, koja za potrebe Pentagona i NASA-e decenijama razvijala različita tehnološka rešenja, od kočećih (tzv. "deorbitnih") motora za kosmičke brodove "Merkjuri" i "Džemini" do bočnih bustera za spejs šatl. Ova kompanija je odabrana 2005. kao glavni kontraktor projekta super-rakete "Ares" (serija I i V) - nosača kosmičkog broda "Orion". Ovi projekti su bili delovi već spomenutog programa "Kanstelejšn" koga je Obama, po dolasku u Belu kuću ugasio.

Zanimljivo, za vreme poslednje predsedničke kampanje, Prekur je smatran za jednog od kandidata vodećeg čoveka NASA-e Hilari Klinton, tako da je zanimljivo kako se sada našao na listi Donalda Trampa. Sve u svemu, i pored impresivne kosmičke i menadžerske karijere, šanse Prekura da postane administrator NASA-e nisu velike.               

Kao što je poznato, trenutno se na čelo NASA-e nalazi bivši astronaut Čarls Boulden (Charles Bolden), koga je Obama sredinom 2009. imenovao za administratora. Očekuje se da će odmah posle Nove godine biti obelodanjeno ime sledećeg administratora NASA-e koji će nekoliko meseci kasnije preuzeti kormilo američke kosmičke administracije.

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži