Američki medjuplanetarni aparat "Džuno" (Juno) koji kruži oko Jupitera prešao je u "uspavani režim", tako da za vreme drugog bliskog susreta sa planetom nije obavio nikakva naučna osmatranja.

Posle fijaska lendera "Skjapareli" za vreme spuštanja na Mars, došlo je i do problema u misiji američkog medjuplanetarnog aparata "Džuno" koji od jula kruži oko Jupitera. Trinaest časova pre drugog prolaska sonde kroz najbližu taćku u odnosu na Jupiter (bilo je to uveče, u sredu 19. oktobra), "Džuno" je iznenada prešao u "režim spavanja" ("safe mode") i nije reagovao na komande sa Zemlje. Iz nekog još uvek nepoznatnog razloga, program koji kontroliše rad kompjuterskih sistema sonde je prosledila komandu da je sistem preopterećen. Kao rezultat toga, "Džuno" nije obavio nikakva naučna istraživanja. Sledeća ovakva prilika će uslediti tek u decembru.   

juno 700px

Sonda "Džuno" je ušla na orbitu oko Jupitera 5. jula 2016. i trebala je da za vreme drugog prolaska kroz najbližu tačku 4300km od Jupitera da obavi korekciju putanje i predje na novu orbitu koja je daleko povoljnija za naučna osmatranja planete. Nova polarna orbita naime omogućava aparatu da umesto svakog trećeg meseca, prolazi kroz najbližu tačku (smanjene visine na 2000 km) na dve nedelje sa periodom jednog obilaska od 14 dana, u odnosu na sadašnjih 53.     

U NASA-i kažu da je sva aparatura na sondi u dobrom stanju, da pre ove komande nije bilo nikakvih poblema, tako da se nadaju da će sonda biti aktivirana i nastaviti sa programom istraživanja na orbiti oko gasovitog džina. Sonda automatski prelazi u pasivan režim kada njegov kompjuterski sistem ne funkcioniše prema standardnom protokolu rada.  Za to vreme, dolazi do isključenja svih instrumenata i aparat ne obavlja nikakva osmatranja, snimanja ili naučna istraživanja.  

Planirano je da "Džuno" oko dvadeset meseci funkcioniše na orbiti oko Jupitera, do februara 2018. sa 37 orbita oko najveće planete Sunčevog sistema.        

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   

Milanx
0 #2 Milanx 23-10-2016 01:27
Prvo ćovek iskoračuje pa skladno povlači tehnologiju i ostalo...
Prijavi administratoru
marino1
0 #1 marino1 21-10-2016 17:46
zapravo je ovaj prolazak trebao biti iskoristen za korekciju orbite ali je to otkazano zbog neispravinih ventila na raketnom bloku te su onda odlucili odgoditi korekciju i prolazak iskoristiti za znanstvena istrazivanja..n a kraju ni jedno ni drugo nije nacinjeno
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži