Dok Evropa i SAD povećavaju kosmičke budžete, desetegodišnje finansije “Roskosmosa” su smanjene na nivo maltene jednogodišnjeg budžeta NASA-e. Ruska Vlada je usvojila budžet Federalnog kosmičkog programa za period 2016-2025. (FKP2025) na iznos od 1,4 triliona rubalja (20,5 milijardi dolara). Predlogom je takodje ostavljena mogućnost da se 115 milijardi rubalja dodatno izdvoji posle 2021. Finalni budžet je mnogo manji od prvobitno planiranih 2,7 triliona. Ovo smanjenje će imati veliki uticaj na buduće planove Rusiji vezanim za dugoročna istraživanja kosmosa.
Razrada i usvajanje budžeta FKP2025 je trajalo gotovo dve godine i reflektuje koliko se stanje ruske ekonomije u tom periodu dramatično promenilo.Dodatna kresanja budžeta posledica su kretanja cena nafte na svetskom tržištu (umesto projektovanih 100 dolara po barelu, cene su u jednom trenutku pale na oko 20 dolara), pripajanje Krima nacionalnom budžetu Rusije (procenjeno na oko 10%) i uticaju sankcija koje je Zapad uveo Rusiji zbog krize u Ukrajini. Kada je nafta u pitanju, naravno u američkim dolarima, iznos budžeta FKP2025 se može promeniti ukoliko dodje do povećanja cena nafte. Medjutim, to se neće odraziti na strukturu usvojenih programa, tako da je veliko pitanje koliko će veliko smanjenje budžeta FKP2025 uticati na planove za period 2026-2035. u kojima je spuštanje na Mesec strateški cilj Rusije.
Rukovodioc “Roskosmosa” Igor Komarov (levo, stoji) elaborira predlog budžeta za program FKP2025
premijeru Dmitriju Medvedevu i članovima ruske Vlade (Pres-služba Vlade Rusije)
Budžet FKP2025 se odnosi na ruske civilne kosmičke programe, koje kontroliše državna korporacija “Roskosmos”. Vojni kosmički budžet koji kontroliše Ministarstvo odbrane je odvojen od FKP2025. Takodje, ovaj program ne uzima u obzir komercijalne projekte kao što su na primer prodaja ruskih raketnih motora SAD-u, lansiranja stranih satelita ili letovi astronauta drugih država na ruskim brodovima “Sajuz”. Na primer, godišnji iznos koji NASA za letove astronauta na “Sajuzu” uplaćuje “Roskosmosu” je oko 450 miliona dolara. Kako je NASA zakupila mesta za lansiranja do kraja 2018, a za povratak na Zemlju do sredine 2019. onda se očekuje da će udeo ovog komercijalnog programa za period početak 2016 – sredina 2019. Iznositi preko milijardu dolara.
Prva verzija desetogodišnjeg budžeta objavljena 2014. predlagala je 2,85 triliona rubalja (83 milijardi dolara). Druga verzija iz aprila 2015.smanjila je tu sumu na dva triliona rubalja (40 milijardi dolara). Ova promena se medjutim nije mnogo odrazila na strukturu predloženih programe, već je najviše bila rezultat inflatornih kretanja. “Roskosmos” je krajem prošle godine podneo Vladi Rusiji predlog na sumu od 1.6 triliona (22 milijardi dolara), posle čega je usledila serija revizija koja je dodatno smanjila ovaj iznos na 1,41 triliona rubalja, To je pri sadašnjem kursu, nešto više od 20 miljardi američkih dolara. Poredjenja radi, tipični godišnji budžet NASA-e iznosi izmedju 18 i 19 milijardi dolara.
Evidentno je da su u dodatnim kresanjima budžeta Mesec i čovekovi letovi u kosmos glavni gubitnici. Praktično svi programi vezani za istraživanje Meseca koji su trebali da dovedu do, još uvek po meni nerealnog plana spuštanja na Mesec 2029/30, su izbačeni iz projekta FKP2025. Iako su automatski letovi aparata “Luna” i testiranja novog kosmičkog broda “Federacija” od fundamentalnog značaja za ruski mesečev program, njegovu kičmu predstavlja razvoj rakete-nosača koja će biti sposobna da ponese prve ruske kosmonaute na Mesec. U svim dosadašnjim mesečevim programima (Saturn-Apollo, L1/”Zond”-UR 700/”Proton” i N1-L3), razvoj moćne i pouzdane rakete-nosača je bio dominantan faktor koji je diktirao dinamiku kompletnog programa. Uspeh testiranja i probnih lansiranja raketa-nosača serije Saturn je, na primer, omogućio Amerikancima da slete na Mesec 1969. onako kako je predsednik Kenedi zacrtao osam godina ranije. Na drugoj strani, i pored delimičnog uspeha programa L1/”Zond”, nekoliko neuspešnih lansiranja rakete-nosača “Proton” dovelo je do velikog kašnjenja u ovom programu, što je NASA ubacivanjem misije Apollo-8 u program letova pametno iskoristila i obesmislila pilotirane letove sovjetskih kosmonauta oko Meseca. Konačno, četiri neuspela lansiranja mesečeve super-rakete N1 dovela su u ćorsokak program L3 spuštanja sovjetskih kosmonauta na Mesec (koji je uzgred i bez tih neuspeha bio toliko rizičan da je bilo teško očekivati njegov uspeh i ako bi N1 bio uspešan).
Za razliku od NASA-e koja je svoje mesečeve i planetarne planove vezala za razvoj jedne porodice raketa-nosača (SLS), u novom ruskom mesečvom programu, kao i 60-ih, figurišu dve različite serije lansera.Za prvu etapu osvajanja Meseca koja obuhvata “eksperimentalna” spuštanja i pripremu osnova za gradnju mesečeve baze koristiće se raketa-nosač “Angara-A5V” sa kriogenim stepenom (“V” od goriva “vodonik”). Njena nosivost treba da bude u granicama izmedju 35 i 37 tona i sa četiri lansiranja, po zamisli inženjera iz RKK “Energija” može da omogući bezbedno spuštanje ruskih kosmonauta na Mesec. Medjutim, “Angara-A5V” je izbačena iz programa FKP2025! Ranije, ona je trebala da 2025.lansira brod “Federacija” sa posadom na translunarnu putanju. U novom projektu FKP2025 predvidja završetak svih testiranja sistema nove rakete-nosača do kraja 2025, a prva lansiranje posle završetka ovog desetogodšnjeg ciklusa.
 Ruske rakete-nosači sledeće generacije planirane za godine posle FKP2025 - “Angara A5V” (levo) i tri lansera porodice “Feniks” nosivosti 17t (druga levo), 40t (sa dva bočna bustera) i 75t (desno) |
Za gradnju baze na Mesecu trebaće super-raketa čiji koncept leži u projektu “Feniks” koji sa jedne strane treba da zameni ukrajinske rakete “Zenit” jednomodularnom verzijom nosivosti 17t, a sa druge preko dve sledeće modifikacije omogući lansiranja korisnih terete masa 40t (tri modula na prvom stepenu), odnosno 75t (nosač sa pet modula na prvom stepenu). Programom FKP2025 planirano je da testiranja jednomodularne verzije rakete-nosača “Feniks” budu završene pre kraja 2025 (za ovo je odvojeno 29 milijardi rubalja), a njeno prvo lansiranje u početnoj fazi sledeće desetleća. I kada bi sve teklo po planu, a takvog plana zvanično uzgred budi rečeno nema, 40-tonski “Feniks” bi mogao da prvi put poleti krajem sledeće decenije, dok bi se o verzijama nosivosti 75t moglo razmišljati tek sredinom 2030-ih! Na neki način, ovo je svojevrsno putovanje kroz prošlost, jer je najsnažnija operativna sovjetska raketa-nosač “Energija”, koja je imala novisost od 100 tona, prvi put lansirana krajem 1987! Kako stvari sada stoje, Rusija će ovakav nosač imati tek negde oko 2040.
Sa ovim analizama na stolu, vidi se da u sferi razvoja novih raketa-nosača Rusija praktično ne planira nove lansere u FKP2025. [to je još interesentnije, za razliku od SAD, Evrope, Japana, Indije i uskoro Kine, ruske rakete-nosači će i u sledećoj deceniji leteti dominanto na kerozin, čime se nastavlja davnašnja tradicija još iz vremena Valentina Gluška izbegavanja upotrebe visokoenergetske pogonske kriogene kombinacije tečni kiseonik + tečni vodonik. Izbacivanje “Angare A5V” iz programa će Rusiju, kada su teški nosači u pitanju dovesti u vrlo nezavidnu situaciju pre svih u odnosu na SAD. Naime, koliko do kraja ove godine, znači minimum deset godina pre “Angare A5V”, Ilon Mask planira prvo lansiranje svoje super-rakete Falcon Heavy nosivosti 50t! Dve godine kasnije, krajem 2018. NASA će lansirati super-raketu SLS (verzija Blok 1) kapaciteta 70t, a pre “Angare A5V” sa Kejp Kanaverala će poletiti njena snažnija verzija (Blok 1B) koja može da na nisku orbitu izbaci 105 tona – tri puta više od “Angare”. Konačno, oko 2029. NASA planira da lansira i najjaču verziju rakete SLS (Blok 2) kapaciteta 130 tona u odnosu na koju će “Angara A5V” biti pravi patuljak.
Inače, u sledećih deset godina, okosnicu ruske kosmičke lansirne flote će predstavljati rakete serije srednje i lake nosivosti “Sajuz-FG” (do 2021.) i “Sajuz-2”. Ukupno, nosači tipa “Sajuz” će biti 85 puta lansirani. Pored njih su teški nosači serije “Proton-M” i nove lake i teške rakete tipa “Angara” (“1” i “5”) koje sa tek dva lansiranja tek trebaju da probiju led i postanu pouzdani nosači na svetskom tržištu. Konačno, bišće nekoliko lansiranja lakih konvertovanih interkontinentalnih raketa “Rokot” i - što se raketa tiče – to je to. Dobra strana je da će se broj različitih vrsta ruskih raketa-nosača sa sadašnjih dvanaest tipova smanjiti na samo šest, što će itekako uticati na njihovu ekonomiku.
Raketa-nosač "Sajuz-2.1A" na rampi novog kosmodroma Vastočnij
(“Roskosmos”)
Pod velikim znakom pitianja je i realizacija projekta novog ruskog kosmičkog broda “Federacija”. Sa samo 58 milijardi rubalja (oko 900 miliona dolara), veliko je pitanje dali će RKK “Energija” uspeti da 2021. obavi njegovo prvo eksperimentalno lansiranje bez posade. Kao što je poznato, “Roskosmos” je u vreme kada je RKK “Energija” pobedila na konursu za izradu novog kosmičog broda pre šest godina promenio osnovne zahteve i pored letova na niskim orbitama oko Zemlje, dodao i misije na Mesec.Bivši kosmonaut-inženjer Mihail Tjurin je tu veliku promenu u konceptu projekta ovako objasnio:
“Dali sunam zadatak da projektujemo kosmički brod izvan svake koncepcije. Njihova formulacija – napravićemo brod koji može da leti na stanicu, zatim na Mesec, a onda i na Mars –najblaže rečeno iznenadjuje. Pa to je kao da trebate da napravite vozilo koje u isto vreme može da bude kamion i “Formula-1”. … Bojim se da na novom kosmičkom brodu niko neće leteti …”
Problem nije samo u finansiranju novog broda, nego i razvoja neophodne infrastrukture na kosmodromu Vastočnij za njegovo sklapanje, ispitivanje, montiranje na raketu-nosač i lansiranje. Prvi nosač “Federacije” će biti raketa “Angara A5” koja je do sada jedanput lansirana. Dobro je poznato da prvobitno “Angara” nije planirana za pilotirana lansiranja, tako da je prvi zadatak da se ovaj nosač modifikuje, testira i dobija zeleno svetlo da može da se koristi za lansiranje ljudi u kosmos.A to nije nimalo jednostavan posao. Paralelno, kao što sam naveo, na Vastočnom je potrebno sagraditi sve što je neophodno za lansiranje “Angare” i njeno i sklapanje broda. Znači, potreban je montažni hangar i - lansirna rampa. U FKP2025 izdvojeno je 77 milijardi rubalja za potrebe lansiranja “Angare” sa kosmodroma Vastočnij. Medjutim, sa početkom gradnje rampe se oteže, još uvek nije čak odredjena ni njena lokacija.
Pogled na lansirnu rampu rakete “Sajuz-2” na kosmodromu Vastočnij sa impresivnim montažnim
tornjem i pratećim objektima u pozadini (“Roskosmos”)
U “Roskosmosu” kažu da gradnja druge rampe na Vastočnom (prva je za rakete-nosače serije “Sajuz-2”) za “Angaru” treba da krene ove godine, što medjutim treba uzeti sa rezervom. Kako tamo nimalo nisu zadovoljni kako dinamikom radova, tako i stepenom nevidjenih korupcija u Specstroju, kompanijom koja je bila jedini kontraktor dosadašnjih gradjevinskih radova na novom kosmodroma, konkurs za projekat rampe “Angare” biće otvoren i ne bih bio iznenadjen ako neka druga gradjevinska firma ne pobedi na njemu.
Iz FPK 2025 izbačen je plan gradnje dve lansirne rampe za raketu “Angara” – jedne za bespilotna a druge za lansiranja kosmičkih brodova sa ljudskim posadama. Znači, neće biti posebne rampe za “Angaru-A5V” što je, imajući u vidu da rampa bespilotne “Angare” postoji na Plesecku, sasvim logična odluka.
Pa imajući sve ovo na umu može li novi kosmički brod “Federacija” na ledjima nosača “Angara A5” da poleti bez posade 2021. sa kosmodroma Vastočnij? I, može li, kako je to programom FKP2025 planirano da 2023.prvi put poleti sa kosmonautima prema Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS)? Na oba pitanja nije nimalo lako dati odgovor, ali prateći sve dugogodišnje i nimalo reprezentativne dinamike oko razvoja novog kosmičkog broda, “Angare” i kosmodroma Vastočnij bojim se da najviše što možemo očekivati do kraja programa FKP2025 je eksperimentalni let bez posade na niskoj orbiti. Potencijalna kašnjenja u projektu “Federacija” će dovesti do prolongiranja života starog, dobrog “Sajuza”, kojim će najverovatnije ruski kosmonauti leteti u kosmos još minimum nekoliko godina posle završetka programa FKP2025. Naravno, veliko je pitanje šta će tada biti njihova destinacija u kosmosu.
Novi ruski kosmički brod "Federacija" na aviokosmičkoj izložbi MAKS2025 (“Roskosmos”)
Dmitrij Rogozin, Igor Komarov i predsednik Vladimir Putin sa maketama broda "Federacija" i nosača
"Angara A5" i "Angara A5V" (Pres-služba Predsednika Rusije)
[to se ruskog dela MKS tiče situacija ni tu nije najjasnija. Sa samo 12,6 milijardi rubalja (oko 200 miliona dolara) izdvojenih za remont laboratorijskog modula MLM “Nauka” i projektovanje, testiranje i lansiranje naučno-energetskog modula NEM gotovo je potpuno izvesno da je sudbina ovogo drugog, što se programa FKP2025 tiče zapečaćena. Izdvojeni novac je, uz svo poštovanje smešno mala suma, i biće jedva dovoljna da se konačno završi MLM “Nauka” i lansira ka MKS. To se takodje poklapa sa rečima Komarova da samo moduli koji su preko 70% sagradjeni imaju šansu da ostanu u programu. Takodje, mali čvorni modul UM koji će biti spojen uz MLM “Nauka” i služiti kao glavni dok za spajanje eventualno buduće ruske orbitalne stanice ostaje u programu. Ovaj modul je kompletiran pre više od godinu dana i konzervisan je u RKK “Energija” čekajući da MLM “Nauka” bude lansiran i pripojen uz ruski deo MKS.
Inače odiseja modula “Nauka” traje već nekoliko godina i njegova lutanja od pogona centra “Hruničev”, gde je sa mnogo grešaka u pogonskim sistemima napravljen, do ispitnih stanica RKK “Energija” gde su ti problemi otkriveni. Onda je “Roskosmos” dodao još jedan zadatak – da MLM “Nauka” osposobe da postane bazični modul eventualne autonomne ruske orbitalne stanice koja se može, posle 2024. odvojiti od MKS pre njenog uništenja. Direktor RKK “Energija” Vladimir Solncev je inače najavio da će modul biti spreman za lansiranje krajem 2017, početkom 2018.
Ruski deo MKS će najverovatnije biti dopunjen sa dva umesto tri modula planirana u FKP2025.Modul MLM "Nauka" sa čvornim
modulom (UM) i pripojenim "Sajuzom MS"
Jedna od retkih svetlijih strana FKP2025 je program istraživanja Marsa koji obuhvata dve misije ExoMars (2016. i 2018/20.) u saradnji sa ESA-om i letovi četiri automatske stanice serije “Luna” (25-28) koje ćeu periodu 2019-2024.istraživati Mesec. Njihove misije obuhvataju spuštanje manjeg lendera na Mesec u cilju ovladavanja tehnologijama spuštanja aparata na površinu Meseca (zadnji put to je uradjeno 1976.), postavljanje orbitera koji će manevrisati na orbitama oko Meseca i snimati mesta budućih sputštanja, zatim setanje lunohoda (Rusi su ns Mesec spustili dva “Lunohoda” 1971. i 1973.) i konačno, pred kraj programa FKP2025 transport uzoraka mesečevog tla na Zemlju (to je prva uradila sovjetska “Luna-16 dalekog septembra 1970.). Podsećamo, Kinezi planiraju da ovo urade 2017. Medjutim, ni sa “Lunama” nije sve tako jednostavno. Do sada se najdalje otišlo sa “Lunom-25” koja bi 2019. trebala da bude spuštena u polarnu oblast Meseca. Sa orbiterom “Luna-26” se itekako kasni, dok dva poslednja aparata tek trebaju da budu projektovana, tako da ne bih bio iznenadjen ukoliko od četiri “Lune” do kraja programa FKP2025 vidimo misije samo prve dve (a možda i samo “Lune-25”).
U programu FKP2025 nalazi se projekti četiri mesečeva stanice "Luna".
Prva iz njih "Luna-25" (na slici) treba da bude spuštena na Mesec 2019.
(NPO “Lavočkin”)
Što se tiče čuvenog “nuklearnog kosmičkog tegljača” megavatne klase, njegovo finansiranje se završava 2018. U period 2010-2018.za ovaj projekat je izdvojeno preko 17 milijardi rubalja podeljenih izmedju “Rosatoma”, Keldičovog istraživačkog centra i RKK “Energija”. Paralelno odvijaju se radovi na razvoju reaktora o čijem je gorivu nedavno objavljena kratka vest. Još uvek se vrlo malo zna o karakteristikama ovog sistema. Jasno je da nije reč samo o tegljaču koji se koristi za prebacivanje aparata sa niskih na visoke orbite (ili trajektorija leta ka drugim nebeskim telima), već je to transportno-enegretski modul (TEM) sa glavnim pogonom na bazi reaktora i motorima malog potiska. Koncept projekta TEM obuhvata razvoj i implementaciju takozvanih naprednih tehnologija, kao što su na primer visokotemperaturni brzi reaktor sa gasovitim hladjenjem, sistemi nuklearne i radijacione zaštite, gorivne ćelije, turbine sposobne da rade na ekstremnim temperaturama i električni generatori velike brzine.
|
Transportno-energetski modul na nuklerani pogon (topwar.ru) |
Ako u FKP2025 postoji projekat za koji možemo reći da je veoma ambiociozan i da može itekako promeniti kurs raketno-kosmičke tehnike u budućnosti, onda je to upravo ovaj projekat. Izvesno je da ni jedna druga država ne radi na razvoju nuklearnih kosmičkih aparata tako velike klase (megavata). Moguće je da vojska dofinansira ovaj projekat za lansiranje svojih satelita sa niskih na visoke orbite, uključujući i geostacionarnu.
Svim srcem se nadam da će ovaj projekat preživeti, da će Rusija ipak uspeti da ga tehnički dovede do nivoa kada može biti pouzdano realizovan. Ukoliko bude uspešan, ovim projektom će letovi na Mars biti skraćeni na samo tri meseca, dok će se do Meseca stizati sa samo nekoliko časova.
U fokusu FKP2025 je razvoj ruske orbitalne grupacije, kako se u “Roskosmosu” nazivaju veštački sateliti različitih namena koji kruže oko Zemlje. Trenutno, Rusija ima 49 kosmičkih aparata na orbiti, dok se do kraja programa FKP2025 planira da ih bude 73. Prvobitnim planom, bilo je planirano da taj broj iznosi 180, što je još jedan jasan pokazatelj koliko je program kosmičkog budžeta morao biti transformisan. Prioritet se daje komunikacionim satelitima čiji će broj porasti sa trenutnih 32 na 41, uz povećanje kapaciteta prenosnih nekoliko puta. Takodje, “Roskosmos” posebnu pažnju pridaje satelitima za daljinsko sondiranje površine Zemlje u cilju razvoja različitih privrednih grana i srečavanja elementarnih katastrofa. Trenutno, takvih satelita ima samo osam, a 2025.planirano je da ih bude 23.
Nauka takodje nije potpuno zapostavljena. Dve astrofizičke orbitalne opservatorije, rendgenski “Spektar-RG” i ultraljubičasti teleskop “Spektar-UF” biće lansirani u kosmos 2017. i 2021.
Ultraljubičasti kosmički teleskop "Spektar UF"
(astronomija.com.rs)
Odmah po objavljivanju budžeta, rukovodioc “Roskosmosa” Igor Komarov je izjavio da budžet FKP2025 još uvek omogućava realizaciju opširnog programa istraživanja Meseca posle 2025.U njemu, po rečima Komarova, spuštanje ruskih kosmonauta na Mesec 2030. i dalje figuriše kao projekat od posebnog nacionalnog prioriteta. Ma koliko želeo da delim optimizam prvog čeveka “Roskosmosa”, teško je zamisliti da će ruski kosmonauti biti u stanju da se spuste na Mesec samo pet godina posle završetka FKP2025 u kome, na primer nema ni jedne rublje izdvojene za projektovanje i ispitivanje mesečevgo modula. U odnosima izmedju razvoja složene tehnike, a kosmička tehnika je itekako složena, i finansiranja tog razvoja postoje tehno-ekonomsko-vremenske logike koje su neprikosnovene. Kada je na primer razvoj mesečevog modula u pitanju, ove logike govore da modul treba biti prvo projektovan i odbranjen na nekoliko nivoa koji testiraju njegova konceptualna rešenja. Ovaj početni proces projekta traje minimum nekoliko godina. U sledećoj etapi, izradjuju se delovi modula, njegovi sistemi, praćeni njihovim mnogobrojnim odvojenim i grupnim testiranjima koja trebaju da daju zeleno svetlo za njihovo integrisanje u strukturu kosmičkog broda. Zatim sledi integracija, razvoj prototipova i maketa koji treba da prodju kroz dugotrajna ispitivanja u različitim komorama i laboratorijama. Ovo je dug i mukotrpan proces, koji zahteva kontinuitet u svakom pogledu - iznad svega u veoma skupom finansiranju. Posle “zemaljskih” kreću “kosmička” ispitivanja i tek posle nekoliko uspešnih eksperimentalnih letova na niskoj okolozemaljskoj i mesečevoj orbiti, novi kosmički brod može da ponese ljudsku posadu i krene u prvu misiju spuštanja na Mesec. Od odluke o početku projektovanja (odnosno početku finansiranja), do prvog spuštanja na Mesec može proći oko deset godina, tako da najava da će ruski kosmonauti kročiti na Mesec 2030, bez oficijelnog programa razvoja mesečevog modula koji je trebao biti uvršten u FKP2025 ne zvuči kao realna. Jedini način po meni da se spuštanje ljudi na Mesec postigne ako ne pre isteka sledeće, onda početkom 2030-ih je da se inženjeri vrate projektu mesečeve verzije broda “Sajuz” (LOK) i da ga uz odredjene modifikacije preurede u okosnicu ruskih planova gradnje baze na Mesecu. Medjutim, razradu ovog modela ostavićemo za neku drugu priliku.
Spuštanje ruskih kosmonauta na Mesec krajem 2020-ih je pod velikim znakom pitanja
(russianspaceweb.com)
Naravno nije sve tako crno. Program FKP2025 treba posmatrati prvenstveno kao neku vrstu okvirnog plana kosmičkih istraživanja u sledećih deset godina, a ne kao aktuelni budžet. Realni budžet “Roskosmosa” se u stvari projektuje na tri godine unapred, dok Kremlj odobrava novac samo za sledeću godinu. On je u potpunosti funkcija ruske ekonomije, snage rublje i količine novca u državnoj kasi.Tako da ako dodje do oporavka ruske ekonomije, onda je moguće očekivati da se to pozitivno odrazi i na FKP2025. U suprotnom, ako cena nafte nastavi da pada, Kremlj će ponovo da zateže kaiš tako da čak i ovako ogoljeni FKP2025 može biti dodatno smanjen.
Tako da, kako reče poznati analitičar ruske kosmonautike Anatalij Zak, ukoliko želite da shvatite šta će se u stvari dešavati sa ruskim kosmičkim budžetom u budućnosti, najbolje je da pratite cene nafte na svetskom tržištu i vrednost rublje.
Kongres povećava budžet NASA-e za 2017.
Evropa povećava budžet za kosmos
Rusija smanjuje budžet za letove na Mesec i program MKS
Značajno povećanje Nasinog budžeta za fiskalnu 2016. godinu
Roskosmos se nada da neće biti velikog smanjenja budžeta FKP-2025
Stezanje kaiša - budžet Roskosmosa za 2016-2025.
