Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Ovaj svima znani termin sam zapazio i u više članaka o astronomiji. Uglavnom je bilo reči o takozvanim ,,vampirskim galaksijama,, (Masivnija galaksija f"krade" materiju svog "slabijeg" galaktičkog suseda) Ali šta je sa "zemaljskim" vampirizmom" fenomenom koji se eto, nekako preneo i u "nebeska prostranstva " ? Šta je tu stvarno posredi ? Jedno vreme sam baš tragao za materijalom o toj pojavi (naravno na racionalnoj osnovi )Čini mi se da u vezi tog pitanja ljudi pribegavaju ekstremu-ili (čak i u ovom veku!) veruju doslovno u postojanje vampira i vampirizma (A toga kod nas ima recimo, u Istočnoj Srbiji) ili ga apsolutno odbacuju kao relikt "sujeverne epohe"Čini mi se da greše i jedni i drugi. Istina je negde izmedju. Od kako postoji pisana istorija , registrovana su i razna "neobična dešavanja" takve ili srodne vrstef. Posebno u Grčko-Rimsko doba i u takozvanom "mračnom srednjem veku" (U slučajeve "vampirizma" ubrajam i vesti o pojavi vukodlaka itd) Razmišljajući o svemu gore navedenom, posebnu pozornost mi je privuklo sledeće-registrovano je tokom istorije ljudske vrste više hiljada slučajeva dece koja su se našla u jednoj vrlo neobičnoj situaciji. Ovu decu očuvale su ,barem do određenog uzrasta, životinje. Bilo je vučjih roditelja, divljih svinja-pomajki, majmunica itd. Postoje čak i filmski zapisi, dokumentarci o "šumskoj deci' recimo, nekoliko filmskih zapisa iz vremena Britanske Imperije. Kipling je svakako znao nešto o tome kada je pisao o malom Mogliju, dečaku iz džungle. A I pisac slavne knjige o Tarzanu. A šta je posebno značajno kada već govorimo o ovoj deci ? Kako navodi antropolog D. R. Palmer, u svom delu "Pomaljanje''-"…. od 1248 slučajeva u kojima su najrazličitije životinje ''usvojile ''ljudsku decu, nijedan (sa izuzetkom onih najmlađih-vraćenih iz divljine pre treće godine) nije razvio, značenje preko nivoa usvojilaca. Nisu mogla naučiti da komuniciraju, nisu pokazivala sposobnost apstraktnog razmišljanja, nisu se mogli učiti ničemu. Test inteligencije u slučajevima gde se mogao primeniti pokazivao je rezultate koji se nisu mogli razlikovati od testa sprovedenog na nasumice odabranim pripadnicima roditeljske vrste, sem u dvadeset devet slučajeva u kojima su usvojioci pripfadali vrsti koja raspolaže rudimentarnim rukama (manji majmuni,čovekoliki majmuni, dva slučaja sa rakunima, u manjoj meri jazavac i kuna),deca nisu pokazivala svest o konceptu hvatanja, niti se pokazalo mogućim naučiti ih ikakvoj veštini koja iziskuje upotrebuf ruku. Konačno,većina autoriteta slaže se da se čovek rađa lišen instikta, sem (tačka oko koje se raspravlja) sisanja, pa shodno tome,za razliku od nižih životinja, razvoj ljudskog bića potpuno zavisi od učenja i prema tome sredine " Dakle, jedino kultura, u najširem smislu te reči, čini jedno biće čovekom. Tek rođeno ljudsko biće je "Tabula rasa'', nešto više od prazne organske ljušture. Čak se nemože reći ni životinja, jer mladunci životinja nisu potpuno bespomoćni i već od samog početka mnogi raspolažu nekim životnim strategijama, makar normalno razvijenim kretanjem koje im omogućuje bekstvo. A evo šta na istu temu ima da kaže Sovjetski naučnik A. Kondratov  u svojoj knjizi "Razgovor s robotom'': "Nauci su poznata ne izmišljena nego istinska deca džungle, ljudska bića koja su odgojile divlje životinje. Među tim zverima-vaspitačima bili su: leopardi, medvedi, majmuni, vuci, pa čak i ovca. Kada su ljudi-pitomci životinja dospeli u ljudsko društvo, oni se ni po čemu nisu razlikovali od svojih vaspitača-zveri. Imali su normalne glasne žice ali umesto čovečjeg jezika , deca džungle služila su se neartikulisanim zverinjim zavijanjem. Imali su dve noge, ali su se radije kretali četvoronoške. NJihova psiha, ponašanje, um i način života nisu bili ljudski nego zverinji. Odvojeni od ljudskog društva vaspitanici životinja postali su zveri. LJudsko poreklo nije bilo dovoljno da svako od njih postane čovek. Za to su bili potrebni drugi ljudi, kolektivni ljudi " Ja bih dodao još jedan podatak o kome je nauka nedavno izvestila. Posmatran uz pomoć skenera magnetne rezonance, mozak ovih bića koje su očuvale zveri, imao je bitno drugačiju strukturu u odnosu na "normalan'' mozak". Region zadužen za govor i prepoznavanje simbola, uopšte se nije razvio, pa samim tim ni misljenje. To bi, ustvari značilo, da čak i da neko pokuša da ih nauči  jeziku (ljudske) verbalne komunikacije - radi uzaludan posao. S druge strane, drugi regioni, kod ljudi u odnosu na životinje zakržljali, kao centri sluha i mirisa , ovde su bili vanredno razvijeni. Samim tim slika sveta i način na koji vide sebe i druge, kod ovakvih svesti mora da je nepojmljivo različit od ljudskog pa se i nemože govoriti o ljudima. E sad, razmišljajući o svemu ovome shvatio sam da srednjovekovne priče o vampirima i vukodlacima (likantropija-pretvaranje u vuka) na jedan iskrivljen način u osnovi mogu biti istinite. Postojala su tokom istorije brojna "zla vremena" kada je ljudsko društvo bilo u pravom rasulu (recimo strašni "tridesetogodišnji rat" u Evropi koji je za ono vreme morao biti nešto poput naše predstave o mogućoj post-nuklearnoj kataklizmi) i kada su razbijeni ostaci ljudskih zajednica, prisiljeni da napuste svoja naselja, maltene podivljali u šumskim bespućima. Kanibalizam i običaji ispijanja životinjske i ljudske krvi nisu bili strani i na Evropskom tlu(Stari Irci su recimo, odvajkada bili poznati kao kanibali a kod nas su to po Rimskim izvorima bili naši preci Tribali, Tračani i Iliri) Svakako i da je mnogo dece ostavljeno ili izgubljeno van ljudskih naselja. Ova "Šumska deca" odrasla na marginama ljudskog društva i civilizacije "usvojena" od strane životinja i eventualno zaražena besnilom koje ih nagoni da ispoljavaju poznate simptome ove užasne bolesti-pre svega ugriz koji "pretvara" druga živa bića, pa i ljude u nešto slično sebi, snagom zaraze –zar to nije sasvim dovoljno materijala za stvaranje pravog mita ? Čak i strah "vampira" od ogledala ili vode, postaje objašnjiv-životinje ili ljudi zaraženi besnilom zaista pokazuju strah od vode a već decenijama je jasno i zašto. Naime, živo biće zaraženo ovom opakom bolešću nemože nikako da utoli žedj-nemože da aktivira motoriku koja bi mu to omogućila jer je nervni sistem u kolapsu. Strašna potreba za tečnošću izaziva bolne grčeve a to uslovljava i strah od vodene površine. Sve ovo utiče i na pljuvačne žlezde pa tako nastaje i ona poznata jeziva slika-pena na ustima i iskeženi zubi. Inače, zaista postoje ljudi kojima očnjaci rastu više od "normale"Ovi ljudi boluju od bolesti poznate kao porfirija. Postoje i ljudi koji se radjaju kao "vukodlaci" potpuno obrasli u dlaku. To je posledica atavizma i dokazuje da je čovek nekada zaista bio u potpunosti pokriven dlakom kao i drugi primati. Zaista bi na "prvi pogled" bilo malo razlike izmedju podivljalog (od besnila ili izolovanosti) čoveka sa atavističkim genom "dlakavosti" i mitološkog, bajkovitog vukodlaka ! Ne biste mogli uopšte da ih razlikujete čak i ako biste upotrebili –srebrni metak ! (U oba slučaja napadač bi stradao , medjutim razlog njegovog usmrćenja ne bi bio isti – trovanje srebrom ili naprosto uništenje unutrašnjih organa ) Mi ljudi savremenog doba, nemožemo zaista do kraja da razumemo strah ljudi antike ili srednjeg veka, strah koji ih je u dobroj meri i nadživeo jer je bio čudovišan, sveprožimajući. Stare arhive nam daju samo deo slike-ljudi su čak umirali od strave na sam pomen vampira i vukodlaka, dešavali su se slučajevi masovne histerije. Bio je to užasan strah od nepoznatog jer niko nije imao pojma kako da objasni kugu, besnilo ili rodjenje deteta čija je koža u potpunosti pokrivena dlakom. Strah koji ljudi današnjice imaju od mnogo monstruoznijih epidemija, recimo virusa ebole, nisu ni približno takvi. Mi barem uočavamo približavanje neprijatelja i bolje poznajemo njegovu prirodu. On za nas ipak nije tako – bestelesan .

Author: Oliver Jovanović

Komentari   

Djina
0 #2 Djina 09-02-2009 14:23
Ima u tome nesto.Nije cudo da se strah odrzao u toj meri do danas.
Prijavi administratoru
Dejan
0 #1 Dejan 05-02-2009 12:11
razmislao sam na slicnu temu, mislim u vezi besnila.Nije losa ideja ne samo za SF nego i u realnosti
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook