Šef Pentagona Čak Hejgel je u sukobu sa Kongresom, koji pokušava da izbegne kupovinu ruskih helikoptera „Ми-17" za afganistanku vojsku. „Ми-17 je vrlo jednostavan helikopter, lak za održavanje," ubeđivao je u svojim izjavama prošle nedelje Hejgel državu. „Afganistanci su već leteli na njima, Koristiće ih još puno godina. Očigledno je da su to helikopteri koje oni žele da imaju."
Za minulih 10 godina Afganistanci su imali dovoljno vremena da uporede američku tehniku sa sovjetskom, koju nisu zaboravili, i poređenje nije išlo na ruku prekookeanskih mašina. Zauzvrat, Pentagon i Bela kuća su zainteresovani da stabilizuju Afganistan nakon povlačenja američkih trupa. Radi toga su spremni da žrtvuju nacionalni ponos i afganskom Ratnom vazduhoplovstvu obezbede najbolju tehniku, a uz to jeftiniju i pouzdaniju.
Svi koji su eksploatisali dvoturbinske helikoptere tipa „Mи-17“ primetili su glavno preimućstvo ruskog helikoptera odnosu na zapadne – mala zahtevnost[1]. A takođe i spremnost holdinga „Helikopteri Rusije“ („Вертолеты России“) da brzo reaguju na zahteve kupca. Naprimer, u najkraćem roku je za Brazilce razrađena verzija „Ми-171А1“. U konstrukciju je bilo unešeno oko 90 izmena. To je jedini model sa dvojnim hidrauličnim sistemom.
U eri digitalizovanih tehnologija, „Ми-171А1“ je, po zahtevima većine kupaca, sačuvao osnovnu mehaničku avioniku. Na temperaturama preko 45° i u vlazi od 100% mehanika, za razliku od prilično kapriciozne elektronike, radi besprekorno. Treba još dodati da su iskustva sa eksploatacijom ruskih mašina pokazala da su performanse bolje a troškovi letnog časa 2–3 puta niži od sličnih letilica zapadnih proizvođača.
U prvoj isporuci u Brazil su poslata dva helikptera „Ми-171А1“. To su letilice koje predstavljaju modifikaciju već proverenog „Ми-8“, čija izvozna verzija nosi oznaku „Ми–17“. Prečnik rotora – 21,29 m, uzletna težina – 13 t, korisni teret – 3–5 t. Košta oko \(17 miliona.
Brazilsko helikoptersko tržište je jedno od najvećih u svetu. Ogromna zemlja[2], planine i džungla, velika rastojanja[3], složena klima – u takvim uslovima helikopteri su se pokazali kao najpogodnije transportno sredstvo. Stoga je bilo sasvim razumljivo interesovanje „HelikopteraRusije“ za taj region. Helikopter, postavši popularan u Brazilu, automatski je stekao popularnost i u čitavoj Južnoj Americi.
Sasvim je prirodno da su ruski helikopteri privukli pažnju i brazilske armije. 2008. godine napadački helikopter „Mи-35М“[4] је pobedionа tenderunа kojemsuučestvovale kompanije AgustaWestland[5] sa helikopterom A129 „Mangustа“i Eurocopter[6] sa letilicom EC665 „Tiger“. Tada je potpisan ugovor o kupovini 12 „Ми-35М“. Do sada je poslato devet letilica a još tri se nalaze u procesu prihvatanja i do jeseni će biti predati kupcu. Još je dogovoreno da se do 2015. u Brazilu otvori veliki servisni centar za prihvat helikoptera tipa „Ми-35М“.
 |
 |
Prva partija brazilskih helikoptera „Ми-35M“, eksportna varijanta „Ми–24M“. Ukupna vrednost posla je preko \)150 miliona. Brzina – 340 km/h; daljina leta – oko 1000 km. Na 8 podvesnika može da ponese još 900 kg. Vidi ove slike.
Kompleks 9K113 „Штурм-В“ za uništavanje savremenih tenkova, bojevih mašina pešadije, protivavionskih lansirnih rampi, niskoletećih vazdušnih ciljeva, kao i žive sile. Rakete 9M120 „Атака“ na Zapadu nose naziv AT–6 „Spiral“.
Ovi višenamenski helikopteri su naoružani kompleksom radio–upravljivog (SACLOS[7]) projektilskog naoružanja 9K113K „Штурм-В“sa 8 navođenih protivtenkovskih raketa tipa 9M120 „Aтака“, zatim lanserima sa 80 neupravljivih 80–milimetarskih raketa „C-8“, i 20 takođe neupravljivih 240–milimetarskih tipa „C–24“[8]. U nosnom delu se nalazi pokretni dvocevni 23–milimetarski mitraljez „ПШ-23“ sa 450–470 metaka. „Ми-23М“ može takođe da na nosačima nosi Jakušev–Berzovljev „Яaк-Б“ Gatlingov mitraljez kalibra 12,7 mm (ili 7,62 mm)sa 1.470 metaka, 30–milimetarski bacač granata, dodatne bombe i mine do 500 kg, i sl. U desantno–transportnoj varijanti helikopter nosi 8 vojnika sa ličnim naoružanjem, a u transportnoj do 2.400 kg na spoljnjim podvesima.
Autoritet „Helikoptera Rusije“ je toliko jak da je brazilska kompanija „Atlas Taxi Aereo“ postala prvi kupac perspektivnog ruskog višenamenskog helikoptera „Kамов Ка-63“[9]. Ugovor vredan par stotina miliona dolara već je potpisan. Do 2015. kompanija će dobiti 7 helikoptera, a postoji opcija i za još 7 letilica. Po mišljenju brazilskih partnera, to će izazvati pravu revoluciju na regionalnom tržištu.
2010. godine Ratno vazduhoplovstvo Perua kupilo je prvi „Ми-171“. Iskustva si se pokazala uspešnim, te zemlja namerava da kupi još 24 helikoptera istog modela za borbu protiv terorista i narkotrafikinga. To su zajedničke želje komandi oružanih snaga Perua i avijacije kopnene sile. Već 2014. godine oružane snage računaju da će dobiti 21 mašinu, a do 2015. preostala tri.
U decembru 2008. godine OAO „Рособоронэкспорт“ je zakljućio sa Ministarstvom odbrane Indije ugovor o nabavci 80 helikoptera „Ми-17В-5“ za ukupnu sumu od \(1,35 milijardi. Ugovor takođe predviđa isporuku rezervnih delova, opreme i trenažera. U skladu sa zahtevima indijske strane na helikopter su ugrađeni novi motori BK–2500 sa elektronskim sistemom upravljanja. Oni se odlikuju većom sagom, što je osobito važno u uslovima žarke klime i visokog gorja. U slučaju kvara jednog od motora snaga drugog je dovoljna da se let bezbedno nastavi. Specijalno za „Ми-17В-5“ razrađen je novi kompleks navigacije i elektronskih pokazatelja КНЭИ-8 koji omogućavaju let noću i u uslovima slabe vidljivosti. Sve informacije važne za pilotažu vidljive su na 4 multifunkcionalna displeja.
Maksimalna težina „Ми-17В-5“na uzletanju iznosi oko 13 tona. Može da prevozi 36 vojnika ili 4 tone tereta u kabini zapremine 23 m3. Pored toga, na spoljnjim podvesnicima može da preveze teret od 4,5 tone na rastojanje od 750 km brzinom od 230 km/h. Isporuka svih 80 helikoptera trebalo bi da se završi do kraja 2014. godine.
Ceremonija prijema prvih helikoptera tipa „Ми-17В-5“ u Indiji 17. februara 2012. godine u vojnoj bazi Palam. Tom priliko je stiglo 21 letilica, a ostatak će stići do kraja sledeće godine.
Ali „Helikopteri Rusije” ne žive samo od eksporta. Do 2020. Ministarstvo odbrane Ruske federacije naručilo je preko hiljadu helikoptera, među kojima „Mи-28H“, „Kamov Ka-226“, „Ансат“, „Ми-35“, „Ми-26Т2“i „Ка-52“.U prvom redu pošiljke idu u Južnu vojnu oblast[10]. U prvom polugođu 2013. aviobaza oblasti je naručila nekoliko desetina helikoptera, između kojih se ističu „Mи-28H“ „Noćni lovac“, „Ka-52“ „Аллигатор“„Ми-35М“, imodernizovani „Ми-8 АТМШ“[11], nazvan „Terminator“.
Dugo vremena je Ministarstvo odbrane analiziralo da li im treba helikopter tipa „Kaмов Ka-52“[12]. Ipak, krajem 2011. „Aligator“ je stupio u naoružanje Ruskog vazduhoplovstva. Ova letilica sa duplim rotorom visokih letnih karakteristika, sposobna je da vrši udare i na zemaljske i na vazdušne ciljeve. Prema planu, Avijacija je prošle godine dobila 30 helikoptera, a isporuka tranše od sledećih 36 je u toku.
Protivtenkovski i protivhelikopterski „Ka–52“. Jedan od glavnih konkurenata američkog AH–64 „Apache“ i AH–1F „Cobra“. Brzina – 340 km/h, brzina penjanja – 10 m/s; plafon – 5.500 m.
 |
 |
Prema ugovoru ruskog Generalštaba od 2005. do kraja 2013. godine biće dostavljeno 67 helikoptera „Ми-28Н“ (po NATO–u „Havoc“). Nosi 4 rakete „Игла-В“ vazduh–vazduh, 16protivtenkovskih raketa „Атака-В“, 4 × 20 neupravljivih raketa „C–8“ i 4 × 5 raketa „C–13“, kao i aviobombe 250–500 kg ili rezervoare sa napalmom.
U februaru ove godine Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je u Kazanu održao sastanak radi dogovora o kupovini helikoptera za vojne potrebe. On je istakao da je Ministarstvu odbrane potrebna velika količina lakih višenamenskih helikoptera tipa „Ansat“, koji se proizvode u Kazanu[13]. Trenutno se kreira novi sistem isporuke tehnike prema naredbama Ministarstva. Zaključeni ugovor neće obuhvatati samo proizvodnju i snabdevanje, već i servisno održavanje, remont i opremu za recikliranje – ceo radni ciklus proizvoda. „Helikopteri Rusije“ su spremni da rade i u takvim uslovima.
Tokom prošle, 2012. godine, kompanija je isporučila kupcima ukupno 290 helikoptera, što je za 28 helikoptera ili za 10,7% više nego 2011. godine. Proizvedeno je 9 tipova helikoptera za 19 zemalja. „Helikopteri Rusije“ su do kraja 2012. prodali ukupno 817 letilica i kasu Federacije dopunili za sumu od 359,9 milijari rubalja. Ono što ih sve raduje to je da očekuje i rast proizvodnje i rat realizacije helikopterske industrije.
Na sajmu helikopterske industrije održanom u Moskvi, predstavnik „Рособоронекспорт“[14] je saopštio da će ove godine stranim naručiocima isporučiti 140 borbenih helikoptera. Kompanija će inkasirati oko \)2,2 milijarde, što je u odnosu na prošlu godinu više za jedan ipo put. Prema rečima predsednika kompanije, uglavnom će se isporučivati tri osnovna modela: „Ми-17“, „Ми-38“ i „Ка-62“.
Ovaj tip imamo i mi. Ukupno – 2 komada! U je...! Imamo još i 7 kom. „Ми-8“ iz 1961. godine.
Brazil je peta zemlja u svetu po površini (8,5 mil. km2) i populaciji (195 mil.).
Sa jednog na drugi kraj zemlje treba preći skoro 5000 km.
Izvozna verzija ruskog napadačkog felikoptera „Ми-24“ koji se proizvode od 1972. Sovjeti su ga nazivali „Letećim tenkom“, ili „Krokodilom“, zbog karakteristične kamuflaže. „Ми-35М“ je verzija za noćne napade, sa naprednom avionikom i paketom senzora, uključujući sistem ГОЕС–342 za noćno osmatranje, elektrooptički sistem za nišanjenje, navigacioni sistem ГЛОНАСС/GPS, brodski računar, elektronske multifunkcionalne displeje, itd. Verzija „Ми-35М“ је napravljena za venecuelansku armiju. Verzija „Ми-35O“ је napravljena za Meksiko. „Ми-35М4“ је unapređena verzija sa izraelskom opremom.
Jugoslovenske Specijalne jedinice su koristile dva „Ми-35“ protiv šiptarske vojske UČK tokom rata na Kosovu 1999. godine.
Talijansko-britanskamultinacionalna kompanija. Tesno sarađuju sa američkim „Northrop Grummanom“, četvrtim najvećim proizvođačem oružja na svetu, ali od 2008. imaju i zajedničku helikoptersku proizvodnju sa Rusima („AW139”).
Uprava se nalazi u Marselju, a fabrike u Francuskoj, Nemačkoj i Španiji.
Poluautomatski metod navođenja projektila kod koga operator neprestano drži nišaneći uređaj na cilju dokle god je raketa u letu. U tu svrhu može da se koristi žica ili UV ili IR zrak.
Raketa je toliko pouzdana da se koristi još iz sovjetskih vremena, a ovi (verzije) još od pre II sv. rata. Raketa je duga 2,33 m, sa rasprskavajućom glavom od 123 kg. Domet – 2–3 km. Licencno se proizvodi u Iranu kao „Shafaq“.
Snaga motora (uvozni „General Electric T700“ ili „Rolls–Royce/Turbomeca“) – 2 × 1680 kW; max težina na uzletanju – 6,8 t; max horizontalna brzina – 300 km/h; prečnik gl. elise – 13,5 m; broj putnika – 16 ljudi;
Vojno–administrativna oblast obrazovana 2010. na jugozapadu zemlje organizovana za odbranu Severnog Kavkaza i Crnomorske flote. Štab se nalazi u Rostovu na Donu.
Transportno–jurišni helikopter, sa istim naoružajem kao „Ми-24“ i oprmom za noćne uslove.
Dvosedni bojni helikopter max težine 10,8 t. Naoružan topom 30 mm sa laserskim nišanom, mitraljezima 4 × 23 mm, raketama 80 mm ili 130 mm, i drugo oružje ukupne težine do 2000 km. Spolja može da nakaši dodatne rakete i bombe najnovije generacije. Može da gađa oklopne, vazdušne i pešadijske snage neprijatelja. U „mekom“ nosu ima radarski sistem sa 2 antene za traženje ciljeva.
Misli se na „Kazanski helikopterski zavod“ (КВЗ) koji se sada nalazi u sastavu holdinga „Helikopteri Rusije“. Do sada su proizveli preko 12.000 helikoptera tipa „Ми-4“, „Ми-8“, „Ми-14“, „Ми-17“, „Ансат“ i njihove modifikacije, koji danas lete u 100 zemalja sveta. Imaju 7.000 zaposlenih.
Državna kompanija iz Moskve za trgovinu oružjem. Ima preko 70 partnera u svetu, preko 1319 potpisanih ugovora u 2012, vrednost ugovora $12,7 milijardi u 2012. Preko 80% čitavog izvoza oružja Rusije ide preko ove kompanije.
