U noć 1. januara 2015. u 65. godini iznenada je preminuo lekar-kosmonaut Prof Dr Boris Vladimirovič Morukov, zamenik direktora Instituta biomedicinskih problema (IBMP), član-korespondent Ruske akademije nauka (RAN) i rukovodioc projekta simulacije leta na Crvenu planetu "Mars-500".

Morukov je obavio jedan kosmički let, septembra 2000, na američkom spejs šatlu Atlantis u trajanju od 11 dana, 19 časova i 10 minuta. Tada je postao 399. Zemljanin i 93. sovjetsko/ruski kosmonaut koji je leteo i kosmos. Takodje, bio je četvrti sovjetsko/ruski lekar u kosmosu (posle kosmonauta Jegorova, Atkova i Poljakova).    

Rodjen u Moskvi 1. oktobra 1950, Morukov se po završetku srednje škole upisao na Državni medicinski institut "Pirogov", na kome je diplomirao 1973. Posle je prešao da radi u IBMP, vodeću organizaciju u SSSR-u za kosmičko medicinko-biološko istraživanja. Tamo je 1979. magistrirao. Doktorirao je 1999. na temi povezanosti avijacione, kosmičke i pomorske medicine.

U ranijoj etapi rada u IBMP, Morukov je izmedju ostalog analizirao kliničko-fiziološke podatke kosmonauta koji su leteli na orbitalnoj stanici "Saljut-6". Takodje, radio je u Centru upravljanja letom (CUP), kao specijalista kosmičke medicine i zamenik rukovodioca Grupe medicinske podrške kosmonauta na orbiti.

Od 2010. Morukov je zamenik direktora IBMP. Rukovodio je projektom "Mars-500", tokom koga je šest istraživača iz Rusije, Evropske Unije i Kine provelo preko 500 dana u izolovanoj sredini, u modulima simulatora marsijanskog kosmičkog sistema. Tada su simulirane pojedine etape leta na Mars, uključujući i rad na površini Crvene planete.

Januara 2012. imenovan je za člana Konkursne komisije za izbor kosmonauta.  

Kosmički put Morukova nije bio nimalo jednostavan. Iako je 1978. skupa sa šest drugih lekara IBMP predstavljen Glavnoj komisiji za izbor kosmonauta, Morukov nije uvršten medju kandidate Odreda kosmonauta IBMP. Tek deset godina kasnije, Morukov postaje kosmonaut. Januara 1989. je imenovan za člana pete grupe kosmonauta IBMP. Njegov status u IMBP se ovim izborom medjutim nije promenio, tako da je, paralelno sa pripremama za let u kosmos, nastavio sa istraživačkim radom u IBMP.

Tokom 1993. i 1997/98. Morukov se pripremao u Centru za obuku kosmonauta, skupa sa još nekoliko lakara-kosmonauta, da bi decembra 1998. bio odabran za člana američko-ruske posade misije STS-106. Od januara 1999. nalazi se u Džonsonovom kosmičkom centru u Hjustonu, gde se skupa sa ostalim članovima posade šatla Atlantis pripremao za predstojeću misiju.

Prvi i jedini kosmički let Morukov je obavio od 8. do 20. septembra 2000. Dva dana posle lansiranja, šatl Atlantis je spojen sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom (MKS), čija je gradnja u to vreme bila na samom početku. Posada šatla je provela osam dana na MKS.

Pored toga što je bio jedan od retkih ruskih lekara u kosmosu, Morukov će ostati upamćen i po tome što je jedan od dvojice ruskih kosmonauta koji nisu leteli u kosmos na brodovima "Sajuz", već su lansirani i vraćeni na Zemlju na američkom šatlu. Takodje, ostaće zabeleženo da, za razliku od ostalih ruskih kosmonauta, Morukov nije udostojen zvanja heroja Rusije za obavljeni kosmički let (aprila 2011. ukazom predsednika Rusije dobio je medalju "Za zasluge u osvajanju kosmosa").

Posle ovog kosmičkog leta, Morukov više nije učestvovao u specijalnim pripremama za neku od kosmičkih misija. Po povratku iz kosmosa, postaje komandant Odreda kosmonauta IBMP i na tom mestu ostaje do novembra 2007. kada je ujedno oslobodjen dužnosti kosmonauta IBMP-a.

Prof Dr Boris Morukov je autor preko stotinu naučnih radova. Pod njegovim rukovodstvom obavljeno je nekoliko unikatnih medicinskih eksperimenata koji su ušli u istoriju kosmičke biologije i medicine. On je prvi u svetu obavio 170-to dnevni antiortostatički hipokinetički eksperiment sa muškarcima i 120-to dnevni eksperimenta hipokineze sa ženama (eksperimenti sa analizom ljudskog organizma izloženog dugotrajnom mirovanju).      

Iza Morukova ostaju njegova supruga Nina Mihajlovna, šerka Olga Borisovna i sin Ivan Borisovič.

Iznenadna smrt Dr Morukova proširila je listu od 77 osvajača kosmosa koji više nisu sa nama. Samo prošle godine, morali smo da se oprostimo sa sedam istraživača kosmosa, medju kojima je bio i prvi astronaut Holandije. Evo spisku kosmonauta/astronauta koji su preminuli prošle godine:

  1. Valerij Kubasov (rodjen 1935, kosmonaut SSSR-a), umro 19. februara 2014.
  2. Dejl Gardner (Dale Allan Gardner, 1948, SAD), 19. februar 2014.
  3. Vilijem Poug (William Reid Pogue, 1930, SAD), 3. mart 2014.
  4. Vubo Okels (Wubbo Ockels, 1946, Holandija), 18. maja 2014.
  5. Henri Hartsfild (Henry Warren Hartsfield, 1933, SAD), 17. jul 2014.
  6. Stiven Najdžel (Steven Ray Nagel, 1946, SAD), 21. avgust 2014.
  7. Anatolij Berezovoj (1942, SSSR), 20. septembar 2014.

Sahrana Borisa Morukova će biti obavljena 4. januara 2015. na Hovanskom groblju.

Morukov
Boris Morukov sa unukom

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži