Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Brat mi je na privatnom putovanju po Holandiji i put ga je naneo u mali gradić Lajden, star preko 1500 godina. Iako ima duplo manje stanovnika od Novog Beograda, ima mnogo bogatiju istoriju. Naravno, najpoznatiji je po medicinskom centru i univerzitetu koji je dao 16 nobelovaca, pa nije ni čudo što ga zovu Gradom otkrića. Upoznajmo se malo s njim.

l1

l2

l3

univerziteet

Najstariji tragovi naselja na ovoj lokaciji potiču iz IX veka. Pošto je kraj bio često plavljen, ljudi su kopali kanale koji su se na lokalnom jeziku nazivali 'lajta', te odatle i ime naselja. Uskoro su došli Rimljani, pa Nemci, pa Španci... Grad je počeo da cveta u XVI i XVII veku, najviše usled procvata tkačke industrije koja je bila slavna u Evropi. U to vreme je u grad došao francuski renesansni humanista i štampar Christoffel Plantijn, a njegovi učenici su počeli da otvaraju velike knjižare i štamparije.

Nakon 80-godišnjeg rata protiv Španaca, vođa pobune, grof Vilijam I 'Narandžasti' 1575. godine otvara univerzitet, najstariji u zemlji. Zanimljivo je da su se tokom opsade grada prvi put u Evropi pojavile papirne pare napravljene od verskih knjiga, a razlog je bio taj što je srebrni novac polako nestajao. Takođe je zanimljivo da su prvi stanovnici Novog Amsterdama, budućeg Njujorka, bili baš iz Lajdena. Lajden je postao poznat kao dom Rembranta, Dekarta, Hajgensa, Spinoze i Holbaha.

Ali da se vratim mojoj današnjoj temi, a to je univerzitet.

Ono što je vredno reći to je da univerzitet nikad ne bi zaživeo da nije bilo kraljevske porodice, a naročito kraljica Julijane i Beatriks. Nakon velikog rata, došlo je u XVII veku došlo do procvata, nauke, trgovine i umetnosti, što je bilo pogodno tlo za univerzitet. Za samo pola stoleća od osnivanja, naučnici kao što su Justus LipsiusJoseph ScaligerFranciscus GomarusHugo GrotiusJacobus ArminiusDaniel HeinsiusGerhard Johann Vossius, uzdižu ustanovu u jednu od najzanimljivijih u Evropi XVII veka. U XVIII veku, jevrejski filosof Baruch de Spinozaje radio na univerzitetu i bio u tesnim vezama sa brojnim misliocima Evrope. Reputaciju univerziteta održavali su, između ostalih, Jacobus GronoviusHerman BoerhaaveTiberius HemsterhuisDavid Ruhnken, sve do kraja XVIII veka.

l6 l7 l8
  image 2019 04 09T20 23 42 223Z
  Restoran u koji je svraćao Ajnštajn

Na kraju XIX veka, Lajden je bio jedan od vodećih obrazovnih ustanova Evrope. U prvoj fakultetskoj laboratoriji za niske temperature na svetu, profesor Heike Kamerlingh Onnesje postigao temperaturu od samo 1 stepen iznad apsolutne nule od -273°C. Već 1908. uspeo je da dobije tečni helijum i otkrio superprovodljivost metala.

Univerzitetska biblioteka ima više od 5,5 miliona knjiga i 50.000 časopisa, poseduje hiljade zapadnjačkih i istočnjačkih rukopisa, crteža, atlasa, mapa i fotografija. Zahvaljujući svojim kolnijama, poseduju najveće kolekcije indonežanskih i karipskih dokumenata na svetu. Negde 2005. u arhivama biblioteka je pronađen recimo unikatni Ajnštajnov rukopis o idealnim gasovima i sl.

Danas univerzitet čini 7 fakulteta prava, političkih nauka, administracije, nauke i medicine. Sve njihove diplome rado su viđene na Oksfordu i Kembridžu u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i Ivy Leagueu SAD. Na univerzitetu radi oko 1300 profesora, a onipodučavaju oko 25-27.000 studenata i onih na postdiplomskim studijama. Nije loše uzgred reći da je godišnji budžet univerziteta oko pola milijardi dolara.

l4Od 89 Spinozinih premija, najveće naučne nagrade u Holandiji, 22 su dobili profesori sa Lajdena. Profesor Heike Kamerlingh Onnesje 1913. dobio nobelovu nagradu za fiziku za procese utečnjavanja gasova. Još tri profesora su zaslužila Nobela: teorijski fizičari Hendrik Antoon LorentzPieter Zeemani fiziolog Willem Einthoven, koji je između ostalog izmislio elektrokardiografiju.

Ima još laureata koji su povezani sa Lajdenom: fizičariAlbert EinsteinEnrico FermiPaul Ehrenfest, ekspert za islam Christiaan Snouck Hurgronje, pravnik Cornelis van Vollenhoveni istoričar Johan Huizinga, svi iz 20-ih i 30-ih godina prošlog veka.

Tu su takođe i Jacobus Henricus van 't HoffJohannes Diderik van der WaalsTobias AsserAlbert Szent-GyörgyiIgor TammJan Tinbergen,Nikolaas TinbergenTjalling KoopmansNicolaas BloembergenNiels Jerne.

Da podsetim i da je holandski astronom Jan Hendrik Oort, otac radioastronomije, umro 1992. u Lajdenu.

Ovaj univerzitet je pohađalo deset predsednika plade Holandije, uključujuć i sadašnjeg, devet stranih predsednika država, među njima i šesti predsednik Amerike, J.Q. Adams, jedan generalni sekretar NATO-a, Jaap de Hoop Scheffer, predsednik Međunarodnog suda pravde, premijer Britanije i 16 nobelovaca.

l5

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18