Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Jedna od najvećih pošasti naše civilizacije jeste pušenje. Glavni sastojak duvana je otrov nikotin, čiji se procenat u biljci veštačkom selekcijom neprestano povećava. Godišnje se u svetu proizvedu milioni tona cigareta, od čega najviše u Kini, Brazilu, Indiji i SAD. Za države, prodaja duvana je značajna jer time preko akciza lako dolaze do milijardi dolara lakih para, ali su problem ljudi-pušači i nepušači, jer ih svake godine u svetu umire 6-8 miliona, više od bilo čega drugog što je moglo da se izbegne. I pored svih napora, pušenje je u svetu u naletu i sve više ljudi se dobrovoljno ubija, podležući suptilnim reklamama i pričama o opuštanju.

p1

Sve priče o koristi duvana, o raspoloženju i relaksaciji koje donosi pušačima, o slobodi izbora, o emancipaciji i sličnim koještarijama su – koještarije. Nemam nameru da se bavim tim aspektom, već da prosto navedem neke od činjenica koje bi duvanska industrija želela da zaboravimo. Svaki pušač nek' razmisli zbog čega...

Nažalost, svi naredni podaci se odnose uglavnom samo na Sjedinjene Države, jer druge zemlje to kriju, ili bar ne možeš lako da dođeš do relevantnih podataka o tome.

Mada potrošnja cigareta nije ni blizu onoj kakva je bila u prošlom veku, duvanska industrija u SAD i dalje zgrće ogromne pare. Samo u 2009. godini su, recimo, pravili $614 milijardi.

Pušenje u Americi je možda u opadanju, neki kažu da će za 30-50 godina biti iskorenjeno, ali se vodeće kompanije, poput Phillip Morisa prebacuju na druga tržišta, uglavnom na zemlje trećeg sveta, ili Indoneziju, Filipine i sl. Tu je takođe i Kina, čije tržište se kvadripliciralo od 70-ih godina, te danas Kinezi popuše preko 50.000 cigareta svake sekunde u 24 časa.

Kad sam bio u Americi, bio sam kod brata u Majamiju, tj. u jednom naselju bogataša kraj Majamija, pod romantičnim imenom Sunset. Za 3 meseca koliko smo bili tamo nismo videli nikog da puši: ni na ulici, ni u parkovima, ni belci, ni Meksikanci, ni radnici, ni prodavci ... niko. Hteo sam iz štosa da kupim drugaru iz Beograda jednu kutiju kubanskih jeftinih krdža, ali niko nigde u kraju nije prodavao cigarete! Jednostavno ih nema! Kada sam pitao snajku kako je to moguće, ona mi je rekla (ima 50 godina) da ona ne poznaje nikog, niti poznaje nekog ko poznaje nekog ko puši! Rekla mi je da je u njenoj mladosti u SAD bila na delu višegodišnja kampanja protiv cigareta, jer su puno umirali i pravili probleme osiguravajućim društvima (zapravo pravili su negativnu reklamu kompanijama). Prvo su pokušali sa reklamama protiv pušenja u kojima su apelovali, govorili o štetnosti, prikazivali bolesna pluća i statistike. Konsatovali su da to nema efekta na duvandžije, jer im je motiv za pušenjem bo mnogo jači. Onda su dali još para i počeli da dovode slavne sportiste, glumce i glumice, estradu i selebritije koji su pričali da su oni tako lepi i pametni jer ne puše. Opet ništa, mršavo. Onda su se setili i platili stručnjake, a oni su im dali recept koji je upalio u Americi: puše samo luzeri! Uspešni, obrazovani, samosvesni i ostale face ne puše jer nemaju kad da se bave tim glupostima! I funkcionisalo je – NIKO, pa ni najbedniji radnik iz kanala nije voleo da bude primitivac i deklarisani gubitnik, bar ne da se to vidi. To je desetkovalo tržište! Posle, kad smo bili u NY, zaprepastio sam se jer je pušenje bilo zabranjeno BILO GDE U GRADU! Nema pušenja ni u stanu (prijave te babe koje osete dim iz ventilacije!), ni u parku, ni u kolima, ni u podrumu, NIGDE! Odmah te prijavljuju. SVI! Ameri su nenormalni kad su te stvari u pitanju – recimo, za bacanje đubreta po parkovima nije kazna $50 dolara, VEĆ DAJU NAGRADU OD $50 ONOME KO PRIJAVI NEKOG KO BACA! Samo zamišljam kako bi to bilo kod nas, majko moja!

Ali da se vratim temi.

  1. Pušenje je na prvom mestu kao uzročnik smrti u SAD – godišnje umre oko 480.000 ljudi, tj. svaki peti koji ode na onaj svet požurio je tamo zbog pušenja.

p2

  1. Svake godine, duvan ubija više Amerikanaca nego SIDA, saobraćaj, droga, alkohol, ubistva i samoubistva zajedno.

p3

  1. Tzv. sekundarno, tj. pasivno pušenje ubija oko 50.000 ljudi u SAD svake godine. Kada su proizvođači duvana pitali ove svoje koji prate tržište zašto se cigarete ne prodaju još više, ovi su im odgovorili da ima dosta onih koji samo 'pućkaju' i nisu navučeni. Odmah su angažovani tehnolozi koji su dodali aditive tako da čak i oni koji pućkaju uskoro nisu mogli bez duvana! Ti aditivi su dodatno smrtonosni, ali koga briga?

Svake godine oko 7.330 ljudi-nepušača umire od raka pluća, a 33.950 od srca, samo zato što su pasivno udisali tuđi dim.

Između 1964. i 2014. od izloženosti dimu je u Americi umrlo 2,5 miliona ljudi i dece. U dimu ima stotine hemijskih jedinjenja koja su toksična ili kancerogena, uključujući formaldehide, benzene, vinil-hloride, vodonični cijanid i sl.

Zbog umanjene produktivnosti tih obolelih ljudi, ekonomija zemlje svake godine gubi $5,6 milijardi. Pasivno pušenje je krivo za 150.000-300.000 respiratornih infekcija kod dece ispod 18 meseci starosti, od čega u bolnici završi 7.500-15.000 malih pacijenata. Oko 25 miliona dece u SAD svakodnevno je izloženo dimu duvana.

p4

  1. Dim cigareta svake godine emituje skoro 8 milijardi kilograma gasova staklene bašte.

p5

  1. Gajenje duvana utiče i na seču šuma, uništavajući svake godine 210.000 hektara (površine kao šest Beograda!).

p6

  1. Kada bi proizvođači duvana širom sveta proizvodili hranu umesto ovog otrova, mogli bi da nahrane više od 70% od svetskih 28 miliona onih koji umiru od gladi.

p7

  1. Prema podacima OpenSecrets.org, u 2012. godini, kompanije za proizvodnju duvana potrošile su preko $28 miliona za lobiranje (podmićivanja) kod vladinih agencija i članova kongresa. Prošle godine to je koštalo oko $20 miliona, a 1998. rekordnih $73 miliona.
  1. Velike kompanije sve više veštim marketingom vrbuju mlade konzumente, uprkos zvaničnim javnim zalaganjem da mladi ne bi trebali da duvane. Dokazano je da ono što piše na kutijama da duvan ubija ne utiče na prodaju, ali ima korist za duvansku industriju, jer pravno oni su dali upozorenje, ali ne mogu da ikom zabrane da rade šta im je volja.

Svaka velika kompanija ima tačno targetirane mete, pa imaju posebne 'omiljene' proizvode za devojke i momke, za crnce i belce. 'Marlboro' voli 50% srednjoškolki i 54% devojaka sa fakulteta, dok iste cigarete puši samo 38% srednjoškolaca i 50% fakultetlija. 'Camel' puši 12% fakultetlija a samo 4% devojaka.

'Newport', mentol-cigarete napravljene posebno za crnce ('da im ne smrdi iz usta'), voli preko 60% crnih srednjoškolaca a 79% fakultetlija. Prema istraživanjima, 85% tinejdžera se prvi put susrelo sa cigaretama u prodavnicama (zato se kod nas prodaju na kasama, kao i čokoladice i sl., pa dok čekaš na red mozak to i nesvesno registruje i poželi), 50% i časopisima, a 33% na internetu.

Regulatorno telo u Americi, FDA, koje kontroliše hranu, lekove pa čak i kozmetiku, ne reguliše prodaju duvana koja ubija polovinu onih koji ga koriste i 90% onih koji to počnu u detinjstvu.

90% američkog tržišta pokrivaju tri kompanije: Phillip Moris ('Marlboro'), R.J. Reynolds Tobacco Co. ('Camel') i Lorillard Inc. ('Newport'). Oni svakog dana daju ya reklamu $24 miliona.

p9 p10
  1. Svakog dana 3.450 Amerikanaca između 12 i 17 godina popuši svoju prvu cigaretu. Skoro 90% njih neće doživeti punu starost, bar ne zdravi.
  1. Britanska multinacionalna kompanija 'Imperial Tobacco Company' drži više od polovine indijskog tržišta cigareta, gde se godišnje proda oko 98 milijardi cigareta.

Kompanija je četvrta najveća kompanija za duvan i prerađevine na planeti, ima 51 fabriku po svetu, a proizvodi preko 320 milijardi cigareta godišnje, koje prodaje u 160 zemalja sveta. Njihovi su 'Davidoff', 'Gitanes', 'Gauloises', 'West', 'Winston', 'John Player', 'Salem' itd. Svake godine lordovi, vlasnici kompanije, zarađuju milijarde, ali 'ladno i sistematski ubijaju svoje redovne platiše.

p13

  1. Svakog minuta se u svetu prodaje 10 miliona cigareta!

p14

  1. Evo i jednog podatka koji nije vezan za Ameriku. Oko 12 puta više Britanaca je umrlo od cigareta nego što ih je stradalo u Drugom svetskom ratu.

p15

  1. Svet popuši 15 milijardi cigareta dnevno. Za to vreme popiju samo milijardu konzervi koka-kole.
  1. Svake godine, industrija troši preko $400 po potrošaču na specijalne promocije, kupone, mejlove i slične direktne marketinške napore da svakog pušča nagovore da ne ostavi pušenje.

Koliko sam video, bez pomoći stručnjaka, samo 3-6% pušača koji žele da ostave duvan stvarno to i uradi. Opaka droga! Ostali su nesreći povratnici.

  1. U poslednje vreme, kompanije forsiraju skupe i neproverene e-cigarete.“Starter kit" – u koji spadaju uređaj e-cigarete, baterije, nikotinski kertridži i ostala oprema – može da košta i $100. Kod nas je na tržištu kinesko đubre i ko zna šta ljudi udišu.

p19

  1. Šta više, e-cigarete se nude u različitim 'ukusima', tako da deca i mladi mogu da izaberu između trešnje, grožđa, vanile i jagode.
  1. Efekat na zdravlje pušača e-cigareta još uvek nije ispitan. Medicinska udruženja i regulatorna tela smatraju da e-cigarete nisu ništa drugo do 'bega' od nikotinske zavisnosti, ali je i taj dim kancerogen.

p20

  1. Svake godine se u Americi popuši oko 360 milijardi cigareta. To je jednako težini 350.000 Folksvagenovih 'buba'.

p21

  1. Filteri od cigreta, opušci i kutije od cigareta čine 38% svog đubreta koje se pokupi tokom poznate internacionalne akcije International coastal cleanup.

p22

  1. U svetu puši oko 250 miliona žena, a muškaraca oko milijardu.

p24

p25

DIM UBIJA!!!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: